ŠOKANTNO I KRVAVO! Ko je otrovao Snežanu i šta je princ radio s njenim telom? Šta se desilo Crvenkapi? Ovo su originalne bajke

I živeli su srećno do kraja života.

Ovom rečenicom završavaju se mnoge bajke. Ona sledi nakon što glavni junaci pobede sve nevolje - zle maćehe, začarana vretena, opake veštice, šumske zveri... I zbog tih pobeda bajke su postale simbol nečeg prelepog i čarobnog, nečeg što uvek ima srećan kraj. Zato su mnogima puna usta ljubavi, princeza i prinčeva "kao iz bajki", reklamiraju se venčanja iz bajki, prodaju bajkovite kuće... Međutim, bajke uz koje je većina odrastala, poput "Snežane i sedam patuljaka", "Uspavane Lepotice", "Ivice i Marice", "Male Sirene", "Crvenkape"..., u stvari su ublažene i veoma razvodnjene verzije tih priča. Originali koji su se prepričavali oko ognjišta, prenosili od usta do usta, a koje su kasnije zapisivali braća Grim, Šarl Pero, Hans Kristijan Andersen... nisu bili nimalo bajkoviti. Naprotiv, to su bile zastrašujuće, krvave priče u kojima majke i očevi ubijaju decu zbog hira ili gladi, jedu njihove organe, deca kolju jedna drugu, prinčevi naskaču na beživotna tela devojčica u mrtvačkom sanduku...

TRAŽE UBLAŽAVANJE

U današnje vreme, kada se zbog političke korektnosti sve glasnije čuju zahtevi da se i Diznijeve bajke ublaže jer ih mnogi ne smatraju dovoljno prilagođenim deci, gotovo je nemoguće zamisliti da su zastrašujuće originale nekad roditelji pričali deci. A, primera radi, sam naziv prvog izdanja bajki Jakoba i Vilhelma Grima bio je "Dečje i kućne priče". Vrlo je jasno kome su bile namenjene, čak iako su već naslovi pojedinih, poput "Kako su se neka deca igrala kasapljenja", "Devojka bez ruku", "Kum Smrt" ili "Zamak ubistava", jasno najavljuju opise strave i užasa.

- Plašim se da bi priče i bajke koje sam čitao kao mali i koje su me uvele u svet knjiga danas bile kritikovane. Sve su to priče pune surovosti i nasilja, kasapljenja i ubistava, magije i fantazije kroz koje se vide seksizam, rasizam i sujeverje. Cilj dečjih knjiga nije da popravljaju njihovo ponašanje, već da im prošire maštu. S klasičnim bajkama se odrastalo u zapadnom svetu. To su priče o otkrićima. One upoznaju decu sa egzistencijalnim misterijama - strahom od usamljenosti, terorom odbacivanja, potrebom za drugarima, borbom protiv sudbine, pobedom, ljubavlju, smrću... Klasične bajke govore deci ono što ona podsvesno znaju - ljudska priroda nije suštinski dobra, sukobi su realni, a život je težak pre nego što se dođe do srećnog trenutka - pa im tako pomaže u borbi sa sopstvenim strahovima - napisao je svojevremeno Artur M. Šlezinger Mlađi, američki istoričar.

NARODNA TRADICIJA

Stravične bajke, čiji cilj je bio da zaplaše decu i da ih spreče da, na primer, lutaju sami šumom ili razgovaraju sa nepoznatim ljudima, pričale su se oko ognjišta vekovima, od najranijih vremena. Zbog toga se različite verzije tih priča, poput "Pepeljuge", mogu naći u nemačkoj, španskoj, italijanskoj, ali i srpskoj tradiciji. Ipak, prve pisane verzije bajki svet je dobio u 17. veku, kada je francuski pisac Šarl Pero počeo da beleži ono što je nazvao "Priče i bajke iz starih vremena s poukom". Ta njegova knjiga, u kojoj su se našle "Uspavana Lepotica", "Crvenkapa", "Mačak u čizmama" i "Pepeljuga", inspirisala je ljude poput braće Grim, Hansa Kristijana Andersena i Aleksandra Puškina da beleže narodne priče, a često ih i prepravljaju za neku novu publiku.

