PODRŠKA PROTESTIMA JE PO-TRO-ŠE-NA! Istraživanja pokazuju: "Studenti" blokaderi izgubili poverenje većine građana, pad od 20 odsto za samo pola godine
Zamor građana od permanentnih blokada i performansa blokadera bez jasnih rezultata uticao je i na pad podrške protestima započetim prošle godine, nakon tragedije u Novom Sadu. Rezultati novih istraživanja govore da se u vrelu političku jesen "studenti" blokaderi ušli bez šire podrške građana, kojima su "studenti" zeleno svetlo dali na kraju protesta za Vidovdan, 28. juna. Ti isti građani su, izgleda, posle nasilnog i turbuletnog leta "studentima" blokaderima uzvratili - crvenim svetlom.
Naime, dok je u martu više od polovine građana (oko 60 odsto) podržavalo proteste, najnoviji podaci iz septembra govore da sada tu podršku daje tek 38 procenata ispitanika - što je pad za više od dva odsto.
Previše očekivanja
Politički analitičar Đorđe Vukadinović objašnjava da se radi o velikom i značajnom padu, ali i da je prethodni rast podrške možda bio nerealno visok.
"Podrška protestima studenata opala je za 20 odsto od marta do septembra, to je ogroman pad. Ali možda je i onaj rast bio nerealan, bilo je možda previše očekivanja, pa su mnogi pretrčavali na onu stranu terena gde su očekivali da će možda pasti lopta... Znači, podrška ovakvim protestima je po-tro-še-na!", izjavio je Vukadinović za N1.
Prema njegovim rečima, u januaru, februaru i martu podrška je bila gotovo konsenzualna.
"Mi smo izmerili 59,4, kolege iz Crte su rekle 60... Dakle, to je bilo praktično 60 odsto, dok je onih koji su bili protiv bilo svega 25 odsto. U maju je već podrška počela da opada, u julu je pala na ispod 50 odsto, a sad je na 38. Protivnici su porasli sa 25 na 36. Znači, razlika je možda dva odsto, a možda je u ovom trenutku već i egal", ocenio je on.
Politička zrelost
Komentarišući pad podrške građana, politički analitičar Vladimir Kljajić kaže da to pokazuje da oni sve jasnije razlikuju legitimno izražavanje mišljenja od pokušaja politizacije studentskog nezadovoljstva.
"U početku je postojao talas simpatija, ali s vremenom su građani prepoznali da deo organizatora koristi studente kao sredstvo političkog pritiska", kaže Kljajić za Kurir.
On ističe da većina građana i dalje podržava stabilnost, reforme i evropski put Srbije, koji predvodi predsednik Aleksandar Vučić.
"Većina podržava stabilnost i dijalog, jer razume da se promene ne dešavaju na ulici, već kroz konkretne rezultate. To je znak političke zrelosti društva", zaključuje Kljajić.
Građani postali svesni
Analitičar Srđan Barac pre svega ističe sumnju u tačnost istraživanja, jer smatra da se, kako kaže, manipulisalo procentima, ali da ipak i oni prikazuju pad, koji je "očekivan i logičan".
"U prvim mesecima godine emocije su bile snažne, a protest je doživljavan kao spontana reakcija mladih i kao društveno nezadovoljstvo. Medutim, kako se vreme odvijalo, građani su shvatili da iza protesta nema jasnog cilja ni stvarnog plana, već da se polako pretvara u politički instrument. Ljudi su jednostavno postali svesni da protest ne nudi rešenja, već samo konflikt i pritisak, dok država funkcioniše, reforme napreduju, a stabilnost se održava", kaže Barac i dodaje:
"Pad podrške nije posledica "odustajanja naroda", već trezvenijeg pogleda na situaciju. Građani su uvideli da se problemi ne rešavaju blokadama ulica i performansima, već kroz institucije i dijalog. Tiha većina u Srbiji podržava mir, red i stabilnost, a ne eksperimente i političke avanture. Današnji rezultati su samo odraz povratka te racionalne, većinske pozicije", zaključio je Barac.
BONUS VIDEO:
· Reaguj