SARA PAVKOV, NAJMLAĐA MINISTARKA U VLADI SRBIJE: Od evropskog srebra u karateu do izazova u zaštiti životne sredine

Sara Pavkov, najmlađa ministarka u Vladi Srbije, u intervjuu za Kurir otkriva kako je preuzela jednu od najodgovornijih funkcija u zemlji sa samo 33 godine. Ova Novosađanka, doktorand na Prirodno-matematičkom fakultetu i dugogodišnji stručnjak u oblasti ekologije, priča o svom putu do politike, izazovima koje nosi ministarska pozicija i velikim iskoracima koje je njen tim postigao u zaštiti životne sredine.

Kako je izgledao Vaš put do politike, recite nam nešto više o sebi: Ko je bila Sara Pavkov do trenutka kada ste izabrani za člana Vlade Srbije?

- Moj put do politike bio je prirodan sled interesovanja i vrednosti koje sam nosila od detinjstva. Od malih nogu sam bila posvećena svemu što me je istinski zanimalo. Učila sam da se trud, disciplina i istrajnost uvek isplate. U tome sam imala punu i bezrezervnu podršku porodice, koja me je ohrabrivala da verujem u sebe i da ne odustajem kada je teško, na čemu sam im beskrajno zahvalna. Posebno mesto u mom životu imaju moji roditelji, koji su mi i više od toga, pokojni otac zvezda vodilja, majka najbolji savetnik i prijatelj, a moja baka Julijana oličenje ljubavi za životom. Njihova vera u mene, reči ohrabrenja i podrška koju mi i danas pružaju, davali su mi snagu u važnim životnim trenucima. Danas, trio fantastiko, kako volim da zovem baku, majku i sebe svakodnevno radi na racionalizaciji i skromnosti, a istovremeno na savladavanju prepreka za dodatnu veru, ljubav i nadu koje nam svima daju snagu.

Novosađanka sam u srcu i ličnoj karti. U svom gradu sam se obrazovala, uključujući i studije na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, gde sam i danas doktorand. Tokom studija sam bila veoma aktivna, učestvovala u brojnim projektima civilnog društva i edukacijama u zemlji i inostranstvu, a moj rad je prepoznat i kroz više nagrada i stipendija, među kojima je i stipendija Fonda za mlade talente „Dositeja". Profesionalni put me je vodio ka zaštiti životne sredine, a ostalo već znate.

Koliko Vam je bilo izazovno da u mladim godinama preuzmete veliku odgovornost kakva je vođenje Ministarstva zaštite životne sredine? Da li je bilo straha ili dilema?

- Preuzimanje odgovornosti nikada mi nije bilo strano, jer sam tome učena od najranijih dana. Ipak, bilo bi neiskreno reći da u pojedinim trenucima ne postoji osećaj težine odluka koje donosim. Taj osećaj, međutim, doživljavam isključivo kao svest o odgovornosti koju imam prema svim građanima, prirodi i budućim generacijama. Upravo ljubav prema poslu koji radim, iskrena posvećenost i tim ljudi koji me okružuju daju mi snagu da svaki izazov pretvorim u priliku.Vođenje Ministarstva zaštite životne sredine doživljavam kao veliku čast, ali i kao snažan podsticaj da svakog dana ukazano poverenje opravdam radom, odgovornošću i rezultatima.

Kako Vi lično doživljavate stanje životne sredine u Srbiji danas - gde smo najviše zakazali, a gde ima pomaka?

- Najviše se zakazalo u prošlosti, zato što se ekologiji nije posvećivala pažnja kakvu zaslužuje, a i tamo gde je ona bila deo politike nekih prethodnih vlasti načinjeno je više štete nego koristi. Zaokret je napravljen od 2020. godine, kada je Srpska napredna stranka preuzela odgovornost za ovaj resor i kada zaštita životne sredine postaje jedan od prioriteta delovanja ne samo na nivou Ministarstva, već i na nivou Vlade Republike Srbije. To se najjasnije vidi kroz konkretne rezultate i izdvajanja. Budžet za zaštitu životne sredine je 2020. godine iznosio 5,8 milijardi dinara, a već naredne godine bio je više nego dupliran, da bi za 2026. godinu bio izdvojen najveći iznos do sada od 25,6 milijardi dinara, što je čak pet puta više nego u 2020. godini. 