- Pre nešto više od dva veka, u decembru 1812, Jakob i Vilhelm Grim objavili su prvi deo svojih "Dečjih i kućnih priča" ("Kinder und Hausmarchen"), drugi je izašao 1815. Grimovi teško da su mogli i da pretpostave da će njihove priče postati najpoznatije "bajke" u svetu. Ironija je da veoma malo ljudi upoznato sa tim prvim izdanjem, a braća su ih objavila još šest do konačnog izdanja iz 1857. Od 1812. do 1857. izbrisali su mnoge priče koje su se našle u prvom izdanju, zamenili ih novim verzijama, dodali oko 50 priča... Sve te promene dovele su do toga da mnogi ne obraćaju pažnju na prvo izdanje. Ipak, smatram da je ono možda i važnije od sedmog izdanja jer pokazuje originalne namere braće Grim. Te priče su često divnije od kasnijih, rafinisanijih verzija. Fascinantne su jer su direktne i nepretenciozne. Braća Grim ih tada još nisu "vakcinisali" ili cenzurisali da se više uklope u njihovo sentimentalno hrišćanstvo i puritansku ideologiju - napisao je Džek Zajps, profesor nemačke književnosti Univerziteta u Minesoti, u predgovoru prvog prevoda originalnih bajki na engleski.

CRVENKAPICA: ZLI VUK ZASKAČE DEVOJČICU U KREVETU

Kada se kaže bajka, mnogi pomisle na jednu od najpoznatijih - Crvenkapicu.

Priča o devojčici koja lutajući šumom postaje žrtva velikog zlog vuka postoji skoro u svim evropskim zemljama i veruje se da su neke njene verzije postojale još u antičkoj Grčkoj. Ipak, prvu pisanu verziju priče objavio je francuski pisac Šarl Pero u 17. veku.

Njegova verzija počinje slično većini: "Jednom davno u jednom selu živela je devojčica, najlepše biće koje je ikad viđeno." Ta devojčica, koju su zbog crvenog kaputa s kapuljačom svi nazivali Crvenkapica, dobila je od majke zadatak da odnese baki kolače i puter. Dok je išla kroz šumu, našla je na vuka, koji je rešio da je pojede, ali nije se usudio da to uradi jer su u blizini bili neki skupljači drva. U kratkom razgovoru s njom vuk ubedi devojčicu da do bakinog sela krene okolnim putem, a on kraćim ode u kuću starice i pojede je jer, kako kaže Pero, nije jeo ništa tri dana.

Nakon toga sledi dolazak Crvenkapice u kuću, gde ju je dočekao vuk maskiran u baku, pokriven u bakinom krevetu.

"Vuk joj tada reče:

- Ostavi kolačiće i puter na stolicu i dođi, lezi kraj mene.

Crvenkapica se tada skinula i ušla u krevet, gde se iznenadila kako njena baka izgleda u spavaćici.

Rekla joj je:

- Bako, bako, kako jake ruke ti imaš.

- To je da te bolje zagrlim, moja draga.

- Bako, bako, kako jake noge imaš.

- To je da bolje trčim, dete moje.

- Bako, bako, kako velike uši imaš.

- To je da te bolje čujem.

- Bako, bako, kako velike oči imaš.

- To je da te bolje vidim, dete moje.

- Bako, bako, kako velike zube imaš.

- To je da te pojedem.

I vuk skoči na Crvenkapicu i celu je pojede."

Peroova verzija se ovde završava. Nema nikakvog srećnog kraja, nikakvog preokreta. Lepa devojčica postaje žrtva velikog zlog vuka u priči sa više nego jasnim erotskim konotacijama i upozorenjem na seksualne predatore.

Čak i braća Grim, čije su bajke prvobitno bile pune mračnih krajeva, ovoj priči dodaju klasičan hepiend - kada se vuk uspava, u kuću dođe lovac, koji makazama preseče njegov stomak, izvuče baku i Crvenkapu žive i zdrave, a onda mu stomak napuni kamenjem, zbog čega vuk na kraju padne u bunar i ugine.

ZASTRAŠUJUĆA BAKA O SNEŽANI: ZLA MAJKA,

PRINC ZALJUBLJEN U LEŠ I PLES DO SMRTI

Diznijev film "Snežana i sedam patuljaka", snimljen još 1937. godine, najuspešniji je crtani film u istoriji kinematografije. I sigurno je najpopularnija animirana bajka koja je ikad snimljena, a samo studio Volta Diznija snimio ih je nebrojeno mnogo.

