VLADAN PETROV ZA KURIR: Istorija će svedočiti o tragično licemernoj ulozi koju su odigrali rektor BU i njegovi najbliži kompanjoni

Opstanak državnih univerziteta zavisi od nas. Autonomiju univerziteta možemo srušiti samo mi, profesori i studenti, neobavljanjem aktivnosti zbog kojih je ona Ustavom i zajamčena, a podsećam da ona nije ustanovljena sebe radi, nego radi ostvarivanja ustavnog prava na obrazovanje. Ona je ustanovljena i države radi, jer kakva će biti budućnost države bez kvalitetnog visokog obrazovanja i stručnih mladih kadrova? Stoga profesori i studenti, ali i Vlada Srbije, imaju istorijsku odgovornost, koja ne sme da bude dovedena u pitanje jednim čisto političkim zahtevom. Prevremenih parlamentarnih izbora će biti, ali ovakvih državnih univerziteta neće ako se, kojim slučajem, blokade nastave. Blokade su potencijalno smrtonosan virus, akademski kovid 19 za državne univerzitete, čiji je imunitet sasvim oslabljen. Da li postoji iko kome je država Srbija na prvom mestu da bi mogao poželeti takav fatalan ishod?

- Nadam se punoj normalizaciji na svim fakultetima, okončanju ispitnih rokova i najavljenom početku nove školske godine. Nastavak blokada značio bi kraj državnog univerziteta ovakvog tipa. Kome bi to bilo u interesu? Profesorima i studentima sigurno ne bi. Državi da ostane bez državnih univerziteta? Ne mogu da poverujem u to. Država je hijerarhijski poredak određenih društvenih i nacionalnih vrednosti koji nadilazi svakog pojedinca ili političku organizaciju. U tom poretku državni univerziteti moraju imati visoko mesto. Oni treba da budu bastion državnog, narodnog i akademskog patriotizma, a ne prostor za partikularne stranačke interese ili pravno zabranjene uticaje bilo kojih stranih faktora. Opstanak državnih univerziteta zavisi od nas. Autonomiju univerziteta možemo srušiti samo mi, profesori i studenti, neobavljanjem aktivnosti zbog kojih je ona Ustavom i zajamčena, a podsećam da ona nije ustanovljena sebe radi, nego radi ostvarivanja ustavnog prava na obrazovanje. Ona je ustanovljena i države radi, jer kakva će biti budućnost države bez kvalitetnog visokog obrazovanja i stručnih mladih kadrova? Stoga profesori i studenti, ali i Vlada Srbije, imaju istorijsku odgovornost koja ne sme da bude dovedena u pitanje jednim čisto političkim zahtevom. Prevremenih parlamentarnih izbora će biti, ali ovakvih državnih univerziteta neće ako se, kojim slučajem, blokade nastave. Blokade su potencijalno smrtonosan virus, akademski kovid 19 za državne univerzitete, čiji je imunitet sasvim oslabljen. Da li postoji iko kome je država Srbija na prvom mestu da bi mogao poželeti takav fatalan ishod?

Uprkos raznim najavama prosvetnih štrajkova, školsko zvono je 1. septembra označilo normalan početak godine u svim, osim u jednoj od 1.860 državnih škola u Srbiji. Da li je ovo dobar znak da dolazi do opšteg otrežnjenja, ali i razumevanja da politici i političkim zahtevima nije mesto u obrazovnim ustanovama?

- Svakako da jeste, ali u školama mora da se strateški radi na povratku pravih vrednosti. Mehanički rezovi, čak i kad su zakoniti i opravdani, neće postići trajniji efekat, a mogu da budu izgovor za ispoljavanje nezadovoljstva nevelikog, ali dovoljnog broj učenika, profesora i roditelja koji su ozbiljno zaraženi virusom blokaderstva. Virus blokaderstva može se pobediti jedino pravovremenim i sistemskim snaženjem nacionalnog identitetskog imuniteta. Nisu dovoljni paketi nacionalnih udžbenika. Knjige jesu važne, ali su važniji ljudi - učitelji i profesori, koji će ispred svake politike staviti ljubav prema deci, svom poslu i svojoj državi. Postavljam pitanje roditeljima koji su ranije povukli svoju decu iz škola iz političkih razloga, kao i onima koji su to učinili iz straha od progona na društvenim mrežama. Koji se to demokratski i društveno opravdani cilj postiže odvajanjem dece iz njihovog prirodnog, školskog okruženja? Koji je to cilj koji se ostvaruje tako što nadoknada nastave postaje normalnost, a trajanje školske godine svodi se na tromesečni kurs? Časovi da se održavaju redovno i u punom trajanju, školska godina da traje koliko je to predviđeno zakonom i da počne državnom himnom i pričama o slavnoj lozi Nemanjića, prosvetiteljskoj ulozi Svetog Save, Dositeja i Vuka, ljudskim pravima iz Sretenjskog ustava Dimitrija Davidovića. To su postulati nacionalno zdravog školstva.

