Najnovije vesti

NESVRSTANI PONOVO STIŽU - BEOGRAD CENTAR SVETA! Šest decenija pokreta obeležava se velikim skupom 120 DRŽAVA u srpskoj prestonici!
Foto: Profimedia

iZMEĐU SUPERSILA

NESVRSTANI PONOVO STIŽU - BEOGRAD CENTAR SVETA! Šest decenija pokreta obeležava se velikim skupom 120 DRŽAVA u srpskoj prestonici!

Specijal
08:56h

Za jesen je planirano obeležavanje godišnjice prve konferencije pokreta. Domaćin skupa 1961. bio je Josip Broz Tito, a ove godine biće Vučić. Osim Srbije, organizator će biti i Azerbejdžan, koji trenutno predsedava pokretom

Povodom 60-godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu bi, najverovatnije u drugoj polovini oktobra, trebalo da bude održan skup na kome se očekuju lideri država koje su učestvovale u osnivanju ove organizacije, kao i ministri zemalja članica. Plan je da pomenuti skup bude konferencija na nivou šefova diplomatija na koju će biti pozvani predstavnici 120 država članica Pokreta nesvrstanih, plus ministri spoljnih poslova zemalja koje su u statusu posmatrača, što je i Srbija, a kojih je još, ukupno, 17.

Što bolji odnosi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će i biti domaćin ovogodišnjeg skupa, poručio je nedavno da će Srbija gledati da gradi bolje odnose sa afričkim i azijskim zemljama, te da je njegova ideja da se u septembru napravi skup povodom 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu (septembar 1961).

- Moja je ideja da u septembru napravim skup, ali zavisiće to od korone, i da pozovem nekog od visokih indijskih funkcionera i ljude koji su osnovali Pokret nesvrstanih - naveo je predsednik Srbije.

Dodao je da tu misli na Indiju, Ganu, Indoneziju, Egipat i druge zemlje.

- I sa svim tim liderima ću da razgovaram, ne da pokrećemo novi Pokret nesvrstanih - mi smo na evropskom putu, ali da se zbližavamo i da odnose pravimo još boljim, jer jedni drugima možemo mnogo više da pomognemo nego što i sami mislimo - precizirao je predsednik Srbije.

Pokret Nesvrstanih
foto: Profimedia, Nora Schuster

Važni susreti

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemanja Starović kaže u razgovoru za Kurir da obeležavanje 60-godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemlja, koja je 1961. održana u Beogradu, predstavlja izvanrednu priliku da se u prestonici Srbije održi praktično najveći multilateralni skup tokom ove godine na svetskom nivou.

- Imajući u vidu to da Pokret nesvrstanih danas broji 120 država članica, uz 17 posmatrača, među kojima je i naša zemlja, jasno je da bi se na marginama takvog skupa odvijao i čitav niz bilateralnih susreta. Iako velika planirana brojnost delegacija, kao i svečani karakter obeležavanja, određuju političke ambicije, od izuzetne je važnosti za čitavu planetu suočenu sa novim sučeljavanjima velikih sila, pa i blokovskim podelama u nastajanju, da se reafirmišu neka od osnovnih načela Pokreta nesvrstanih, kao što je miroljubiva saradnja na principima suverene jednakosti - navodi Starović.

Igor Starović
foto: Beta Bor Slanasta

Kada je reč o organizaciji samog događaja, državni sekretar u MSP kaže da su dogovori sa Azerbejdžanom, predsedavajućom zemljom Pokretom nesvrstanih, u toku, kao i da su već poznati neki tehnički detalji.

Pokret Nesvrstanih
foto: Profimedia

Skup od dva dana

- Načelni plan je da svečano obeležavanje bude održano u Beogradu u drugoj polovini oktobra ove godine, te da sve države članice pokreta budu pozvane da prisustvuju na ministarskom nivou, a države osnivači na nivou šefova država i vlada. Naravno, mnogo toga zavisi i od daljeg razvoja epidemiološke situacije kako kod nas tako i u svetu. Mi smo trenutno u intenzivnoj komunikaciji sa Republikom Azerbejdžan, koja predsedava Pokretom nesvrstanih zemalja i koja bi zajedno sa nama bila organizator skupa, ali i sa svim članicama pokreta, kojima su prosleđene inicijalne informacije - kaže Starović i dodaje:

- Sam skup bi trajao dva dana i glavnina događaja bi se odvijala u Palati Srbije, ali bi čitav Beograd svakako bio u znaku tog velikog i značajnog skupa, čime bi se i u simboličkom smislu prikazalo da je naša prestonica povratila ulogu jedne od žarišnih tačaka svetske diplomatije, koja joj u istorijskom i svakom drugom smislu nesumnjivo pripada.

Pokret Nesvrstanih
foto: Profimedia, Nora Schuster

Vladislav Jovanović, bivši šef diplomatije

Dobra ideja, te zemlje su potencijalni saveznici

l Prema rečima nekadašnjeg šefa diplomatije i ambasadora Jugoslavije u UN Vladislava Jovanovića, Srbija bi pomenutim obeležavanjem učinila gest pažnje i poslala poruku da je naslednik ideje miroljubivosti i nezavisnosti.

- Na neki način je ostalo zapostavljeno to južno krilo polulopte na kojem smo svojevremeno bili predvodnici i što je omogućavalo tadašnjoj Jugoslaviji da se održava na hladnoj temperaturi između dva velika pola koja su se borila za privlačenje drugih - naveo je Jovanović za RTS i dodao:

- Ta ideja je dobra. Ona ne znači povratak Srbije u Pokret nesvrstanih, to nije više moguće, ali je moguće da kao nezavisna zemlja razvijamo što bliže odnose i bilateralnu saradnju sa tim zemljama i istovremeno da ih imamo kao neku vrstu potencijalnih saveznika ako bi neki interes Srbije bio predmet razmatranja i glasanja u nekom međunarodnom forumu.

Vladislav Jovanović
foto: Dragan Kadić

POKRET JE OKUPLJAO POLA SVETA. POMOGAO JE DA SE NEKE ZEMLJE OSLOBODE OD KOLONIJALNOG ROPSTVA, SPREČIO JE VEĆE I MANJE SUKOBE...

Uloga Jugoslavije i njenog predsednika Tita bila je značajna. Razbijanje jugoslovenske federacije i pobeda Zapada u Hladnom ratu smanjili su ulogu pokreta, kaže istoričar Momčilo Pavlović

Momčilo Pavlović
foto: Nebojša Mandić

Pokret nesvrstanih, organizacija sa 120 članica država, osnovan je da osigura nacionalnu nezavisnost i teritorijalni integritet nesvrstanih zemalja, a u jednom trenutku obuhvatao je čak oko 55 odsto svetske populacije. Jedan od petorice idejnih tvoraca Pokreta bio je nekadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito, a prva konferencija/samit Pokreta održan je upravo u Beogradu 1961.

Pokret Nesvrstanih
foto: Profimedia

Priznavale ga i velike sile

Istoričar Momčilo Pavlović, objašnjavajući zašto je osnovan pokret, kaže da je „u procesu dekolonizacije i blokovske podele sveta posle Drugog svetskog rata nastao veliki broj novih samostalnih država koje nisu želele da budu svrstane u postojeće blokove”.

- Od konferencije u Bandungu 1955, preko konferencije u Beogradu septembra 1961, sa učešćem 25 zemalja, pokret je narastao na 120 država, obuhvatao u jednom trenutku oko 55 odsto svetske populacije, a priznavale su ga velike sile i ostale zemlje. Osnovni principi politike nesvrstavanja su princip ravnopravnosti i nemešanja u unutrašnje stvari, nepripadanje vojnim blokovima, popuštanje zategnutosti, prevazilaženje odnosa Hladnog rata i zalaganje za opštu saradnju i miroljubivo rešavanje spornih pitanja. Pored Jugoslavije, od evropskih zemalja još su samo Kipar i Malta bili opredeljeni za politiku nesvrstanosti. Uloga Jugoslavije i njenog predsednika Tita bila je značajna u Pokretu nesvrstanih. Razbijanje jugoslovenske federacije i pobeda Zapada u Hladnom ratu smanjili su ulogu pokreta - navodi Pavlović za Kurir.

Pokret Nesvrstanih
foto: Profimedia

Svima jednaka prava

Kada je reč o dometima pokreta, Pavlović apostrofira pomaganje u oslobađanju od kolonijalnog ropstva velikog broja zemalja.

- Najveći dometi ovog planetarnog pokreta su u pomaganju oslobađanja od kolonijalnog ropstva velikog broja zemalja, sprečavanje većih i manjih sukoba, a iznad svega u samoj ideji nesvrstavanja, jednakosti i „globalnog upravljanja”, tj. da svet uređuju i upravljaju sve države i svi stanovnici. Ako svi narodi i sve zemlje uživaju jednaka prava, tada neće biti ni razloga za sukobe - navodi Pavlović.

Šta je Pokret nesvrstanih

Pokret nesvrstanih je međunarodna organizacija od 120 zemalja (koje zvanično nisu bile ujedinjene sa jednim od većih blokova)

Svrha pokreta

Da osigura nacionalnu nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i bezbednost nesvrstanih zemalja u njihovoj borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma, rasizma, kao i svih oblika agresije, okupacije, dominacije... (prema Havanskoj deklaraciji iz 1979)

Na šta je bio fokusiran

Borba za nezavisnost, iskorenjivanje siromaštva, ekonomski razvoj, suprotstavljanje kolonijalizmu...

Pokret Nesvrstanih
foto: Profimedia

Kako je sve počelo

Predsednik SFRJ Josip Broz Tito, premijer Indije Džavaharlal Nehru i predsednik Egipta Gamal Abdel Naser potpisali su 19. jula 1956. na Brionima deklaraciju o zajedničkoj saradnji i politici

Idejnim tvorcima Pokreta nesvrstanih smatraju se Tito, Naser i Nehru, kao i predsednik Gane Kvame Nkrumah i predsednik Indonezije Sukarno

Pokret Nesvrstanih
foto: Profimedia

Prvo okupljanje Pokreta nesvrstanih

Pet godina kasnije, u septembru 1961, u Beogradu, održana je prva zvanična konferencija Pokreta nesvrstanih

Prva konferencija je bila na nivou šefova država ili vlada

Osnovni ciljevi Pokreta nesvrstanih

Jačanje demokratije i jačanje uticaja najširih društvenih slojeva na rešavanje društvenih i ekonomskih problema

Borba protiv kolonijalizma, neokolonijalizma i imperijalizma

Postepeno razoružavanje i ukidanje stranih vojnih baza, proglašavanje Afrike bezatomskom zonom

Pokret Nesvrstanih
foto: Profimedia

Osnovni principi Pokreta nesvrstanih

Uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta

Uzajamno nenapadanje

Uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove

Jednakost i uzajamna korist

Miroljubiva koegzistencija

Istorijat okupljanja

Konferencije se obično održavaju na svake tri godine

Prva konferencija je održana u Beogradu 1961. Na skup su došli predstavnici 25 država

Sledeća je održana u Kairu 1964. Na ovaj skup su došli predstavnici 46 država. Glavne teme konferencije bili su arapsko-izraelski sukob i indijsko-pakistanski sukob

Treći sastanak, održan 1970. u Lusaki, na kome su bili predstavnici 54 države, smatra se i jednim od najvažnijih, jer je pokret tada formirao stalnu organizaciju

Konferencije su održavane i u Alžiru, Kubi, Indiji, Zimbabveu, ponovo u Beogradu, Kolumbiji, Južnoafričkoj Republici...