I ovu priču skoro svi dobro znaju: prelepoj princezi Snežani na rođenju umire majka, nešto kasnije i otac, a njena maćeha zla kraljica ljubomorna je što njeno čarobno ogledalo tvrdi da je devojčica lepša od nje. Zbog toga daje naređenje lovcu da je odvede u šumu, ubije je i donese joj njeno srce. Lovac pak nije imao srca da presudi nedužnom detetu, pa ju je pustio. Ogledalce ubrzo otkriva kraljici da je Snežana živa i da je našla sklonište u kući sedam patuljaka, pa ova odlučuje da sama završi posao. Prerušena u staricu, ona daje Snežani otrovanu jabuku i, kada je ova pojede, umire. Patuljci je stavljaju u stakleni kovčeg i jednog dana kraj njega prođe princ, poljubi devojčicu i ona se probudi, pa svi slave.

Kanibalizam

U Diznijevoj verziji sve je lepršavo, Snežana peva sa pticama i drugim životinjama, a čak ni opasnosti koje se nadviju nad njom nikada ne deluju kao nešto što će mladoj lepotici doći glave. Međutim, originalna priča "Snežana", nemačka bajka koju su prvi objavili braća Jakov i Vilhelm Grim, sve je samo ne lepršava i vesela. Skoro svi elementi su tu - zla kraljica, magično ogledalo, patuljci, stakleni kovčeg... ali je sve mnogo strašnije nego u crtanom filmu.

Počinje prilično poznato - kraljica sedi kraj prozora dok pada sneg, nabode iglu na prst i, kada se krv razlije po snegu, poželi da rodi ćerku sa kožom belom kao sneg, kosom crnom kao drvo i usnama crvenim kao krv. Nakon nekog vremena, ta želja joj se ispuni - rodi se Snežana. Međutim, tada kraljica, u originalnoj verziji majka, a ne maćeha, postane ljubomorna što joj čak i njeno ogledalo govori da je njena ćerka lepša od nje. I odluči se da pozove lovca i naredi mu da je odvede u šumu i ubije, ali da joj donese jetru i pluća kao dokaz.

U šumi je lovac, oduševljen lepotom devojčice, odlučio da je ne ubije sam, već da taj posao prepusti zverima.

"Ubio je vepra i njegova pluća i jetru odneo kraljici kao dokaz da je Snežana mrtva. Ona je to onda obarila sa solju i pojela."

Snežana je sama lutala šumom i završila je u kući sedam patuljaka. Oduševljeni njenom lepotom, pišu braća Grim, oni joj dozvoljavaju da ostane u njihovoj kući, ali sa jasnim uslovima.

"Patuljci su se sažalili i rekli su joj:

- Ako nam budeš održavala kuću, kuvala za nas, šila, nameštala krevete, prala i heklala, ako sve budeš održavala kako treba, sve bude mirno, dozvolićemo ti da ostaneš kod nas i obezbedićemo sve što ti je potrebno. Ali zbog kraljice ne puštaj nikog da uđe u kolibu dok smo mi u rudnicima i tragamo za zlatom."

Istovremeno, ispitujući ogledalo ko je najlepši na svetu, kraljica saznaje da joj je ćerka živa, pa rešava da je sama ubije. Po poznatoj matrici, pretvara se u staricu s jabukama i odlazi do kolibe, gde nekoliko puta pokušava da je ubije - stežući joj haljinu, nabijajući joj češalj u glavu i, na kraju, otrovnom jabukom. Kada Snežana padne otrovana, kraljica je konačno srećna.

"Patuljci su mislili da je sahrane, ali je Snežana izgledala više živo nego mrtvo, pa su napravili stakleni kovčeg i stavili je tako da svi mogu da je vide.

Snežana je dugo ležala u kovčegu, ali nije trulila. I dalje je bila bela kao sneg i crvena kao krv. I izgledalo je kao da spava.

Besni sluga

Dogodilo se da je princ jednog dana došao do kolibe i želeo je da prespava u njoj. Ušao je u sobu i video Snežanu u kovčegu, nije mogao da skrene pogled sa nje. Tražio je da kupi Snežanu, ali patuljci nisu hteli da je prodaju ni za sve pare ovog sveta. Princ im je tada rekao da mu je daju kao poklon jer ne može da živi ako ne gleda u nju i da će da je čuva i da pokaže da mu je ona voljena. Patuljci su se sažalili i dali su mu sanduk. On je odneo i stavio ga u svoju sobu, sedeo je po ceo dan kraj njega i gledao u Snežanu. Besni sluga se nervirao što mora da nosi kovčeg i čisti ga, pa je u besu udario telo devojke. Tada je parče jabuke izletelo iz njenog grla i ona je oživela. Kada je princ to video, nije znao šta da radi od sreće."