U tom periodu je mnogo urađeno kada je reč o usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom, a značajna sredstva usmerena su i u strateške i u tekuće projekte u skladu sa tri prioriteta koja smo tada odredili a to su upravljanje otpadom, otpadnim vodama i unapređenje kvaliteta vazduha. Sanirali smo ili radimo na sanaciji 15 nesanitarnih deponija i očistili smo više od 1.300 manjih divljih deponija širom Srbije. Značajni pomaci ostvareni su i u zaštiti voda, jer smo izgradili 142 kilometra nedostajuće kanalizacione mreže, još 276 kilometara je u izgradnji, kao i sedam postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

U turbulentnoj godini iza nas, ekologija nije bila u fokusu građana... Kakva je iz vašeg ugla bila 2025?

- Ponosna sam na moju Srbiju, jer uprkos izazovima država nije stala. U 2025. godini pokazali smo da imamo znanje i kapacitet da grabimo napred, a jasno se pokazalo i da građani razumeju koliko je zaštita životne sredine važna za kvalitet života. Mladi su pokazali spremnost da se uključe i preuzmu deo odgovornosti, što je možda i najvažniji rezultat. Sa tim iskustvom ulazimo u 2026. godinu još odlučniji da zaštita životne sredine bude snažnija, vidljivija i bliža svakom građaninu Srbije.

U prethodnom periodu pokrenuli ste niz konkretnih inicijativa i projekata. Na koje rezultate ste posebno ponosni i šta biste izdvojili kao najveći iskorak do sada?

- Posebno sam ponosna na činjenicu da smo zaštitu životne sredine podigli na nivo sistemske i razvojne politike. Danas više ne govorimo o pojedinačnim akcijama, već o kapitalnim projektima koji će trajno promeniti način na koji Srbija upravlja otpadom, vodama i kvalitetom vazduha, i koji u našu zemlju uvode evropske standarde.

Kada je reč o boljem kvalitetu vazduha, cilj nam je bio da do 2027. godine zamenimo 200 kotlarnica u toplanama i javnim ustanovama, kotlovima na ekološki prihvatljivije energente. Mi smo već sada od 2021. do kraja 2025. godine premašili taj cilj, a važno je što se čak dve trećine kotlarnica nalazi u objektima u kojima borave deca i mladi, odnosno u vrtićima, školama, sportskim halama. Ove godine idemo i korak dalje. Kroz kreditnu liniju EBRD vrednu 50 miliona evra, u narednom periodu zamenićemo i velike kotlarnice koje koriste energente neprihvatljive sa ekološkog aspekta, u gradovima gde su merene najveće emisije zagađujućih čestica. Podržavamo i zamenu individualnih ložišta, i od 2021. do kraja tekuće godine će na ovaj način više od 5.300 domaćinstava preći na ekološki prihvatljivije energente. Sve što radimo, od kapitalnih projekata i infrastrukture, do edukacije i uključivanja mladih, deo je iste vizije, a to je da Srbija bude zemlja koja živi po savremenim ekološkim standardima i koja prirodu čuva kroz konkretna dela i trajne rezultate.

Osvajačica srebra na EP u karateu 2009.

Ministarka Sara Pavkov je bivša karatistkinja, i sport je bio važan deo njenog odrastanja...

- Karate me je naučio disciplini, istrajnosti i poštovanju, vrednostima koje su me oblikovale i kao osobu. Imala sam čast da učestvujem i na Evropskom prvenstvu 2009, gde smo osvojili titulu vicešampiona. Moj životni put je u svakom smeru bio logičan nastavak tih vrednosti. Tako je i politika za mene bila sredstvo da se stvari menjaju na bolje i tu vizuju bolje Srbije našla sam u Srpskoj naprednoj stranci, u kojoj sam aktivna od 2012. godine. Danas, posle svega, kao član Vlade Republike Srbije i član Predsednišva SNS, nosim veliku odgovornost i zahvalnost i prema porodici, prema ljudima koji su verovali u mene, i prema svim iskustvima koja su me dovela ovde. I dalje se vodim istim uverenjem s početka, da se iskren rad, posvećenost i vera u ono što radite uvek prepoznaju.

Kurir Politika/M. Crnogorac