VELIKI KINESKI PRODOR! Peking investicijama i pozajmicama podriva uticaj Vašingtona! A ovde potpuno PREUZIMAJU KONTROLU (GRAFIKA)

Posredovanjem u ključnom sporazumu između Saudijske Arabije i Irana, a zatim i predstavljanjem mirovnog plana za Ukrajinu, koji, istini za volju, nijednoj strani nije bio baš po volji, Kina je pokazala da su njene ambicije da potvrdi status supersile i postane glavni mirovni posrednik u globalnoj areni sve veće.

PUT SVILE

Koliko je inicijativa "Pojas i put" velika i značajna, najbolje govore same brojke - u nju je uključeno 149 zemalja, godišnje se u te države ulaže 59,5 milijardi dolara, dok su globalne investicije Kine od 2005. dostigle čak 2,3 biliona dolara. Zahvaljujući svemu tome, kineske kompanije grade puteve i pruge širom planete, učestvuju u iskopavanju nekih od najvažnijih ruda, barem delimično kontrolišu mnoge ključne luke na skoro svim kontinentima...

- Vizije i akcije na razvoju Ekonomskog pojasa puta svile i Pomorskog puta svile za 21. vek inicijativa je koju je predsednik Si Đinping predstavio tokom posete centralnoj i jugoistočnoj Aziji 2013. Cilj inicijative je da promoviše uredan i slobodan protok ekonomskih faktora, veoma efikasne preraspodele resursa i duboke integracije tržišta povećanjem povezanosti azijskog, evropskog i afričkog kontinenta i mora koja ih spajaju. Otvoren je za sve zemlje i međunarodne i regionalne organizacije koje se međusobno poštuju i žele da imaju operativna tržišta radi zajedničkog prosperiteta - navodi se u planu. - Programi razvoja biće otvoreni i inkluzivni, a ne ekskluzivni. Biće to pravi hor u kome su sve zemlje na ruti, a ne samo Kina, poručio je predsednik Si Đinping - objavio je Državni savet Kine još 2015. na svom sajtu.

Dok mnoge zemlje blagonaklono gledaju na ovu kinesku inicijativu i imaju koristi od nje, najveći kineski rival - SAD - smatraju je opasnom i sve više govore o tome.

- Predugo je globalna kampanja Komunističke partije Kine (KPK) za uticaj i želja za globalnom dominacijom bila neprimećena na globalnoj pozornici. Da bismo bolje razumeli sve jači uticaj KPK širom sveta, Komitet za spoljne poslove Kongresa SAD, predvođen republikancem Majklom Makolom, detaljno je analizirao njihove aktivnosti i investicije, posebno preko inicijative "Pojas i put". Istraživanje je pokazalo zabrinjavajuće trendove koji negativno utiču na svet u sektorima poput trgovine, investicija, bezbednosti i prodaje oružja, tehnologije... a stečena meka moć služi da KPK razvije svoje spoljnopolitičke interese. Generalni sekretar KPK Si Đinping je 2013. lansirao inicijativu "Pojas i put", koja je lažno predstavljena kao inicijativa za globalni razvoj i investicije. U realnosti, to je pokušaj da se pojača uticaj Kine u svetu dok se postavlja temelj za projekciju globalne vojne moći. Na ovaj način Kina širi svoju kontrolu, kultiviše zavisnost pomoću dužničkih zamki, obezbeđuje pristup prirodnim resursima i stiče komercijalne objekte koji mogu da se koriste i u vojne svrhe. Kina takođe širi i zavisnost od njihove tehnologije, posebno one za totalitarni razvoj - navedeno je u izveštaju Komiteta za spoljne poslove Kongresa SAD.

HLADNI RAT

Afrika je dobila prilično važnu ulogu u inicijativi "Pojas i put", a mnogi stručnjaci smatraju da bi mogla da bude svojevrsno poprište hladnog rata između dve najmoćnije svetske ekonomije - SAD i Kine.

