ĐORĐE MILIĆEVIĆ, MINISTAR BEZ PORTFELJA ZADUŽEN ZA DIJASPORU: 1. novembar ne sme biti dan političkih manipulacija, žrtve zaslužuju poštovanje, ne politizaciju

Organizam mi je poslao poruku da sam preterao, priznaje Đorđe Milićević, ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za koordinaciju aktivnosti mera u oblasti odnosa sa dijasporom i potpredsednik GO SPS, odgovarajući na početku razgovora za Kurir na pitanje o zdravstvenim tegobama koje je nedavno imao tokom radne posete Solunu i koje su ga privremeno usporile.

Aktuelna političko-društvena kriza, koja traje 11 meseci, nameće pitanje koje muči građane - da li joj se nazire kraj? I kakve su sve posledice, po vašim proračunima i mišljenju, izazvali protesti i blokade?
- Nema dileme, ovih 11 meseci bili su veliki izazov za Srbiju. Država je usporena i mnogima nije bilo prijatno da gledaju šta manjina čini. Ipak, vlast je ostala odgovorna: otvorila je dijalog i uzdržala se od upotrebe sile prema blokaderima. Nema dileme da je kraj ove destrukcije tu, ali moramo biti svesni da je 11 meseci dug period; posledice zastoja osećaće se još neko vreme, iako sam znam da ćemo povratiti tempo koji građani očekuju.

Ono što nas čeka je 1. novembar, godišnjica tragedije u Novom Sadu. Komemorativni skup koji tog dana organizuju studenti u blokadi u tom gradu ujedno je i protest, pozvali su sve građane da im se pridruže. Šta vi očekujete, kakvu atmosferu? Ima li bojazni od nasilja, incidenata...?

- Ono što se najavljuje za 1. novembar nije komemoracija posvećena žrtvama... Žrtve zaslužuju poštovanje i tišinu, ali datum se koristi kao finale političke agende čiji je cilj destabilizacija i podrivanje institucija. Očekujem pokušaje provokacija i insceniranja incidenata, ali nemam dilemu da će država postupiti precizno i odgovorno. Organi reda i svi nadležni spremni su da obezbede mir, zaštite građane i institucije i spreče svaki pokušaj haosa.

Kao ministar zadužen za odnose sa dijasporom - šta naša dijaspora kaže o situaciji u Srbiji?
- Naši sunarodnici u dijaspori i regionu pažljivo prate dešavanja u zemlji i najvažnije je da smo tim ljudima u prethodnim godinama vratili poverenje u maticu - u Srbiju i njene institucije. Veruju u predsednika Aleksandra Vučića, u ekonomsku stabilnost i glas Srbije koji se čuje u svetu, u politiku koja je usmerena na dijalog. Jasne su poruke koje dobijam: jedinstvo, stabilnost i razvoj. Sigurno im neke scene nisu prijatne, ali naši ljudi u rasejanju su veliki patriote - žele jaku, jedinstvenu Srbiju koja ide napred.

Vanredni izbori nisu raspisani, nisu zvanično ni zatraženi, ali o njima se priča od maja... Proleće 2026. ili zima, to su neke realne procene. Šta vi kažete?

- Svi znamo kada su redovni izbori i kako se dolazi do vanrednih - gubitkom većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, blokadom rada ili jasno obrazloženim predlogom. Ništa od toga se sada ne dešava. Prioritet je fokus na ekonomiji, stabilnosti i boljem životu ljudi. Koalicija predvođena Aleksandrom Vučićem nema razloga da se plaši izbora - to nije bio slučaj ni u prethodnih 13 godina. O tajmingu će se odlučivati isključivo u interesu građana, uz uvažavanje domaćih i geopolitičkih okolnosti.

Na dan izlaska intervjua održavaju se lokalni izbori na KiM. Mogu li Srbi povratiti četiri opštine na severu?

- Srbi na Kosovu i Metohiji su heroji. Pokazali su odlučnost i hrabrost da ostanu na svojim ognjištima. Na državi je da im pomogne i da ohrabri jedinstvo, jer je jedinstvo naš najveći kapital. Važno je da glasaju za Srpsku listu, koja predstavlja interese srpskog naroda i države. Verujem da će jedinstvo biti potvrđeno i na ovim izborima.

Situacija na Kosovu i Metohiji ostaje jedno od najvažnijih pitanja. Kako vidite naredne korake Srbije po tom pitanju, ima li uopšte više dijaloga s Prištinom?

- Srbija je stalno pokazivala spremnost za dijalog kroz Briselski proces i sve druge formate, da se nađe prihvatljivo rešenje, vodeći se interesima Srba na KiM i interesima Srbije. Ali za dijalog su potrebne dve strane. Otkad je Aljbin Kurti vodeća figura Albanaca, Priština praktično blokira razgovore. Ključno pitanje danas je za one koji sebe vide kao pokrovitelje dijaloga: dokle će tolerisati opstrukciju i jednostrane poteze. Srbija će nastaviti da podržava svoj narod i institucije, da vodi diplomatsku borbu i insistira na tome da EU kao garant procesa konačno pokrene stvaran dijalog.

Cene, marže, standard i dalje su glavne teme za građane. Koliko su nedavne mere države uspele da bar malo "daju vazduha" narodu, poštuju li trgovinski lanci uredbe, imate li uvid u to?
- Država, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, kontinuirano uvodi mere usmerene na građane. Ograničenje marži i drugi potezi za očuvanje standarda već daju rezultate - vidi se na prosečnom računu. Većina trgovinskih lanaca poštuje uredbe, a tamo gde ima prekršaja, biće sankcija. Država ima mehanizme da obezbedi stabilno tržište i zaštitu potrošača.

Kako ocenjujete trenutnu dinamiku evropskih integracija Srbije? Poruke iz EU su da su nam vrata širom otvorena, ali ne deluje tako, izgledaju samo otključana...

- Evropske integracije doživljavam kao proces unapređenja sistema. Na tome radimo ne zato što nam neko naređuje, već zato što reforme koristimo da ojačamo državu. Istovremeno, naš put često je opterećen političkim uslovljavanjima - tu postoje jasne crvene linije. Posle rata u Ukrajini i geopolitičkih promena, ulogu EU dodatno potresa unutrašnja nesigurnost. Srbija ostaje posvećena evropskom putu, ali hoće stvarno otvorena vrata, ne samo otključana. Nećemo žrtvovati nacionalne interese.

Ako pogledate Srbiju za deset godina, kakvu zemlju vidite i šta je potrebno uraditi da bismo stigli do tog cilja?

- Na prvom mestu - jedinstvo, vidljiv u svakom segmentu snaga i uspeh. Vidim Srbiju kao lidera Zapadnog Balkana, poštovanu među najvećim silama, zemlju koja radi da bismo svi živeli bolje, i oni u Srbiji i oni koji je doživljavaju kao maticu. Do toga dolazimo jedinstvom i poverenjem. Gde god da smo - budimo jedinstveni. Takvu Srbiju danas gradimo i samo takva Srbija može biti jaka, poštovana i uspešna.

Kurir Politika/Milica M. Crnogorac