SKOK U POLITIKU GAŽENJEM STANDARDA PROFESIJE: Žaklina Tatalović ostvaruje političke ambicije kao političar Đokić! ON JE ZLOUPOTREBIO UNIVERZITET, A ONA ISTINU!
Slučaj Žakline Tatalović, novinarke N1 koja je po svoj prilici rešila da bude kandidat na takozvanoj studentskoj listi, ponovo je otvarilo pitanje granice između novinarstva i politike i to baš u onom delu medijske sfere koji najglasnije insistira na profesionalnim standardima.
Međutim, svedoci smo da se oko Žakline Tatalović prave truli kompromisi, najpre oko izmišljene priče da joj je deda poznati akademik Nikola Hajdin, u čemu je i njena matična kuća, svesno ili nesvesno, učestvovala, a zatim i oko njenog političkog angažmana direktno iz redakcije N1.
Naravno, pitanje koje se nameće je: može li Žaklina Tatalović istovremeno da nastavi da izveštava sa protesta i prati aktere tog istog političkog miljea, a da pritom i dalje prodaje maglu da je vedeta nezavisnog novinarstva.
Ovde se ne radi o tome da javnost napada pravo bilo koga da se politički angažuje, već je reč o elementarnoj profesionalnoj doslednosti. Novinar koji ulazi u političku arenu više nije samo posmatrač, već postaje učesnik. Upravo zato ne čudi što je i teoretičarka medija i profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Ana Martinoli, koja se ideološki ne nalazi na suprotnoj strani, ukazala na problem ovakvog preplitanja uloga. Kada kritika dolazi "iz sopstvenih redova", to dodatno pojačava težinu dileme i pokazuje da ovo nije pitanje političkog obračuna, već standarda struke.
- Ukoliko informacija tačna, onog momenta kada je poziv prihvatila morala je da obavesti urednike i da više ne bude reporterka, odnosno novinarka zadužena za praćenje studenskog pokreta i protesta. Ako su urednici znali, pa je slali na zadatke, to je dodatni nivo problema - napisala je Martinoli na Iksu.
Sličan obrazac vidljiv je i u slučaju Vladana Đokića. Ulazak u političku trku bez napuštanja funkcije rektora otvara ozbiljna pitanja o sukobu interesa i instrumentalizaciji institucija. Ukazivanje na taj problem ne može se tek tako odbaciti kao politički napad, jer su pravila o razdvajanju funkcija univerzalna i ne zavise od toga ko ih krši.
U tom kontekstu, odgovor Žakline Tatalović da žele da je ućutkaju i spreče da postavlja pitanja deluje kao pokušaj zamene teza. Niko ne spori pravo da postavlja pitanja, ali se s pravom postavlja pitanje iz koje pozicije ih postavlja. Jer, ako je istovremeno i politički akter i novinar na terenu, onda publika ima pravo da zna gde prestaje novinarstvo, a počinje aktivizam.
U suprotnom, dolazimo do situacije u kojoj se principi na koje se često poziva - nezavisnost, objektivnost i profesionalna distanca - primenjuju selektivno. A upravo ta nedoslednost najviše urušava poverenje javnosti, koje je ionako krhko.
Upravo na te probleme ukazuje i direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić koji za Kurir upozorava da je to "izuzetno opasan nedemokratski i neototalitarni koncept političkog delovanja".
- Podređivanjem profesionalnih principa i etike svojim političkim ambicijama, pojedini novopečeni politički akteri otvoreno pokazuju kakav odnos imaju prema javnom interesu i državi. Po istom obrascu u slučaju njihovog preuzimanja vlasti, brzo bi se izgubila granica između države i njihovih privatnih interesa što bi vodilo privatizaciji institucija i "podržavljenju" njihovih ambicija. To je izuzetno opasan nedemokratski i neototalitarni koncept političkog delovanja koji je nespojiv sa modernim evropskim društvima. Ukoliko bilo ko želi da se bavi politikom, to mora da radi na transparentan način i van profesija koje bi morale da počivaju na političkoj neutralnosti i zaštiti opšteg dobra - ocenjuje Matić.