Kada smo razgovarali početkom maja ove godine, kazali ste da su "blokade nastale u svom prirodnom staništu, u polutami sablasno praznih fakultetskih hodnika i amfiteatara", kao i da se "studenti igraju države". Nažalost, imali smo priliku da vidimo da su pojedini fakulteti za to vreme pretvoreni u brlog. Da li se danas nešto promenilo i da li smatrate da se većina studenta zasitila "igranja države"? Kolika je odgovornost dekana i rektora koji su takve "igranke" dozvolili, a pojedini i aktivno podržavali?

- Nisam mislio na to da se svi student "igraju države", nego samo oni malobrojni, od kojih su mnogi shvatili da bavljenje politikom, makar ona bila obavijena oreolom najviše zemaljske pravde i najčistije vladavine prava, ne sme da zaustavi život. A njihov život su najvećim delom studije, ne samo nastava i ispiti nego i druženje u zajedničkom savladavanju materije, pronalaženju načina kako da se doskoči strogom i nadobudnom profesoru ili gde da se putuje, u koju državu na stipendiju, sa kojom studentskom organizacijom na konferenciju. Oni se mogu baviti i politikom, ali politički organizovanom delovanju na fakultetima nema mesta. Gde to u pravno civilizovanom svetu postoji? Kad je reč o Pravnom fakultetu u Beogradu, situacija je bolja u svakom pogledu. Razgovarao sam sa nekim kolegama i oni tvrde da nikad više ne bi dozvolili blokadu nastave i ispita. Ohrabruje zainteresovanost studenata za ispite i solidno znanje koje pokazuju. Prisutna je i motivacija da se nadoknadi propušteno. Trudim se da ih dodatno motivišem ne olakim propuštanjem na ispitu, nego jednakim tretmanom svih studenata i pozivom da izlaze i da se bore za akademski uspeh. Ima sjajnih odgovora, a desetke jedne Lane, Anje i Amine, po prikazanom znanju i ponositom držanju, zaloga su za istinski svetliju budućnost. Ne bih ovu istinitu i lepu priču kvario spominjanjem rektora i nekih dekana. Da li su odgovorni? Na sve načine, o čemu sam mnogo puta govorio. Dodao bih samo da će istorija svedočiti o tragično licemernoj ulozi koju su odigrali rektor BU i njegovi najbliži kompanjoni. Najveće licemerje nisu iskazali prema prema državi ili pojedincima iz vlasti sa kojima su bili dobri da bi došli ili se održali na tim mestima, nego prema studentima, praveći među njima pravno i akademski nedopustivu razliku.

Često se i pre ove situacije moglo čuti da sutra neće imati ko da nas leči, uči, gradi... Kao neko ko je u svakodnevnoj komunikaciji sa studentima i kod koga mlađe kolege dolaze na proveru znanja, da li imate procenu na kom nivou je sada znanje jednog prosečnog srpskog studenta? Da li je došlo do pada znanja nakon višemesečnih blokada, pa brzinskih onlajn predavanja, nakon kojih su usledili ispitni rokovi jedan za drugim? Da li je akademcima sada teško da postignu ovaj tempo i da spasu svoju akademsku godinu?

- Ne mogu da se dodvoravam studentima, a to bih činio ako bih rekao da su se svi savršeno snašli u vanrednim okolnostima. Iskreno im se divim na tempu koji zasad uspevaju da održe. Sedam dana rok, sedam dana pauza, pa sve iz početka. Da meni neko u ovim godinama i sa ovim profesionalnim iskustvom kaže da moram da polažem svake druge nedelje ispite, rekao bih da to ne mogu da izdržim. S druge strane, vidljivo je nesnalaženje jednog broja studenata koji polažu prve ispite. Primetan je nedostatak žive reči. Nije bilo vremena da se živi sa predmetom, da se usvoje tehnički izrazi, da se profesori i studenti dovoljno upoznaju. Imajući u vidu da su na prvim godinama generacije koje su počele srednje obrazovanje u uslovima kovida, ozbiljno sam zabrinut da ćemo za koju godinu imati bar u jednom delu nedovoljno stručan kadar koji će da nas uči, brani, deli pravdu. Ne zaboravimo još nešto. Podloga za korupciju nije uvek podmitljivost, nego neznanje, nekompetentnost i odsustvo profesionalnog integriteta.

