ĐOKIĆ I DEKANI UKINULI SLOBODNU MISAO, OD MLADIH LJUDI NAPRAVILI ZOMBIJE! Psiholozi: Vode se parolom "svi misle tako - i ja ću"

Kukavičluk blokadera probija sopstvene granice i u nedelju je dosegao novi nivo u kojem se u javne debate uvode anonimni predstavnici plenuma, zborova i drugih neformalnih grupa za pritisak, i takvi, bez imena i prezimena, proglašavaju se za ravnopravne učesnike političkih emisija.

- Ja ovde nisam pod mojim imenom i prezimenim već sam medij - izgovorila je mlada plenumašica na početku emisije "Utisak nedelje" na Novoj S i objasnila gledaocima da to radi kako im ne bi svojim imenom i prezimenom skrenula pažnju sa teme emisije.

Pošto su se sa tim složile autorka emisije i sama televizija, ali i drugi gosti sa imenom i prezimenom, Srbija je dobila novi politički fenomen - zaštićene svedoke u televizijskim studijima koji bez identiteta iznose radikalne zahteve, dok mediji koji ih ugošćavaju zapravo saučestvuju u potpunom urušavanju javne odgovornosti.

Upozoravajući na negativne posledice ovakvih novina u javnom prostoru, predsednica parlamenta Ana Brnabić je podsetila da su rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić i dekani napravili plenume "najviše nalik sekti, spremne da se odreknu imena i prezimena, sopstvenih želja, slobodne misli, da postanu 'medij'.

- Sram bilo sve one na visokoškolskim ustanovama, u civilnom društvu, medijima, političkim strankama i pokretima - koji su aktivnim odobravanjem, podrškom ili ćutanjem, zarad lične koristi ili ciljeva, dozvolili da se ovo desi generacijama mladih u Srbiji. Napravili ste od njih sektu. Zombifikovali ste ih. Iskoristili ste ih i zloupotrebili - poručila je Brnabićeva.

Ko je vođa?

Psiholog Snežana Repac kaže za Kurir da su kod blokadera vidljivi neki elementi koje imaju sekte, kao zatvorene grupe.

- Radi se o nečemu što je novo i što do sada nismo mogli da vidimo na našim prostorima, da se neko ne predstavlja gostujući u emisiji. Blokaderska organizacija je hermetična, na prvi pogled deluje kao da ima elemente sekte ili hoće da takvu sliku pošalju o sebi. Sekta ima ideologiju, a ovde ne znamo šta je ideologija. Njima je sve vezano samo za neki politički cilj, ali to ne može biti ideja organizacije, već je zadatak. Nepoznato je da li taj zadatak ima neki drugi cilj koji je neka doktrina. Čudi što se neko predstavlja javnosti kao osoba bez identiteta, pa postavljamo pitanje zašto ih ugrožava da izraze svoj identitet. Kada se osoba tako predstavlja znači da ona ne stoji lično iza stavova koje iznosi, nego neka organizacija, a ta osoba je samo prenosilac. Taj naziv "medij" koji je devojka iskoristila poprilično je iritantan - naglašava ona.

Repac upozorava da se na ovakav način može stvoriti konfuzija kod mladih koji su u sistemu obrazovanja već naučili kako da se postave prema stvarima koje su nedokazive i nenaučne.

- Ne znam ko će da reaguje na takvu vrstu predstavljanja. Poruka koju šalju je da to nije organizacija na koju smo navikli, za koju se očekuje da bude pokretač društvenih promena u cilju politike, nego je u pitanju nešto što ima neki amorfni oblik koji ne poznajemo i koji tek treba da upoznamo na ko zna kakav način. Mnoge stvari su diskutabilne, ali pre svega nedostaje glavni faktor, a to je vođa i kreator doktrine - zaključuje Snežana Repac.

Prostor za manipulacije i zloupotrebu

Specijalista medicinske psihologije Tatjana Subotić ukazuje na mračnu stranu kolektivnog identiteta.

- Rizično je kada govorimo ispred neke grupe i kada smo anonimni, zbog toga što u tom procesu imamo gubitak individualnog mišljenja. Postoji mogućnost da se potiskuju sopstveni stavovi da bi se pripadalo nekoj grupi, a taj proces dovodi i do procesa smanjenja kritičkog mišljenja. Takođe, u psihološkom smislu to je deindividualizacija. Ona podstiče polarizaciju i podele. Imamo grupu kojoj pripadamo protiv neke druge grupe i to povećava tenzije, a smanjuje prostor za dijalog, koji je u svakom civilizovanom društvu neophodan. S treće strane, u tom procesu polarizacije vrši se automatski i dehumanizacija drugog, svake drugosti. Tu se otvara prostor za manipulacije i zloupotrebu - objašnjava Subotićeva.

Ona dodaje da zbog toga ta psihologija mase može da bude loša, jer kolektivni identitet može da bude okidač za ponašanje mase, a njeno ponašanje je uvek rizično.

- Pre svega zbog smanjene lične odgovornosti i velike emocionalne zaraznosti. Jer onda reakcije mogu da budu vrlo intenzivne i manje promišljene, vode se parolom "svi misle tako - i ja ću". Tu se otvara prostor povećane sugestibilnosti, kada pripadamo nekoj grupi, glas grupe postaje autoritet. I tu se otvara etička dilema za svakoga u grupi: koliko sam ja to, a koliko grupa - zaključuje Subotićeva.

Kurir Politika