DŽORDŽ FRIDMAN, NAJUTICAJNIJI GEOPOLITIČKI ANALITIČAR DANAŠNJICE ZA KURIR: Srbija je napredna u mnogim aspektima (VIDEO)

Geopolitičke sile se premeštaju, tehnologije se menjaju, ekonomije i zemlje poput Srbije traže sebi novo mesto. Džordž Fridman, čovek koji već decenijama predviđa te procese i objašnjava veoma kompleksnu geopolitičku logiku, osnivač organizacije Džiopolitikal fjučers (Geopolitical Futures) i bivši predsednik Stratfora, jedne od najuticajnijih kompanija koja se bavi geopolitičkom analitikom, bio je gost Kurir TV i emisije "Usijanje".

- Pa, najvažniji faktor je da je Rusija izgubila rat time što ga nije dobila. Teško je zamisliti da Crvena armija nije uspela da zauzme Ukrajinu za manje od dva meseca, jer već tri godine ratuju. Dakle, ne smemo da precenjujemo rusku moć. U tim pregovorima, predsednik Putin ih je odužio koliko god je mogao. On očigledno nije spreman da se nagodi pod ovim uslovima. U toj realnosti, on želi još jednu šansu za borbu. I jedna od stvari koja se dogodila tokom vikenda je spektakularan uspeh ukrajinskih obaveštajnih službi, koje su napale vojne ciljeve, a ne civilne, i uništile veliki broj aviona. Mislim da je trenutno u Rusiji kriza. Vidimo da se Putin nije javno obratio građanima i oni svakako moraju to da preispitaju, jer pitanje je šta su još Ukrajinci provukli ispred njihovog nosa. Dakle, zaista smo na kritičnoj tački, i na Rusima je odluka šta će uraditi. To više nije pitanje pregovora, već da li se rat nastavlja, kako će se nastaviti i da li može da se nastavi.

U skladu s tim dešavanjima, Amerika menja svoju bezbednosnu strategiju prema EU i NATO. Evropa ubrzano u poslednje tri godine menja svoju bezbednosnu strategiju prema Rusiji i ostatku sveta. Koja je uloga Srbije na toj geopolitičkoj mapi?

- Na toj geopolitičkoj mapi postoje dve Evrope. Postoji Zapadna Evropa, bogata, konzervativna Evropa. Postoji Istočna Evropa, koja je siromašnija, ali mnogo dinamičnija. Kad dođem ovde u Srbiju i vidim stručni rad koji se obavlja sa američkim kompanijama, u tome je budućnost. Veoma je važno ostati van ratova i prilika da se sarađuje sa američkim kompanijama je važnija možda i od diplomatskih odnosa. Ovo će biti izuzetno. Upoznao sam ljude koji ovde rade. Mnogi od njih su briljantni umovi. Jedna od prednosti Istočne Evrope su veoma pametni ljudi.

Da li, između ostalog, vidite potencijal za produbljivanje saradnje, posebno u oblastima obrazovanja, veštačke inteligencije, sajber bezbednosti, i na kraju, u najvažnijoj - energetskoj bezbednosti?

- Mora se voditi računa o svim tim stvarima, ali na moderan način. Mnoge zemlje nisu prihvatile da postoji nova tehnologija i potpuno novi metod zaštite bezbednosti, i tako dalje. Mislim da je Rusija jedna od tih zemalja koje to nisu prihvatile, ali Srbija jeste. Video sam šta radite ovde u kompanijama i to je sjajno. To mora da bude integrisano u srpsku realnost da bi se shvatilo koliko ste napredni u mnogim aspektima.

Da li litijum u Srbiji predstavlja šansu ili potencijalni rizik u odnosima sa Zapadnom Evropom i Kinom?

- Naravno, Srbija će sarađivati s Kinom, Srbija će sarađivati sa Zapadnom Evropom i Srbija će sarađivati sa Amerikom. To nisu ekskluzivni odnosi. To nije nekakav rat. Cilj Sjedinjenih Država je da ponude najbolju cenu i najbolje moguće ekonomske odnose, a ako su Kinezi bolji, okrenite se Kinezima. Ne morate na to gledati kao na takmičenje. Na ekonomskom planu, svako želi da bude najbolji i vi morate da donesete odluku na duge staze ko vam je pouzdaniji partner. To ne moraju da budu Sjedinjene Države. Možete da se odlučite za Kinu, ili za Evropu, ili da sarađujete sa sve tri strane, ali među njima se ne vodi ekonomski rat. Postoji samo zdravo takmičenje.

