SIGNAL PROMENA U EU PRISTUPU! Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji: Manje glasova "za", više "protiv"
Evropski parlament usvojio je u sredu 22. oktobra rezoluciju o Srbiji - za rezoluciju je glasalo 457 evroposlanika, protiv su bila 103, a uzdržana 72. I dok su mediji bliski blokaderskom pokretu iz nove rezoluciju o našoj zemlji u prvi plan istakli da je "dosad najoštrija" i onaj deo u kom se spominje to da je Vlada pregovarala sa vlasnicima Junajted medije, namerno ili slučajno, u drugi plan stavljena je glavna poruka EP - potpuno usklađivanje Srbije sa politikom EU.
Ova rezolucija, kao i sve prethodne, treba da se posmatra u širem kontekstu evropske politike, koja nije samo izraz kritike već i pokušaj usmeravanja Srbije ka većim standardima i usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Takođe, vrlo je očigledan i broj poslanika koji je bio protiv ove rezolucije - čak 103 evroparlamentarca rekla su "ne", dok je, recimo, prošla rezolucija izglasana sa duplo manje glasova protiv - samo 53. Ovaj pomak ukazuje na to da postoji rastući skepticizam prema jednostranim pristupima EU, koji su bili mnogo izraženiji u ranijim rezolucijama, pa samim tim situacija nije crno-bela, niti oštrija, kako se to moglo čuti u pojedinim medijima.
Mnogo blaža
Na ovo je ukazala i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, koja je istakla da je prethodna rezolucija, usvojena nakon parlamentarnih izbora 2023. godine, bila mnogo kritičnija i problematičnija za Srbiju.
"Tom rezolucijom je EP pozvao da se u Srbiji sprovede, kako oni kažu, nezavisna istraga o izborima i da se mi praktično odreknemo važnog dela suvereniteta u korist nekih stranaca koji bi vodili istragu i ispitivali naše građane. To je bilo mnogo oštrije i mnogo neprihvatljivije od bilo čega što sam mogla da pročitam u ovoj rezoluciji. Ali svakako i ranije rezolucije EP, svaka ona u kojoj se pominjalo da Srbija mora da prizna tzv. Kosovo i da se pozivaju pet nepriznavača država članica da bez odlaganja promene svoju odluku i priznaju tzv. Republiku Kosovo, mnogo su više neprihvatljive rezolucije EP", navela je predsednica Skupštine.
Ona je dodala da je "sramota za EP da se igra sa stvarima kao što je zvučni top ili bilo kakvo zvučno oružje".
"Ne može EP da se bavi tračevima, ako su došli do toga, onda to zaista, rekla bih, nije kredibilno za EP. Ono što je meni zanimljivo, to je da su sve partije bivše vlasti, a koje su se toliko borile za još jednu rezoluciju protiv Srbije, uspele da takvom politikom, koja je nekredibilna, neracionalna, apsolutno jednostrana i protiv Srbije, podignu broj glasova u EP koji nisu uzdržani, nego glasaju protiv rezolucije - sa 53 na 103", kaže Brnabićeva i dodaje da je to "jako pozitivan signal evroparlamentaraca prema Srbiji".
"Duplirao se čak broj evroparlamentarca koji su uzdržani, a smanjio se broj koji je glasao za rezoluciju. Prošli put je "za" glasao 461 evroparlamentarac, sad 457, tako da kada pogledate njihove brojeve, to pokazuje u stvari potpuno drugačiju sliku od one koju oni žele da predstave", zaključila je Ana Brnabić.
Neprimereno
Milan Antonijević, pravnik i stručnjak za međunarodne odnose, smatra da bi nova rezolucija trebalo da bude shvaćena kao ozbiljan signal za Srbiju, ali ne nužno kao napad na našu državu.
"Evropski parlament je ovde primarno postavio pitanje usklađivanja spoljne politike Srbije sa politikom EU, a ne ušao u duboke unutrašnje političke analize. Takođe, važno je napomenuti da većina rezolucije nije bila usmerena protiv Srbije, već je bila više o tom procesu usklađivanja, što je prirodan zahtev svakog kandidata za članstvo u EU. Imaju delove koji govore i o nekim unutrašnjim pitanjima koja se ovog trenutka dešavaju u Srbiji, ali većinu toga oni samo notiraju. To ne znači da zameraju bilo šta Srbiji, već samo prate situaciju", kaže Antonijević za Kurir.
On dodaje da svakako rezoluciju treba ozbiljno shvatiti i na nju takođe gledati iz ugla podrške koju EU u ovom trenutku daje Srbiji zbog svih pitanja koja se tiču energetike.
"Tu mislim i na snabdevanje naftom i na snabdevanje gasom. Tu ima dosta stvari koje je zaista teško nekako i pravdati ako gledate deo koji se tiče Ekspo. Čini mi se da je neprimereno da unutar rezolucije EP stoji ocena o bezbednosti objekata u trenutku kada sve zemlje EU nisu potpisale ugovore sa Srbijom i nisu potvrdile svoje prisustvo na Ekspu. O tome treba razgovarati, otvoriti taj dijalog, razgovarati i sa evroposlanicima, ali je mnogo značajnije razgovarati sa Evropskom komisijom, Evropskim savetom (ES), sa danskim predsedavanjem ES, koje je izuzetno značajno i koje može i pomoći Srbiji. Takođe, u rezoluciji oni u jednom delu ulaze u krivične postupke koji se vode zbog pada nadstrešnice. Malo čudno deluje da ulaze u taj deo merituma, deluje kao da EP već presuđuje unapred", zaključuje Antonijević.
Kurir Politika/M.C, K.V.
