SVI SCENARIJI ZA NOVE IZBORE: Između letnjih rokova i predsedničke trke 2027. - traži se formula za stabilnost

U susret izborima koji bi mogli da odrede politički ritam Srbije za narednih nekoliko godina, otvoreno je više scenarija nego ikada ranije. Iz sadašnje perspektive deluje da će parlamentarni i predsednički izbori ipak biti razdvojeni, ali i dalje nije potpuno zatvorena mogućnost da građani novi skupštinski saziv biraju već ovog leta.

Istovremeno, predsednički izbori po sili zakona čekaju Srbiju naredne godine, pa se politička scena nalazi u specifičnom međuprostoru u kojem je mnogo nepoznanica, a malo sigurnih odgovora. Upravo zato pitanje izbora više nije samo pitanje datuma, već i političke stabilnosti države. Da li bi parlamentarni izbori mogli da posluže kao ventil za smirivanje društvenih tenzija ili bi eventualni poraz jedne strane postao uvod u još dublju političku krizu pred predsedničku trku? Da li Srbiju očekuje period relaksacije ili nova runda političkog nadgornjavanja koja bi mogla da traje sve do formiranja buduće vlasti?

Sagovornici Kurira upozoravaju da će odgovor zavisiti ne samo od izbornih rezultata, već i od toga da li će politički akteri biti spremni da prihvate proceduru, legitimitet institucija i pravila demokratske utakmice u trenutku kada su podele u društvu izraženije nego ranije.

Sociolog Vladimir Vuletić kaže za Kurir da su male šanse da se posle parlamentarnih izbora desi relaksacija, ali smatra da postoji scenario po kojem bi i to bilo moguće, ali pod određenim uslovima.

- Očekujem da ćemo najpre imati parlamentarne, a onda i predsedničke. Ne mislim da će prvi, kad god budu, dovesti do stabilizacije društvenih prilika zato što očekujem da će na njima da pobedi aktuelna vladajuća koalicija i ne verujem da će poražena strana tada reći: U redu, povlačimo se i čekamo četiri godine na nove republičke izbore. Veći problem od parlamentarnih biće predsednički izbori, jer prvo, treba izmisliti kandidata za to, a ja mislim da nijedna grupacija nema nekog jakog kandidata. A druga stvar je da bi možda trebalo sada razmišljati o nekom nezavisnom kandidatu, koji bi možda čak bio otvoreno ili prećutno podržan od svih političkih aktera. Moguće je ako ima pameti. Smirivanje bi bilo za sve dobro. Sada mi zapravo ne znamo ni za ove skorije parlamentarne koje stranke, grupe i koalicije će se pojaviti, a o studentskoj listi se priča kao o fami. Ona postoji a u stvari možda i ne postoji. Kao nekakva duh lista, ne zna se ni ko je stvara, a onda se tek ne zna za šta se zalaže ta grupacija. Jedino što možemo čuti je "Mi smo protiv Vučića", a na pitanje zašto, odgovor je "Zato". I to je problem - objašnjava Vuletić.

On podseća da se slična situacija desila kada je Dobrica Ćosić, doduše u parlamentu, biran za predsednika SRJ.

- Ćosić nije bio stranačka ličnost i bio je prihvatljiv za sve. Prećutno naravno, jer nisu baš svi rekli "Vau, bravo". Trebalo bi možda razmišljati u tom pravcu i sada. Ako toga ne bude, onda može da se desi da sadašnja vladajuća koalicija, pod pretpostavkom da pobedi, formira novu vladu, a zatim se na predsedničkim izborima desi da pobedi kandidat koga podržava opozicija. To bi bilo dodavanje ulja na vatru, jer bi se tražili novi parlamentarni izbori i onda idemo ukrug. Dakle, situacija može da se stabilizuje na dva načina: ili da jedna grupacija snažno pobedi, da počisti protivnike, ili da se dođe na pozicije da imamo otprilike pola za vlast, pola protiv, pa da se stvar prepusti proceduri i da oni koji pobede na parlamentarnim izborima vode vladu, a da na predsedničkim izborima izađe neka nadstračaka ličnost koja bi bila za sve prihvatljiva. To nije nemoguće ako se želi stabilizacija - zaključuje Vuletić.

Prvi termin - kraj juna, početak jula

Politikolog Nikola Perišić ocenjuje za Kurir da su mnoge varijante moguće prilikom organizovanja predstojećih izbora i da će mnoge stvari zavisiti kako od unutrašnjih političkih procesa, tako i od nekih drugih.

- Postoji određeni zakonski okvir kojeg moramo biti svesni kada je u pitanju određivanje datuma izbora. Pre svega, potrebno je da se završi skupštinska sednica na kojoj se raspravlja o nepoverenju Vladi, na zahtev koji je podnela opozicija. Nakon završetka te sednice, najraniji termin za održavanje izbora je za 45 dana, dok je krajnji rok 60 dana od tog trenutka. Tom računicom dolazi se do zaključka da je prvi mogući termin krajem juna ili početkom jula. Taj period dolazi veoma brzo i ostaje otvoreno pitanje da li do tada mogu da se usaglase i usvoje sve preporuke sa kojima politički subjekti u Srbiji rade zajedno sa predstavnicima ODIHR-a. Uz to, važan faktor su i vanredni parlamentarni izbori na KiM zakazani za 7. jun, jer će fokus vladajućih političkih aktera u Srbiji biti usmeren na zaštitu srpske zajednice tokom kampanje i postizbornog perioda. Kasniji termini tokom leta sigurno nisu opcija. Kao naredni mogući termin nameće se jesen i u tom periodu gotovo da svaki datum koji pada u nedelju od druge polovine septembra do sredine decembra, može biti potencijalni izborni dan - kaže Perišić.

On ne isključuje mogućnost spajanja parlamentarnih i predsedničkih izbora.

- Na odabir datuma uticaće i geopolitička situacija, jer je u vremenu svakodnevnih međunarodnih promena potrebno efikasno donositi odluke, što nije lako u trenucima kada je Vlada u tehničkom mandatu ili tokom izborne kampanje. Zbog toga ne isključujem mogućnost da izbora ne bude tokom 2026. godine, već da se organizuju u prvim mesecima 2027. Predsednički izbori, po sili zakona, moraju biti najkasnije u aprilu sledeće godine, ali zbog Ekspo izložbe, koja počinje sredinom maja, izbore treba očekivati tokom marta. U tom slučaju bismo verovatno imali spojene predsedničke i parlamentarne, jer mandat skupštinskog saziva ističe krajem naredne godine. Bez obzira na to što se možda čini da su izbori još daleko, svi potencijalni učesnici izbornog proces bi trebalo da budu svesni svoje odgovornosti i da kroz međusobni dijalog doprinesu smirivanju tenzija, kako bi izborni dan protekao u što mirnijoj i manje napetoj atmosferi - ocenjuje Perišić.

Kurir Politika