U tom takmičenju, da li Srbija može da ugrozi energetskom diverzifikacijom svoju ekonomsku bezbednost?

- Energetska diverzifikacija, svaka diverzifikacija, jeste neophodna. Postoji politička dimenzija. Ponekad se politika ispreči. Ali mislim da je politika Srbije da ima višestruke odnose, sa Kinom, sa EU, sa Sjedinjenim Državama, veoma lucidna. Diverzifikacija vas štiti od zavisnosti od samo jedne zemlje. Jedan od problema Istočne Evrope i ostatka Evrope u odnosu na Ameriku ili Rusiju jeste da je veoma važno diverzifikovati. To nije pretnja, to je bezbednost.

Najkompleksnije srpsko pitanje je pitanje Kosova i Metohije. Kako Zapad i SAD mogu da bolje razumeju našu istorijsku i političku poziciju po tom pitanju? Kako bi moglo da izgleda kompromisno rešenje po pitanju Kosova koje bi bilo dugoročno, realno i, najvažnije, prihvatljivo za srpski narod?

- Zapravo, mi ne razumemo istoriju Srbije. Vi ne razumete istoriju Sjedinjenih Država. Mi ne poznajemo sami sebe. Ono što smo svojevremeno učinili s našom reakcijom na situaciju na Kosovu bila je strašna greška. Ja sam tada smatrao da je to bila užasna greška. Ono što smo uradili na aerodromu u Prištini, kad smo opkolili Ruse, to je dovelo do Putina, i nije trebalo da se dogodi. Problem Amerikanaca je što ne razumeju Evropu ništa bolje nego što Evropljani razumeju Amerikance. Mi smo veoma različite zemlje, činili smo puno grešaka, uspešno smo zaštitili Evropu. Veoma je važno da shvatimo da smo veoma različiti svetovi. Kad nam se ukrštaju putevi, to je biznis. Ukrštaju nam se putevi u pogledu tehnologije, ali ne moramo da budemo ujedinjeni na vojnom planu. Ne moramo da budemo konkurentni na vojnom planu. Mislim da je najvažnije shvatiti da mi vas ne razumemo. Vi ne razumete nas. Ne moramo da se razumemo. Dovoljno je samo da poslujemo jedni sa drugima.

Kako ćemo onda naći kompromisno rešenje za Kosovo i Metohiju ako se ne razumemo?

- Na vama je da odlučite kako će se to desiti. Nije na nama. Kad smo mi pokušali da rešimo problem, napravili smo strašne greške, jer nismo razumeli problem. To je pitanje za Srbiju i Kosovo, da to shvate i da žive s posledicama.

S obzirom na to da smo dobili niz komplimenata kao zemlja od vas i da smo pre svega dinamični u svetlu novih geopolitičkih dešavanja, koji savet biste dali političkom rukovodstvu naše zemlje?

- Ključni savet je da se ne nađete na putu velikih sila, već da s njima istinski poslujete. Važno je shvatiti, a to Evropljani s teškom mukom razumeju, da Stejt department nije najvažniji deo Amerike. Odluke donose kompanije, poput tehnoloških firmi koje su ovde prisutne. Americi je prvenstveno važan biznis. Tako da u Evropi mi posmatramo ministarstva spoljnih poslova kao ključne pokretače odnosa, ali najvažniji pokretač odnosa sa SAD je poslovni odnos koji imate sa Amerikom, i u tome ste vi odlični, što je veoma važno.
Dakle, ako pokušavate da u odnosima sa SAD komunicirate preko Vašingtona, propuštate Teksas - odakle ja dolazim - a Teksasom ne upravlja Vašington, Teksasom upravljaju novac i biznis, i Srbija bi trebalo da se udalji od evropskog modela međunarodnih odnosa koji je u suštini diplomatski, vojni i tako dalje, ka inovativnijem, ekonomskom odnosu - a vi taj odnos već imate i to je očigledno veoma dragocen odnos - tako da nemate ozbiljnu vojsku, nemate ozbiljne diplomate, ali imate naučnike - i to je dragoceno u ovom svetu.

Kurir Politika/Jelena Pejović