PROBNI PERIOD ZA ČLANSTVO U EU: Kompromis za Brisel, šansa za Srbiju koja je 13 godina u statusu kandidata
Iz Brisela se sve češće čuje novi-stari predlog o takozvanom probnom članstvu, odnosno o probnim rokovima za ulazak u Evropsku uniju (EU), o čemu je nedavno u više navrata govorila i sama komesarka za proširenje Marta Kos. S obzirom da je Srbija već 13 godina u statusu kandidata i čime su mnogi razočarani, sagovornici Kurira objašnjavau da bi probno članstvo bilo prihvatljiva ideja za našu zemlju, jer bi nam to omogućilo pristup evropskim fondovima i zajedničkom tržištu, ali sa druge strane - Srbija ne bi imala pravo glasa u EU institucijama.
Iako je proširenje u fokusu Evropske unije, bar na rečima evropskih parlamentaraca i političara, jasno je da i globalne i unutrašnje geopoliticke prilike svake zemlje članice sve više utiču na funkcionisanje EU.
U Briselu se zato sve više govori o tzv. "zaštitnim mehanizmima" ili probnim periodima koji bi eventualno, na određeno vreme, ograničili neka prava novih zemalja članica.
Prema ovoj ideji, nove zemlje članice imale bi sva prava, poslanike u parlamentu i pristup fondovima, ali ne i pravo glasa u institucijama, odnosno pravo - veta.
Zaštita
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu objašnjava za Kurir da probni period za članstvo u suštini predstavlja zaštitnu klauzula koja predstavlja politički kompromis neophodan za saglasnost svih država članica za prijem novih.
- Ovo u sustini nije loše rešenje, jer interes država poput Srbije su pogodnosti zajedničkog tržista, dostupnost strukturalnih fondova kroz budžet EU, i implementacija standarda. Građani već sada osećaju koristi od EU kroz bespovratna sredstva , povoljne kredite, reforme i dostupnost tržista. Odnos prema proširenju se bitno promenio u pojedinim državama članicama i ako je proširenje geopolitički prioritet, u većini država konačnu odluku donose nacionalni parlamenti gde nije jednostavno dobiti većinu, a to je još teže u izbornim godinama zbog naleta populizma - ocenjuje Obradović i dodaje:
- Srbija i druge drzave Zapadnog Balkana su propustile talas dva ciklusa velikih prosirenja i danas se suočavaju sa različitim preprekama. Članice NATO-a sa Zapadnog Balkana imaće povoljniji tretman jer su već deo zapadnih vojnih integracija, ali to ne znači da će lako proći sa glasanjem u nacionalnim parlamentima i zbog toga se ide na ovaj kreativan kompromis, koji će čuvati proces donosenja odluka kao ekskluzivitet za stare članice. Ovo nije definitivna odluka EU, jer je smo tek na početku političkih analiza i predloga konačnog pristupa, jer je najveći problem sa predviđanjem političkih odluka onaj koji zanemaruje raspoloženje u trenutku kada se odluke donose.
Problem - Rusija
Politički analitičar Branimir Đokić kaže za Kurir da nam tzv. probno članstvo "možda i daju" jer to ne podrazumeva da glasamo u evropskim institucijama.
- Niti da imamo pravo veta, što je možda i najvažnije. Zeznuli su se mađarskim premijerom Viktorom Orbano i slovačkim predsednikom Vlade Robertom Ficom i sad će tri puta razmisliti koga će puštati da diže ruku i stavlja veto na njihove odluke. Potpuno je jasno da u dogledno vreme nećemo ući u EU, a kamoli u njihove političke institucije, sve dok se ne odreknemo Rusije. Prvi će protiv našeg članstva biti Poljaci i baltičke zemlje, ali nema ljutnje u politici što smo dugo u statusu zemlje kandidata. Većina građana i sama shvata zbog čega je to tak - smatra Đokić.
Iako je od ideje do realizacije u Briselu dug put, iz srpsko ministarstva za EU integracije poručili su za RTS da su otvoreni za razgovore koji će pospešiti ubrzanje puta ka Uniji, kako bi građani i privreda dobili konkretne koristi.
Kurir Politika
· Reaguj