BIH POSLE ŠMITOVOG FIJASKA: REPUBLIKA SRPSKA VIŠE NIJE LAK PLEN, velike sile se i dalje pitaju, ali moraće da nađu političku ličnost s više razumevanja

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljao je u utorak o stanju u Bosni i Hercegovini, a sednicu je obeležila najava odlazećeg visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita da će u junu napustiti funkciju, kao i oštre podele među članicama SB UN o ulozi Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i budućem uređenju BiH.

Pošto je Republika Srpska pokazala da sve više postaje entitet zdravog političkog razuma, velike sile će, nakon fijaska sa Šmitom, morati da nađu političku ličnost sa više razumevanja za kompleksnost situacije, ako uopšte odluče da nekog pošalju, ocenjuju sagovornici Kurira.

Bivši ambasador Milovan Božinović kaže za Kurir da je RS stekla afirmaciju državnog tela koje je u stanju da se brine o sebi i da opstane.

- Taj entitet je pokazao da zna da se snalazi i u ekstremno teškim uslovima. Sad su međunarodni faktori koji se brinu ili bolje reći mešaju u život BiH kao države načisto s tim da je RS tvrd orah s kojim se ne mogu tek tako igrati, kao i da je sama ideja sa Šmitom u suštini neuspešna. Stvari su, ako ne iste, ono još gore nego što su bile kad je on dolazio. Velike sile se i dalje pitaju i, ako odluče da nekoga ponovo pošalju, moraće da nađu političku ličnost sa više razumevanja za kompleksnost situacije nego što je to imao jedan politički grubijan poput Šmita. Uz sve osnovane strepnje da možda Srpskoj predstoje još teži dani, uveren sam da je to politička zajednica sposobna da se odbrani. RS sve više postaje entitet koji je na poziciji zdravog političkog razuma i kod mnogih sazreva svest da ovako siledžijski i uz jeftinu propagandu jednostavno ne ide - naglašava naš sagovornik.

Govoreći o eventualnom Šmitovom nasledniku, Božinović objašnjava zašto bi američki kandidat mogao biti dobro rešenje, a zašto EU ne treba ni da pokušava da šalje svog.

- S obzirom na pragmatičan pogled Amerike na stvari, američki čovek može da bude dobar ishod. Na kraju, i sam Dodik je svoje odnose sa Amerikom izgladio na jedan čudotvoran način. Da Kaja Kalas imenuje nekog svog kandidata tamo, šalje ga u nemoguću misiju i od toga ne može biti ništa. Šta god da se dogodi s tim, događaji su odmakli od nekog ranijeg optimizma da se Bosnom i Hercegovinom i njenim činiocima može tek tako upravljati. A treba uzeti u obzir i da su Hrvati takođe vrlo nezadovoljni Šmitom i statusom u BiH - napominje Božinović.

Zamke

Slične procene u vezi s budućnosti BiH ima i nekadašnji diplomata Branko Branković, koji za Kurir kaže da je Šmitov nelegalni mandat isterao određene stvari posle kojih se postavlja pitanje da li uopšte treba ponovo birati nekoga.

- Pokazalo se da BiH ima kompletne organe vlasti i da je visoki predstavnik s jedne strane pristrasan, a s druge, neko ko više smeta nego što radi. Kad se o tome razgovara, postavlja se pitanje Dejtonskog sporazuma, jer to je predviđeno u tom dokumentu. Dakle, na koji način promeniti Dejtonski sporazum i to izbaciti. Zasad još uvek nema posebnih predloga ni velikih sila, a kamoli članica SB. Prihvatili su njegovu ostavku i o tome više ne žele da diskutuju. Ostaje nam da vidimo kad će i da li će postaviti novog visokog predstavnika i koga. Hoće li ispuniti uslov da bude prihvatljiv za sve. Zamke za RS teško mogu da se vide u ovom trenutku. Sve zavisi da li će se odlučiti da visoki predstavnik i dalje bude biran ili će se krenuti u diskusiju o njegovom ukidanju. A drugo, postavlja se pitanje u kojoj meri će SB, ako izabere novog, jasno i glasno staviti do znanja da on mora da se ponaša u skladu s Dejtonskim sporazumom, što nije bio slučaj sa Šmitom. Tek onda možemo da vidimo kakve će biti reperkusije na RS - ocenjuje Branković.

Kurir Politika