- Kinesko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je 20. februara analizu od 4.000 reči pod nazivom "Američka hegemonija i njene opasnosti". To je optužnica protiv navodnog američkog mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja, njihovo zastrašivanje i intervencije koje su počele još pre 200 godina. Nakon toga, Si je na Kongresu KPK u martu optužio SAD da sprovode globalnu politiku bez presedana s ciljem da zaustave i suzbiju kineski razvoj. Američki odgovor bio je tih, ali obaranje kineskog špijunskog balona dovelo je do eskalacije tenzija. Postoje strahovi da bi te tenzije mogle da ugroze afričke i druge države koje nisu ni na jednoj strani. Na najvišim nivoima, i Kina i SAD su koristile samite sa afričkim liderima da postave pravila za trgovinu i investicije. Ni Kina ni SAD ne koriste Afriku da testiraju političku odlučnost kao što su to SAD i SSSR činili kada su vodili posrednički rat u Angori tokom sedamdesetih, na primer. Globalno, međusobna ekonomska zavisnost između SAD i Kine biće suštinski važna za održivi razvoj i prosperitet obe zemlje. Predsednici Džo Bajden i Si Đinping posvećeni su rastu domaćih ekonomija. Obojica žele veću jednakost, manje korupcije i više održivog razvoja. Ne čini se da bilo ko od njih dvojice želi sukob u Africi - napisao je Džon Dž. Stremlou, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Vitvotersrend, za Konversejšen, a preneo je Rojters.

Ali bez obzira na to da li su posrednički ratovi mogući, borba za rudna bogatstva ovog kontinenta je u jeku. Ugledni Fajnenšel tajms početkom meseca objavio je tekst s naslovom "Kako Kina pobeđuje u trci za afrički litijum".

- U pitanju je više od litijuma. Narodna Republika izgradila je dominantnu poziciju kada je reč o retkim rudama ključnim za energetsku tranziciju, uklkjučujući kobalt, litijum i druge retke metale. Zapad sprema stotine milijardi dolara da bi ih sustigao. Širom kontinenta, jasno je da je marš već izgubljen. "Nije to strah da će Kina stići prva, ona je stigla prva, to se već desilo", rekao je Rasel Frajer, izvršni direktor kompanije "Kritikal metals" iz Londona - navodi se u tekstu.

NE KAO SSSR

Ne manje važna trka je i ona koja se vodi za uticaj u Latinskoj Americi, u komšiluku kineskog najvećeg rivala. Početkom godine kineski zvaničnici potpisali su ugovor s liderima Zajednice Latinske Amerike i karipskih država (CELAC) o produbljivanju odnosa u skoro svim sferama života. U okviru tog plana Peking će snabdeti taj deo sveta civilnom nuklearnom tehnologijom, razviti svemirske programe, izgraditi 5G mrežu, davati jeftine pozajmice i finansirati planove razvoja. Obećana je čak i izgradnja škola, ali i finansiranje časova kineskog jezika.

- Regionu su neophodne investicije, uključivanje drugih zemalja, posebno partner veličine Kine. I Kina gleda da to iskoristi na način koji mi ne prepoznajemo, ali i brzinom na koju ne reagujemo. Apsolutno postoji ambicija Kine da postane dominantna u Latinskoj Americi. Izazova ima mnogo, a tu su svakako i bezbednosni i vojni interesi. Pretnja je sve veća, ali je druge vrste u odnosu na onu koju je predstavljao Sovjetski Savez - rekao je za Vašington egzaminer Mateo Hajdar, istraživač Fondacije Heritidž.

Kako navodi Hose Kabaljero, ekonomista Internacionalnog instituta za menadžment razvoja (IMD), milijarde dolara kineskih investicija izgleda da se isplaćuju i politički i ekonomski.

- Nedavno, Honduras je javio da je prekinuo diplomatske odnose s Tajvanom, a bio je jedna od retkih preostalih zemalja koja je priznavala to ostrvo kao državu. To je pobeda za Kinu. Kineski uticaj izgleda da je svuda. Pre leta u Moskvu da razgovara s ruskim liderom Vladimirom Putinom, Kina je posredovala u dogovoru Irana i Saudijske Arabije kojim su obnovljene veze dve zemlje. Sporazum ima potencijal da reši kineske probleme sa energijom i pretvori je u globalnu pomorsku i monetarnu silu. Svi ti faktori mogli bi da dovedu do ekonomskog rasta i da Kini donesu status supersile - naveo je on za Konversejšen.

Kurir.rs / Andrija Ivanović