Na prostoru interneta naiđoh na komentar da bi svi trebalo da imamo na umu da će "i ćaci i nećaci sutra morati da zajedno idu na predavanja". Kakva je sada atmosfera na fakultetima i među samim studentima, profesorima, ali i među studentima i profesorima? Da li je cela situacija uticala na narušavanje međuljudskih odnosa? Kakva je sada situacija konkretno na Pravnom fakultetu?

- Kad je reč o međuljudskim odnosima, oni su uvek najgori tamo gde se ništa ne radi. U radu si upućen na saradnju. Ne pitam studente kakvi su im sada međusobni odnosi. Pokušavam da postupam kao naš košarkaški doajen Svetislav Pešić kad kaže: "Molim vas, samo o košarci." Tako i ja. Samo o materiji. Naravno, potkrade se nekad i moja opaska u vezi s blokadama, a i pokoji student otvori dušu. Tada saznam da su mnoga prijateljstva u prethodnim mesecima narušena zbog toga ko je bio, a ko nije za blokade. Što se mojih odnosa sa kolegama tiče, oni su manje-više korektni. Ti odnosi su definisani pre blokada. Moram da priznam da sam na kraju zadovoljan kako je većina kolega na Pravnom fakultetu postupila. Oni su, ipak, odlučili da se vrate nastavi i ispitima. Manjina profesora koji su bili za blokade je poražena. Valjda su ti profesori razumeli poruku.

Gde je danas nestao politički pluralizam? Po najrazličitijim istraživanjima javnosti, čini se da je i tzv. studentska lista, čija se imena, a kamoli politički programi i dalje ne znaju, "ugrozila" zapravo apsolutno sve političke aktera osim SNS. Kako vidite budućnost političkih partija Srbiji? Uskoro, 28. septembra, trebalo bi da obeležimo 35 godina od formalnog uvođenja višestranačja i političkog pluralizma. Da li je od političkih stranaka, programa i pluralizma išta ostalo? Ili se svelo na pokušaj "dijaloga" "(ne)nadležne predmetne institucije", tj. Vučića, koji razgovor nudi, i "neidentifikovanog objekta", u vidu studentske liste, koja ga odbija?

- Politički pluralizam se ne svodi samo na političke stranke. To je ustavna vrednost koju grade generacije demokratski orijentisanih političara i javnih delatnika. Postoji tamo gde se odvija pravno uređen, ali slobodan dijalog i protok političkih ideja i stavova. Takav politički pluralizam nikad nismo imali. Krhka demokratska konstrukcija u nastajanju u prvoj polovini 90-ih godina zamenjena je početkom 21. veka stanjem ekonomskog i svakog drugog pustošenja države s licemernim pozivom na izgradnju kvazievropskih vrednosti i principa. Jedna ozbiljna, pragmatska "catch all" partija koja je došla na vlast, SNS, uspela je, zahvaljujući ponajviše njenom lideru Aleksandru Vučiću, da ekonomski stabilizuje državu. Uz sve nedostatke takve partije, što se videlo još na samom početku, njena politika je bila dosledno pragmatična, a to je dovelo do ekonomskog napretka države, koji su pratili i izuzetni infrastrukturni radovi. Opozicija, iritirana takvim uspesima, nije radila skoro ništa na sopstvenoj organizacionoj strukturi. Njihov "politički program" postao je "anti-Vučić centričan". Godinama nije bilo istinskog društveno-političkog dijaloga, jer on ekonomskim uspesima zanetoj vlasti nije bio potreban, a opozicija ga nije želela. Što je još gore po opoziciju, kad god je trebalo da pokaže makar privid jedinstva, ona se raspadala u paramparčad. Stoga je tu ozbiljnu rupu u političkom sistemu pre desetak meseci počela da popunjava grupa "studenti u blokadi". Dobila je za kratko vreme podršku građana kojima je od "egoistične" i na lokalu naročito bahate vlasti mrskija samo posvađana opozicija. Studenti u blokadi, međutim, posle 10 meseci svog kombinovanog postojanja u virtuelno-realnom svetu, nisu uspeli da se politički artikulišu. Tačnije, oni su najveću podršku i imali dok su se ograđivali od politike. Otkad su ispostavili politički zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, nisu ponudili sadržinski ništa. To ništa "začinjeno" je u poslednja dva meseca nasiljem pojedinih organizovanih grupa kojima su izgleda student u blokadi samo legitimizacijski paravan. Studentska lista, dakle, ima relevantnu podršku zbog toga što anonimna, bez programa, nudi neizvesnost, koja se jednom broju građana čini primamljivijom i od aktuelne vlasti i od njenog glavnog koalicionog partnera - rasute opozicije. Ipak, u jednom trenutku studentska lista će morati da se legitimiše. Otuda je dijalog jedna demokratska neminovnost u društvu koje teži većoj političkoj stabilnosti. Ako anonimna studentska lista bude i dalje osiono odbijala dijalog, onda će njen rejting početi da pada. Ona će brže doživeti sudbinu današnje opozicije, jer je brzo i uspela da joj zauzme mesto. To mesto, ipak, može povratiti nacionalno orijentisana opozicija koju je jednom već počistio "neidentifikovani leteći objekt", tj. student u blokadi na putu do glavnog odredišta, do (ne)adležne predmetne institucije, koja im ne ispunjava navodno jedinu želju - vanredne parlamentarne izbore.

