SEĆATE SE KAD JE LAŽNA VEST 2004. POKRENULA POGROM NA KIM? Danas "pretučeno" dete, izmišljeni svedoci: Laži Šolakovih medija sad su OPASNA ANTISRPSKA PROPAGANDA

Stvar je jednostavna da jednostavnija ne može biti. Šolakovi mediji saopštili su da ih optužba ministra Zlatibora Lončara da objavljuju lažne vesti o žrtvama navodne policijske brutalnostiugrožava.

Ali, nema deteta?

Pogrom Srba na Kosovu 2004. godine počeo je kad je plasirana lažna vest da su Srbi udavili u reci tri deteta albanske nacionalnosti. Nasilje koje je tada buknulo ni Kfor nije mogao da zaustavi.

Oni koji s vremena na vreme puštaju vest da je "Vučićeva policija" osakatila, zverski prebila ili poslala u bolnicu "mladog demonstranta" znaju, dakle, šta rade. Igraju na sigurnu kartu.

I da se ne lažemo, Šolakovi urednici lažu kad tvrde da takve vesti ne objavljuju.

Primer prvi: 16. avgusta Nova ima naslov "Majko, danas su me na protestu krvnički pretukli. Slomili su mi vilicu, a mog druga su udarali pendrecima: Pismo studenata koje morate da pročitate".

Pismo je objavljeno na mreži Iks nekoga ili nečega što se predstavlja kao "Studenti u blokadi Saobraćajnog fakulteta u Beogradu" i u njemu piše manje-više ono što stoji i u naslovu, uz patetično pozivanje na nastavak borbe i onako usput pominje i druga kome su slomili rebra i drugarice kojoj su "otvorili glavu udarcima". Stvar je u tome da se nigde ne navodi odgovor ni na jedno osnovno novinarsko pitanje: ko, šta, gde, kako, zašto? Ništa što bi omogućilo proveru ove vesti.

Primer drugi: N1 17. avgusta objavljuje "vest" da je u noći petak na subotu, tokom protesta u Beogradu, jedan njihov čitalac "svedočio napadu na dvojicu mladića u kom su bili toliko pretučeni da je na kraju policija koja je pokušavala da ih ubaci u maricu pozvala Hitnu pomoć da dođe po njih".

Ovo je prenela i Nova, pozivajući se na N1. Opet nigde ničeg na osnovu čega bismo objavljeno mogli da smatramo vešću, a ne izmišljotinom "čitaoca N1" ili same redakcije.

Šolakovi mediji, držeći se maksime da u ratu prvo strada istina, još na samom početku studentskih protesta i blokada, znajući bolje od nas ostalih da počinje rađanje "obojene revolucije", oslobodili su se novinarskog kodeksa, profesionalizma i morala kao balasta koji ih samo opterećuje u pohodu na vlast. Izabrali su jednu stranu i stavili joj na raspolaganje sve svoje kapacitete i resurse, pretvorivši se vremenom u glasilo blokadera i još više od toga - u medij koji služi za njihovu međusobnu komunikaciju i za prenošenje obaveštenja simpatizerima.

Televizije i portali N1 i Nova zakazuju mesta i vreme blokada, prenose izmene u programu građanskih nemira i mobilišu pristalice kad se ispostavi da na ulicama nema kritične mase dovoljne za pritisak na vlast. To bi, na kraju krajeva, i moglo da se prihvati: ako rektor i dekani nekažnjeno koriste državne institucije u te svrhe, ako to čine pojedini tužioci, uprave kulturnih institucija... zašto se jedan tajkunski medijski konglomerat ne bi aktivno uključio u političku borbu koja za cilj ima obaranje legitimne vlasti iste te države?

Ali i politička borba mora da ima svoje granice. Širenje lažnih vesti o navodnim žrtvama državnih organa kako bi se izazvao revolt među građanima koji su do sada odbijali da se uključe u "obojenu revoluciju" je vrlo neodgovorno i opasno igranje vatrom.

Za posledice tako izazvanog požara ne odgovara se samo pred sudovima države nego i pred istorijom. A pred njom neće moći da prođu izgovori: mi smo samo preneli pismo studenata u blokadi ili ono što nam je čitalac javio.

Istorija zna šta je informisanje, a šta crna politička propaganda.