SVAKA LAŽ JE DOZVOLJENA DA MU SE ZATRU KORENI! Ali dokumenti čuvaju istinu: Anđelka Vučića ubila je NDH! Sve drugo je ZADAH MRŽNJE

To je sad tema samo za psihijatre, ta potreba da se blati porodica predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

A jasno je i zašto to rade Šolakovi mediji – Aleksandar Vučić brana je njegovim poslovnim interesima i antisrpskim vrednostima koje njegove televizije i portali propagiraju, pa ga treba poništiti kao čoveka. Zatrti mu korene... U tom cilju, svaka laž je dozvoljena, ma koliko bila udaljena od istine.

A istina je jedna, i ona je ovakva, zabeležena u posleratnim spiskovima stradalih i arhivama istražnih organa, kada Vučići, i sadašnji predsednik i njegovi otac i deda, u političkom smislu nisu igrali nikakvu bitnu ulogu, pa nije ni bilo ni potrebe ni interesa da se realnost prećutkuje ili frizira.

U dokumentima bosanskohercegovačke Zemaljske komisije za istraživanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača, koja se čuva u arhivu u Sarajevu, postoje iskazi svedoka koje je zapisničarka Hrvatica zabeležila 1946, u prisustvu dvojice članova komisije iz Bugojna – Srbina i muslimana.

Iskaz se odnosi na ubistvo dede sadašnjeg predsednika Srbije Anđelka Vučića iz Čipuljića kod Bugojna, koji je bio prva zabeležena žrtva genocida NDH u bugojanskom kraju. - Koncem maja – ispričao je svedok - došao je sudski pristav Berlot Josip (...) u društvu sa još jednim naoružanim žandarmom iz Bugojna.

Oni su odveli sa sobom žrtvu Vučić Anđelka pok. Ante st. 49 g. Isti ovaj pristav je slijedećeg dana poslao izvjestan broj žandarma u naše selo i u selu pokupili još 10 žrtava. (...) Svu jedanaestoricu oni su odveli u zatvor u Bugojno. Odatle navodno su ih sproveli u Banju Luku, odakle se više nikada nisu vratili." Uz iskaze svedoka, prikupljena je i napomena, koja se tiče zanimanja ovih ubijenih ljudi:

”Od naprijed pomenutih 11 žrtava, Vučić Anđelko je bio trgovac, Mičić Branko poreski činovnik, Bujak Đorđo sudski glasnik, Josipović Niko krojač, Vučić Ilija cestar, Bodić Niko sudski podvornik, Bilkić Mladenko gostioničar, Brkić Ilija kalajdžija, Čavić Vlado cestar, Parojčić Boško državni šumar."

Dokument, međutim, nema bitniji podatak: gde su tačno usmrćeni ovi ljudi. Po sećanjima nekih savremenika, to se desilo u okolini Banjaluke, gde su poslednji put bili viđeni, dok je izglednija varijanta da su odvedeni u sistem logora na Jadovnu i tamo nešto kasnije bili umoreni u mukama.

Istorija je egzaktna nauka, ona sadrži tvrdnje koje je lako proveriti dokumentima. Tako, kad je u pitanju ubistvo Anđelka Vučića, imamo i odgovor na pitanje: Zašto je baš on nastradao prvi?

Razlog, svakako, leži i u činjenici da je da je ovaj trgovac bio ugledni građanin, aktivno uključen u društveni život srpske zajednice. Ali nije bio jedini takav u bugojanskom kraju. Zašto ipak on?

U policijskim arhivama i sećanjima nekih savremenika, ostalo je zapisano da je Anđelko Vučić 27. marta 1941. ispred svoje radnje otvorio bačve s rakijom i čašćavao prolaznike u znak solidarnosti sa antinemačkim manifestacijama u Beogradu.

Samo dve nedelje kasnije formirana je NDH, i ustaše su mogle da naplate račun za pokazani inat i prkos... I šta je blo dalje, dobro se, na osnovu dokumenata, zna... Arhive u Sarajevu čuvaju podatke o proterivanju srpskih porodica iz Bugojna tokom avgusta 1941. godine – spas su od kame našle u Nedićevoj Srbiji.

Vučići se nisu pokatoličili. Crno na belo stoji u dokumentima da su prvi slučajevi prelaska na rimokatoličku veru u bugojanskom kraju zabeleženi mesec dana nakon što je Dragica Vučić, Anđelkova udovica, s decom izbegla u Pomoravlje. U bežaniju je krenula trudna, i u Srbiji je rodila sina, kome je, budući da je posmrče, rođen posle smrti oca, po običaju dala očevo ime – Anđelko.

To je otac sadašnjeg predsednika Srbije. I to je istina. Sve ostalo su magle, isparenja žuči, zadah truleži i laži. Plodovi mržnje. Bolest.

Bonus video: