Ceo region potresla je smrt poznate srpske influenserke i jutjuberke Kristine Kike Ðukić (21), koja je, kako se sumnja, 8. decembra sebi oduzela život jer, prema navodima njenih prijatelja i saradnika, nije uspela da se izbori s nasiljem na društvenim mrežama. Da Kika nije jedina žrtva sajber-nasilja, pokazuju i podaci Unicefa da je svaki peti učenik uzrasta od 13 do 14 godina, odnosno svaki četvrti učenik uzrasta od 15 do 17 godina u Srbiji za godinu dana doživeo preko mobilnog telefona, interneta, računara ili tableta digitalno vršnjačko nasilje.
Oblici digitalnog nasilja
- primanje ružnih i uvredljivih poruka
- vređanje
- ismevanje
- širenje glasina
- dobijanje pretnji na internetu
- izostavljanje i isključivanje iz grupa ili aktivnosti na internetu
- hakovanje profila
Posledice sajber-nasilja
- Mentalne: osećaj uznemirenosti, neprijatnosti, neadekvatnosti, ljutnje
- Emocionalne: osećaj srama ili gubitak interesovanja za stvari u kojima je osoba pre uživala
- Fizičke: umor, gubitak sna, bolovi u stomaku ili glavobolja
- Samoubistvo
Kako da se zaštitiš
- Blokiraj
- Prijavi
- Potraži pomoć od osobe kojoj veruješ (roditelja, nastavnika, psihologa)
Najčešći oblici digitalnog nasilja su, kako se navodi u istraživanju „Deca Evrope na internetu”, primanje ružnih i uvredljivih poruka, ismevanje i širenje glasina, dobijanje pretnji na internetu, izostavljanje i isključivanje iz grupe na društvenim mrežama ili hakovanje profila. Istraživanje Unicefa pokazuje i da je svaki treći učenik u isto vreme i trpeo i vršio digitalno nasilje, kao i da je poslednjih godina nasilje na internetu učestalije nego uživo.
Filip Milenkov, bivši jutjuber
Virtuelni svet je surovo mesto
Kristinin poznanik i bivši jutjuber Filip Milenkov u jutarnjem programu Kurir televizije rekao je da se Kika nikad nije žalila na sajber-torturu.
- Mi jutjuberi smo navikli, zna se šta vas čeka, ne postoji niko ko ima samo pozitivne komentare. Ja se nisam pronašao u tome i istupio sam. Neću da grešim dušu jer ne znam kako je Kiki bilo, ali virtuelni svet je veoma surovo mesto zato što je svima sve dozvoljeno. Kad oseti tu tzv. moć, koju zapravo nema, čovek postane nešto drugo, pogotovo dete koje ne zna ništa.
Posledica pandemije
Podaci Uneska pokazuju da je od izbijanja pandemije koronavirusa digitalno vršnjačko nasilje u porastu usled smanjenih ličnih kontakata i veće usmerenosti dece na internet.
Psiholog Ivana Perić iz Autonomnog ženskog centra šokirana je saznanjima na šta su sve mladi spremni samo da napakoste poznatim vršnjacima iz sveta modernih tehnologija.
Psihijatar dr Ivica Mladenović
Onlajn nasilje uzima maha kod mladih
Posle Kikine smrti mnoge poznate ličnosti na društvenim mrežama pišu da su zbog izloženosti sajber-nasilju pali u depresiju te su tražili pomoć lekara. Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti pri ovom institutu psihijatar dr Ivica Mladenović kaže za Kurir da pacijenti koji dolaze u tu ustanovu ne kažu direktno da su žrtve nekog vida nasilja, već da lekari neposrednim putem to otkriju:
- Kada utvrdimo da se radi o ovom vidu nasilja ili da su, recimo, pacijenti zavisnici od interneta, slučaj upućujemo našem timu stručnjaka, koji dobija zadatak da obavesti policiju o svemu. Sajber-nasilje uzima sve veći mah kod mladih ljudi u poslednje vreme i posledice će biti još veće nego što su sada.