Pokret Nesvrstanih
foto: Profimedia

Gde je škripelo u pokretu

I pored prvobitne ideje da to bude blizak savez, tu je ipak bilo malo jedinstva. Do prvog narušavanja odnosa došlo je kad su pojedine zemlje članice počele se priklanjaju ili Sovjetskom Savezu ili SAD

Prema rečima nekih istoričara, pokret se slomio još 1979. godine - Sovjetski Savez je napao Avganistan, neke države članice su podržavale SSSR, neke Avganistan

Ko je istupio iz pokreta

Usled raspada SFRJ, članstvo SRJ u pokretu je suspendovano 1992. Pošto je regulisano članstvo SRJ u UN, na sastanku Koordinacionog biroa pokreta, u septembru 2001, prihvaćen je naš zahtev za dobijanje statusa posmatrača. Nijedna od bivših članica SFRJ nije članica pokreta

Malta i Kipar su prestali da budu članice pošto su stupili u EU, danas imaju status posmatrača

Pokret Nesvrstanih
foto: Profimedia

Srpska prestonica znala je da ugosti svetske lidere

Pokret nesvrstanih tri puta u Beogradu

Beograd je jedini grad na svetu u kome se Pokret nesvrstanih (do sada) okupljao čak tri puta.

Prvo okupljanje u Beogradu 1. septembar 1961.

l došli su predstavnici 25 nesvrstanih zemalja, tri države posmatrača (Brazil, Bolivija i Ekvador) i oko 40 oslobodilačkih pokreta, partija...

l domaćin skupa bio je Josip Broz Tito i to Naseru, Nehruu, Nkrumahu, Sukarnu, etiopskom caru Hajleu Selasiju, premijerki Cejlona (kasnije Šri Lanka) Sirimavo Bandanaraike, predsedniku Tunisa Habibu Burgibi, predsedniku Kipra Makariosu Trećem, kralju Maroka Hasanu Drugom, kralju Kambodže Norodomu Sihanuku...

l događaj je pratilo 850 novinara iz celog sveta, centar za štampu je bio u zgradi Doma sindikata

l na ulazu u Beograd, na nekoliko jezika, bio je ispisan i nezvanični moto konferencije: „Svi ljudi sveta hoće mir”

l u susret ovom okupljanju, Beograd, na čijem je čelu tada bio Branko Pešić, temeljno je sređen - izgrađeno je 40 novih ulica, rekonstruisani su vodovod i kanalizacija i ulična rasveta. Renovirani su svi tadašnji hoteli i oko čak 350 ugostiteljskih objekata

l na Novom Beogradu, na ušću Save u Dunav, Beograd je dobio Park prijateljstva - simbol prijateljstva među narodima. Za vreme samita gosti su zasadili 28 stabala formirajući Aleju mira

l Politički i međunarodni značaj Jugoslavije je bio nemerljiv

Branko Pešić
foto: Printscreen

Drugo okupljanje u Beogradu 4. septembar 1989.

l samit se održao u Sava centru

l svetske promene dovele su do pada političkog značaja pokreta

l u centru pažnje samita bio je Muamer el Gadafi, predsednik Libije

l Gadafi je u Jugoslaviju došao sa svojim telohraniteljkama, doveo je kamile i konje, a vrhunac je bio kada je raširio svoj šator u (dvorištu) libijske rezidencije na Dedinju

Treće okupljanje u Beogradu 5. septembar 2011.

l skup je održan povodom 50-godišnjice osnivanja Pokreta nesvrstanih

l trajao je dva dana

l učestvovalo je 113 zemalja

l akreditovano je 1.700 ljudi, od čega više od 500 novinara iz više od 120 redakcija

l domaćin skupa bio je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić

l skup je održan u Domu Narodne skupštine, a počeo je obraćanjem tadašnjeg predsedavajućeg pokreta, šefa egipatske diplomatije Muhameda Kamela Amra

Pokret Nesvrstanih
foto: Profimedia

Autor:

Katarina Blagović

Bonus video:

U CARSTVU ŽIVOTINJA! Napustio direktorsko mesto u Vranju, pa se posvetio gajenju autohtonih rasa srpskih životinja
20:00

U CARSTVU ŽIVOTINJA! Napustio direktorsko mesto u Vranju, pa se posvetio gajenju autohtonih rasa srpskih životinja

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track