Kad se govori o masovnim, pa čak i nekontrolisanim ubicama (ovaj termin je jedan od onih koji se koriste kao prevod za američki izraz spree killer, a označavaju ubicu koji ubija na više mesta), u njih se ne ubrajaju ljudi koji ubijaju zbog religije ili ideologije.
Upravo zbog toga Norvežanin Anders Brejvik, koji je ubio 77 ljudi 22. jula 2011, ili Amerikanac Omar Matin, koji je ubio 49 ljudi u gej klubu „Puls“ u Orlandu juna 2016, ne smatraju se masovnim ubicama. Prvi je ekstremni desničar i ubio je osam sunarodnika u Oslu i 69 na ostrvu Utoja da bi privukao pažnju na svoj manifest „2083: Evropska deklaracija nezavisnosti“ i pokrenuo rat protiv muslimana u Evropi. Drugi je, iako rođen u Americi, pred napad prihvatio radikalni islam i pozvao policiju da kaže da je mudžahedin i da je masakr osveta za ubistvo šestorice vođa Islamske države. Obojica se smatraju teroristima.
Naravno, na sličan način u kategoriju masovnih ubica ne ubrajaju se političke vođe krive za smrti miliona ljudi, poput Adolfa Hitlera.
ŠKOLSKE PUCNJAVE
Školske pucnjave su jedan od najgorih tipova masovnih ubistava jer su većina žrtava deca i mladi. Ovaj fenomen zabeležen je širom sveta, ali je posebno prisutan u Americi. Među glavnim motivima je osveta za vršnjačko nasilje, izopštavanje iz grupe ili konstantno ismevanje. Ovo su tri najgore školske pucnjave:
Kurir.rs/ Autor Andrija Ivanović Foto: Profimedia
