ŠTA NAM JE PORUČILA EU TROJKA? Posete su znak oživljavanja teme Srbija u Evropskoj uniji

Poseta visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas Beogradu ostavila je za sobom oštre poruke u vezi sa evropskim putem Srbije, što nije bio slučaj s njenim evropskim kolegama koji su malo pre nje bili gosti glavnog grada. Prethodno su u Beogradu bili i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, kao i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, koji su poslali znatno mekše poruke.

Kaja Kalas je prilikom posete Beogradu u četvrtak, nakon razgovora s državnim vrhom naše zemlje, poručila da je Srbiji mesto u EU, no, uz zvučno "ali" koje obuhvata, kako je rekla, konkretne reforme, ali i normalizaciju odnosa s Prištinom. S druge strane, nije bila ni blizu oštra govoreći o delovanju Prištine i činjenici da upadaju u srpske institucije na severu, te je dan kasnije u Prištini samo ocenila da akcije zatvaranja srpskih institucija na severu ne vode ka deeskalaciji situacije, a čak je poručila i da je EU počela postepeno da ukida kaznene mere iz sredine 2023.

Nekadašnji ambasador u Nemačkoj Milovan Božinović za Kurir ukazuje da su sve troje, a Kalasova ponajviše, pokazali da su njima prioritet isključivo za njih bitna pitanja.

- Zaista zabrinjava to što su svi oni došli ovde s pitanjima koja su prioritet iz njihovog ugla i nisu pokazali nikakav interes za ono što je nama prioritet. Najvažnije im je bilo, recimo, zašto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić išao u Rusiju i zašto se ne ubrza normalizacija odnosa s Prištinom, koja u njihovom slučaju faktički znači priznanje. Dolaze, naime, sa dva vrlo tvrda zahteva koja našoj strani sugerišu utisak da su njihovi prioriteti najvažniji i da mi nismo u prvom planu njihovog interesa. Prema tome, nisu došli s nekim svežim idejama za ubrzanje evropskog puta Srbije, već su se bavili samo onim što je za njih bitno - naglasio je Božinović.

Osvrćući se na izjavu Kalasove da nije u redu što Kosovo zatvara srpske institucije na severu, ističe da je takva ocena isuviše blaga i obeshrabrujuća za Srbe da ostanu na Kosovu.

 - A ako iz EU to ne vide, plašim se da imaju problem s percepcijom tog pitanja. Sve u svemu, sve ove posete su znak oživljavanja teme Srbija u EU, ali suštinske premise tih naših nesporazuma nisu se promenile - zaključio je Božinović.

Novi entuzijazam

Politički analitičar Srđan Graovac je optimističniji.

- Nema sumnje da je probuđeni entuzijazam prema ulasku Zapadnog Balkana, pa samim tim i Srbije, u EU posledica i dolaska nove Evropske komisije, koja želi da pokaže entuzijazam u svom radu, a i prema evropskim integracijama, jer je to za njih veoma važno pitanje. Na kraju krajeva, dok Zapadni Balkan ne bude deo EU, oni neće zaokružiti svoje dvorište po pitanju bezbednosti. Zato je ta tema za njih veoma važna, ali imaju i veliki unutrašnji problem jer ne mogu da prime nove zemlje dok ne reše pitanje funkcionisanja same EU, zbog čega su u nekoj vrsti vakuuma, pa ne mogu brzinom kojom bi hteli da vežu zemlje Zapadnog Balkana za sebe. Otud ovaj pojačani entuzijazam prema našem regionu, kako bi se makar verbalno vezali za EU - ističe Graovac za Kurir.