KO HIJENE KAD OSETE KRV Večiti politički gubitnici seire nad Vučićevim zdravljem i ispaljuju ogavne komentare! TUŽNO JE KAD ŠANSU VIDIŠ SAMO U NEČIJEM NESTANKU!

Bože, da li ih je sramota?

Poslednjih pet-šest meseci nigde ih nije bilo, studenti su ih, kao roditelja kojih se stide pred gostima, oterali u zadnju sobu… Političare koji su pretendovali na vođenje države, odrasle ljude, postrojilo je kao đake dvadeset studenata u Kosjeriću da im izdiktira ko sme, a ko ne sme na listu za lokalne izbore.

- Izvinite, nisam dobro čuo, gurnuo me Miki Aleksić... ko je peti na listi, Zoran ili Goran Jovanović? - pitao Ponoš, držeći hemijsku iznad notesa.

Sad kad je predsednik Srbije iz zdravstvenih razloga morao da prekine posetu SAD, osmelili su da se oglase, računajući da će i blokaderima biti milo da čuju bljuvotine na njegov račun.

Od antičkih vremena i Horacija i Juvenala pa do danas, svuda u svetu vlast je inspirativna za satiričare. Ljudska civilizacija baštini u svoja najvrednija dela i ono što su Džonatan Svift, Embrouz Birs, Ivan Vojnović… a kod nas Radoje Domanović pisali o vladarima svog doba. I o Vučiću, kao pre o Titu..., ima šta duhovito i zajedljivo da se napiše. Ali, otkako je 2012. godine pobedio na izborima i došao na vlast, njegovi kritičari ni jedan jedini dobar vic nisu iznedrili. Umesto toga, naši su opozicioni političari i njihovi sledbenici sipali psovke i kletve, nekad toliko morbidne da normalan čovek nije mogao a da se ne naježi od crnila i čemera u kojem oni koji su kleli žive. Ni predsednikova porodica nije bila pošteđena – ono što je kazano na račun njegove dece, u nekom uređenijem društvu ne bi prošlo bez ozbiljne zatvorske kazne sa obaveznim lečenjem.

Napravili smo ovaj uvod jer ono što su „prvaci srspke opozicije“ na vest da je Vučiću na Floridi pozlilo kazali ne zaslužuje konkretniji osvrt. Niti predstvalja bilo kakvo iznenađenje – iz pozicije ljudi koje aktuleni predsednik Srbije nadmašuje u svakom pogledu, oni jedino u njegovom nestanku vide mogućnost za svoj prosperitet.

I to je jedina logika kojom se vode, pošto reda u njihovim mislima, idejama i iskazima nema.

Razmotrimo jedan primer…

Svi ovi večiti gubitnici u politici (u životu su se vrlo dobro snašli) u horu tvrde da je „Vučićeva poseta SAD doživela fijasko“. Da mu je izmakla prilika da postigne veliki diplomatski uspeh.

 A do jutros na Tviteru su pisali da „Vučićeva poseta Trampu nema nikakav politički značaj, da je reč o privatnoj promociji“!

Pa dogovorite se sami sa sobom šta je i kako je! Kad se Vučić sretne s Makronom ili sa Sijem, da li je to diplomatski uspeh i Vučića i Srbije, ili nije?

Ne polazite od sebe i svog slikanja telefonom u briselskim hodnicima sa evroparlamentarcima koji su na Šolakovom i Kurtijevom platnom spisku! To nije diplomartski uspeh, ma koliko N1 i Nova pisali suprotno.

To što vas u proklinjanju predsednika Srbije podržava štampa jedne članice EU, ne znači da ste postali „ozbiljni igrači“ i miljenici Brisela. Mislimo, naravno, na Hrvatsku i ogavne komentare u delu njihove javnosti.

Milo vam, je l‘ tako? Smeškate se.

A što se niste oglasili juče, kad je stigla vest da je u Hrvatskoj usvojen zakon kojim se nalaže rušenje svih srpskih nadgrobnih spomenika na kojima se pominju Srbi i njihova borba za svoja ognjišta devedesetih?

Što niste digli svoje mišje glasove tada? Ne bi Hrvati, naravno, zbog toga povukli ovaj antievropski i anticivilizacijski zakon, ali srpski ste političari, zar ne?

Zato, ako vam do sada nije jasno, od danas da znate: tu ste gde ste zato što ste takvi kakvima ste se i danas pokazali! Nigde niste jer ste nikakvi!

A Vučić će, hvala bogu, ozdraviti, pa će preko Atlantika opet kod Trampa. Već je bio, zna put.

A kako ćete vi? I kada?