- Sajber-nasilje je iz dana u dan sve zastupljenije i ima iste faze kao i drugi oblici nasilja. Iako se odvija u virtuelnom svetu i nije vidljivo, ono ostavlja ozbiljne posledice na žrtvu. Prvo počne s blagim uvredama u komentarima ispod postova ili u inboksu. Te uvrede polaze od onih „ružna si”, pa do, recimo, „Spremna za Plavi most” aludirajući na prostituciju, što je takođe vid nasilja - rekla je Perićeva za Kurir i dodala:
- U drugoj fazi kreću žešće pretnje koje traju non-stop. Jutjuberi, influenseri i druge ličnosti imaju ogroman broj pratilaca, čak i preko milion ljudi koji vidi i šeruje te uvrede. Često se udružuju u armije kada obožavaoci jedne takve ličnosti napadaju i hejtuju drugu ličnost, koja postaje njihova žrtva. U godinama kada je osoba mlada i ranjiva, i zakorači u taj imaginarni svet, često ne može da podnese pritisak tih nepoznatih ljudi koji iz čiste zlobe napadaju i maltretiraju žrtvu.
Milica Pavlović, pevačica
Bila sam žrtva sajber-nasilja
Početkom godine sam i sama bila žrtva ozbiljnog sajber-nasilja i nikome ne bih poželela da se nađe u takvoj situaciji. Taj osećaj straha, stresa, sumnje, bespomoćnosti nikada ranije nisam imala. Osećaj kada se plašiš da slobodno hodaš ulicom jer ti se po glavi vrzmaju uvrede i najjezivije pretnje, i plašiš se da na svakom koraku neko može da te napadne, da ti učini nešto loše, samo zbog toga što mu se ne dopada kako izgledaš, neki tvoj stav ili ga jednostavno nerviraš. O preispitivanju sopstvene vrednosti, ličnosti, dela ne želim ni da pričam. Sajber-nasilje postoji. Žrtve sajber-nasilja postoje. Žrtva može da bude svako od nas.
Perićeva navodi i da u tom svetu obavezno postoje oni sujetni i ljubomorni na veliki broj pratilaca ili količinu novca koju zarađuje žrtva, pa zbog toga počnu s hejtovanjem.
Prolaze nekažnjeno
- Moderno doba nam je nametnulo taj prostor, da preko društvenih mreža možemo da zarađujemo i da tamo ostavljamo svoj identitet, a da to svako može da nam naruši. Niko ne sme da trpi nasilje na internetu. Niko ne sme da maltretira. Postoje opcije gde mogu da dislajkuju ako im se nešto ne sviđa, ali ne i da terorišu neku osobu - ističe ona.
Zorannah, blogerka
Sajber-nasilnik mi je banuo na vrata od stana
Meni je muška osoba došla na vrata, preskočila kapiju i zvonila u šest ujutru. Prepoznala sam na kameri ko je, nisam ga lično poznavala, ali znala sam o čemu se radi jer sam dobila informaciju o njemu. Pozvala sam policiju, jer sam se plašila da bi muškarac mogao da me napadne čim izađem iz stana.
Psiholog Snežana Repac smatra da je sajber-prostor crna rupa u realnom sistemu gde ulaze lični demoni za koje ne postoji adekvatna kazna.
Slobodan Radanović, pevač
Prijavio sam pretnje sa preko 500 dokaza
Danas svako može da napravi 100 lažnih profila s kojih preti, psuje, pljuje i sve ostalo što ne bi smeo uživo. A na to nadležni organi ne obraćaju pažnju, što znam iz ličnog primera. Pre više od godinu dana sam u policijsku stanicu odneo USB sa preko 500 dokaza: skrinšotova, pretnji, prostačkih poruka, foto-montaža. A to sve piše pet poremećenih osoba sa 50 lažnih profila. Ne bojim se tih smradova, niti mi te njihove gadosti znače, ali te osobe hodaju ulicom i ko zna na šta su sve spremne i prolaze nekažnjeno.
- Komentare koje neko upućuje na internetu sigurno se ne bi usudio da ih kaže nekome u lice. Ljudi u tom svetu počinju da žive van granica svog ega, u tom prostoru dele intimu i ponašaju se opušteno jer znaju da tamo nema nikakvog kodeksa ponašanja i zakona, kao ni sankcija. Moć interneta je ogromna i samim tim je nemoguće sakriti se od hejtera - ocenila je Repac za Kurir i dodala:
- Žrtva može da blokira neki profil, ali osoba koja se krije iza tog profila će nastaviti maltretiranje s nekog drugog, nepoznatog profila. To je najveći problem društvenih mreža - milion raznih profila, a ne znaš ko se krije iza toga, pa trpiš nasilje.
Ljiljana Stanišić, novinarka
Adolescenti su mi pretili ubistvom, sud ih je sve kaznio
Voditeljka „Sceniranja” na Kurir televiziji Ljiljana Stanišić takođe je bila žrtva sajber-nasilja. Našoj novinarki godinama unazad putem društvenih mreža prete ljudi s lažnih profila, predstavljajući se kao fanovi javnih ličnosti o kojima je Ljiljana pisala. U tim porukama je njoj i njenoj deci prećeno ubistvom, sečom glave, otimanjem dece. Stanišićka je sve pretnje prijavila policiji, odeljenju za visokotehnološki kriminal, nakon čega je tužilaštvo pokrenulo postupak i razotkrilo šest javnosti nepoznatih osoba koje su joj pretile. Proces je završen prošle godine i sve osobe koje su demonstrirale silu skrivajući se iza tastature su dobile kaznu u skladu sa zakonom.
- Uglavnom su to bili adolescenti koji su želeli da se dokažu pred društvom da prete „sedmoj sili”. To su deca akademskih građana i pred sudom su bili manji od makovog zrna. Kada su njihovi roditelji na sudu čuli čime im se deca bave u dokolici, bili su zaprepašćeni - rekla je Ljiljana.
Ona kaže i da u tom svetu niko nije zaštićen, sve je dozvoljeno, te i da je to mesto otvoreno za borbu koja nije prsa u prsa i u kojoj je neprijatelj nevidljiv.
- Te javne ličnosti, influenseri, osuđeni su na robiju pored računara zarad para, što dovodi do iscrpljenja organizma. Imaju gubitak sna, što izaziva suicidne ideje, napad na samog sebe, odaju se alkoholu i drogi kako bi se izborili sa tim. Skupo plaćaju cenu svoje slave!
NE PROPUSTITE POKLON U KURIRU! DŽEPNI PRAVOSLAVNI KALENDAR ZA PROSTU 2022. GODINU: U subotu, 11. decembra
Svaki čitalac Kurira će u subotu, 11. decembra, dobiti na poklon džepni pravoslavni kalendar za prostu 2022. godinu.
Na naslovnoj strani prikazan je lik Isusa Hrista, a na poleđini kalendara nalazi se prikaz Hrama Svetog Save. Kalendar je napravljen po principu harmonike, što omogućava da ga jednostavno sklopite i odložite u džep ili novčanik, kako bi vam uvek bio pri ruci.
U pravoslavnom kalendaru svaki dan je posvećen jednom svetitelju, a neki od njih se proslavljaju i kao krsne slave.
Po načelima i propovedanju Srpske pravoslavne crkve, svaki dan u kalendaru koji je obeležen crvenim slovom je neradni. Toga dana vernici odlaze u crkvu na bogosluženje i ne obavljaju uobičajene poslove, sem onih vezanih za pripremu hrane.
Aleksandra Kocić i Ljiljana Stanišić