Pojedine opozicione partije u javnosti ponovo pominju neku vrstu "prelazne vlade", dok studenti u blokadi i drugi opozicionari insistiraju na vanrednim parlamentarnim izborima. Šta bi po vašem mišljenju pre dovelo do razrešenja krize?

- Prelazna vlada je ustavno-pravno neutemeljena i sa stanovišta demokratskog legitimiteta neprihvatljiva ideja. Ona je i praktično neostvariva. Možete li zamisliti bona fide sastavljenu vladu u kojoj će sedeti, na primer, jedan lojalni naprednjak i jedan lojalni predstavnik Stranke slobode i pravde ili, još bolje, vladu "nezavisnih" eksperata pod pokroviteljstvom EU? Besmislen predlog. Studenti u blokadi ga nisu podržali iz drugih razloga. Ova tajna organizacija je to obrazložila revolucionarnim zahtevom za neophodnošću promene sistema iz temelja. Tako je otkrila svoju pravu nameru - da menja sistem antisistemskim metodama ("narodnim buntom"), a ne na izborima koje navodno traži. Potvrđujući besmislenost ideje o prelaznoj vladi, studenti u blokadi su potvrdili besmislenost, tačnije neiskrenost sopstvenog zahteva za vanrednim izborima.

Dobitnik ste Ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena, kojim vas je predsednik Srbije odlikovao za Vidovdan, a 19. septembra će vam ministar pravde Mađarske, u prisustvu svog srpskog kolege, uručiti i odlikovanje mađarske vlade - Oficirski krst Ordena za zasluge. Da li se u takvim trenucima setite kako ste na svom matičnom fakultetu morali da prođete kroz špalir sa uvredama i karikaturama jer ste javno istupali protiv blokada? Da li vreme najstrašnijeg targetiranja neistomišljenika polako prolazi u našem društvu?

- Dosledno sam se borio protiv udara na autonomiju univerziteta. Davao sam sve od sebe da stručno, ali jezikom razumljivim svakom čoveku, dokažem da blokade nisu legalan ni legitiman oblik političke borbe i da protestima, ako su mirni, može biti mesto na ulicama i trgovima, ali ne u učionicama i amfiteatrima. Špalir je nebitna epizoda. Njega nisu organizovali student, niti su oni za njega odgovorni. Što se tiče mađarskog ordena, saradnja sa Centralno-evropskom akademijom u Budimpešti i Pravnim fakultetom u Miškolcu nije materijalizovana samo u člancima, predavanjima i zajedničkim knjigama, nego i u jačanju kolegijalnih i prijateljskih odnosa sa profesorima i studentima iz Mađarske i čitave centralne Evrope. CEA je moj drugi akademski dom. U svakom slučaju, odlikovanja koja čovek dobija najmanje pripadaju njemu, a najviše porodici i potomcima. Stvaraju i dug koji odgovoran čovek mora da odužuje dokle god ga fizičke i umne snage služe. To je dug prema otadžbini, ali i prema državi, koja je ocenila individualno intelektualno pregnuće kao društveno korisnu misiju. Hvala i mojoj Srbiji i prijateljskoj Mađarskoj na časnom zaduženju kojim su obavezali mene, ali i moje potomke.