LAŽ KAO JEDINA POLITIKA Bela kuća zapušila usta Đilasu, Ponošu, Mikiju i ekipi KAŠALJ, LJUBAV I LJUDSKA BEDA SRPSKIH OPOZICIONARA NE MOGU SE SAKRITI
Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit kategorično je demantovala da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bio zabranjen ulazak na Trampovo imanje na Floridi.
U proteklih nekoliko dana nije bilo opozicionog političara koji se nije oglasio na račun prekida Vučićeve posete SAD. Uz neljudske aluzije na račun bolesti i priželjkivanja fatalnog kraja, svi su oni tvrdili da znaju šta se desilo na Floridi. A to što znaju – takmičili su se u detaljima – bilo je da je predsednik Srbije isteran sa Trampove rezidencije u Mar-a-lago.
Nebojša Vujović, nekadašnji Slobin diplomata koji se prešaltovao kad je došao DOS, Savo Manojlović, Đorđe Miketić, Srđan Milivojević, Zdravko Ponoš… svi su davali izjave kao da im je otac lično baštovan kod Trampa, pa je iz kućice za poslugu gledao kako četvorica agenata sa slušalicama u ušima vode Vučića do kapije od kovanog gvožđa. A Miketić, valjda ekspert za Floridu jer mu se žena zove Virdžinija a svastika Džoržija, još i zna da se kapija otvara na desnu stranu!
Dabome da su presno lagali!
Laž je oduvek bila sastavni deo svake politike, svuda u svetu, ali retko kada je u istoriji neko samo od laži pravio svoju politiku, kao što to radi srpska opozicija.
U odsustvu bilo kakve ideje, nesposobna da sklopi program koji bi makar lepo ako ne i realno zvučao, opozicija u našoj zemlji svoje delovanje svela je na osporavanje Aleksandra Vučića. Ali, pošto je i za to potrebno političko razmišljanje za koje oni nisu sposobni, opoziciona kritika Vučića svodi se na vređanje njega i porodice, psovke i bapske kletve, i konsekventno kontriranje svemu što on kaže ili uradi.
Kad Vučić povuče potez u skladu sa politikom EU, onda mu se prebacuje da je izdao Ruse.
Kad odbije da uvede sankcije Rusima, grakću da nas svađa sa Evropom.
Tvrde da je vodeći nezavisnu spoljnu politiku izolovao zemlju, a kad u Beograd dođu Makron i Šolc, onda bude da su došli iz interesa. Ne, nego je trebalo da dođu zbog ćevapčića u Skadarliji!
Kad putuje u SAD da se sretne sa Trampom, bruka nas jer Trampa niko ne voli, a kad zbog bolesti otkaže susret, onda krš i lom. Fijasko!
Kad Vučića s uvažavanjem primaju Putin i Si, onda su oni diktatori. Kao, Ponoš se nikad ne bi spustio tako nisko da se odazove njihovom pozivu, a Borko Stefanović ne bi ni digao slušalicu.
Političari koji danima vežbaju šlihtanje evroparlamentarcima sa Kurtijevog platnog spiska, a za vrhunac svog diplomatskog uspeha smatraju susret sa Toninom Piculom, pričaju o brukanju zemlje!
Frustrirani što njima neko ne da da vode Srbiju pa da pokažu kako se vodi politika, nego na izborima uvek propadnu kao... da ne kažemo šta... kroz pocepane gaće.
Stranački lideri bez stranačkog članstva, narodni tribuni bez podrške naroda, ljudi bez ljudskog morala, Đilas, Ponoš, Aleksić, Milivojević, Manojlović… i njihovi trabanti, analitičari Šolakovih medija, spali su na laž kao na jedinu svoju politiku.
Otuda besramno izvrtanje istine o poslednjoj Vučićevoj poseti SAD pozivanjem na dobro obaveštene izvore iz Trampovog okruženja. Ne, Manojloviću, to nije Haki Abazi, preko koga si dobijao pare od Rokfelerove fondacije. I ne, Miketiću, beogradski dileri kokaina nikad nisu videli nijednog Kolumbijca, a i da jesu, Kolumbija nije u toj Americi… Najbliži je Trampu možda bio Ponoš. Kad je Vuk Jeremić u Generalnoj skupštini UN pekao prase za Božić, general Ponoš je bio njegov sekretar, zadužen da obezbedi sve za ražanj. Ćumur je pazario u radnji nekog Sorensena, ali je taj imao narandžastu kosu. Možda je bio neki rod američkom predsedniku...
Da rezimiramo, kašalj, ljubav i ljudska beda srpskih opozicionih političara ne mogu se sakriti.
Da li bi pomoglo da su se, posle saopštenja portparolke Bele kuće, priznali svoju laž i izvinili se?
Ne bi, mnogo je malo. Neka probaju sa desetogorišnjim zavetom ćutanja.
· Reaguj