U originalnoj verziji princ i Snežana reše da se venčaju, a kada za to sazna kraljica, ona dođe na svadbu.

"Čelične klompe je princ tada zagrejao na vatri. Naterao je kraljicu da navuče na noge užarenu obuću i da igra dok joj je čelik pržio noge. Igrala je i igrala do smrti."

TRNOVA RUŽICA: BAJKE O

SILOVANJU USPAVANIH LEPOTICA

Uspavana Lepotica jedna je od bajki s mnogo različitih verzija u različitim kulturama. Najpoznatije verzije su "Uspavana Lepotica" Šarla Peroa i "Trnova Ružica" braće Grim. Međutim, njihove verzije nisu drastično drugačije od modernih. Uglavnom se sve svodi na to da kralj i kraljica dobijaju ćerku koju sedam vila blagoslovi, a osma, koja nije pozvana na krštenje, prokle da će da se nabode na vreteno i spava 100 godina. Kletvu razbija princ poljupcem.

Međutim, srednjovekovna priča "Peceforest" mnogo je bizarnija. Princeza Zelandin zaljubljena je u viteza Trojlusa. Jednog dana pada u san i vitez rešava da je spase. Kada stigne do nje, otkriva kako spava gola u krevetu i ljubi je. Ali kako je to ne budi, on dobija zadatak da joj uzme nevinost. Ni to ne budi princezu, ali devet meseci kasnije ona rađa dečaka koji joj sisa prst dok iz njega ne izvuče trn koji ju je uspavao.

Jedna od bolesnijih verzija je svakako "Sunce, Mesec i Talija" italijanskog pisca Đambatiste Bazilea. U ovoj verziji sve počinje slično - kralj i kraljica dobiju ćerku, a kada mudraci predvide da će biti u opasnosti pred trnom, vladar rešava da uništi sve trnove. Uprkos tome, Talija se nabode na trn i pada na zemlju. Na nju posle nekog vremena nailazi kralj.

"Kralj je zaplakao, oduševljen njenim čarima osetio je kako mu krv struji kroz vene. Podigao ju je, odneo u krevet i uživao u plodovima ljubavi. A onda otišao u svoje kraljevstvo. Devet meseci kasnije Talija je rodila dvoje dece, dečaka i devojčicu nazvane Mesec i Sunce. Tražeći sisu, oni su sisali majčin prst i iz njega izvukli trn, pa se ona probudila."

Kralj se nešto kasnije vraća i otkriva da je postao otac, ali kada to otkrije njegova žena, ona naređuje kuvaru da ubije decu i iznese ih kralju da ih pojede. Međutim, kuvar se sažalio, pa je spremio dva jagnjeta. Nakon toga, ona dovede Taliju na sud i traži da bude spaljena, ali kralj čuje njene urlike i spase je, a ubije ženu.

IZBRISANE PRIČE: IGRA KASAPLJENJA

U odnosu na prvo izdanje, braća Grim su izbrisala oko 40 priča. Što i ne čudi ako se vidi da je jedna od njih imala već brutalan naziv: "Kako su se neka deca igrala kasapljenja".

U ovoj priči govori se o gradu Franeckeru, u kome su se dečaci i devojčice od pet i šest godina igrali zajedno. Jedan od njih je izabran da glumi kasapina, pa je to ozbiljno shvatio i ubio je jednog dečaka koji je glumio prase kako bi od njega napravio kobasice.

Jedna žena je pozvala dečaka u gradonačelnikovu kuću i pozvala je gradski savet da razmotre šta će sa dečakom. Nakon većanja odlučeno je da se dete pusti bez kazne.

PEPELJUGA: SEČENJE PRSTIJU

Čuvena bajka o Pepeljugi, njenoj zloj maćehi i zlim sestrama u verziji braće Grim u osnovi je veoma slična onoj koja je proslavljena. Tu su svi elementi - magične kume, čarobna balska haljina, izgubljena cipelica, zaljubljeni princ... Kada princ u potrazi za devojkom u koju se zaljubio donese staklenu cipelicu do njenog doma, zla maćeha tera svoje ćerke da odseku sebi prste ili pete kako bi je obule.

Naravno, ta prevara ne prolazi. Princ otkriva Pepeljugu, njih dvoje odlaze, a golub oslepljuje maćehu i njene ćerke.

MALA SIRENA: ODSEČEN JEZIK

Priča o ljubavi sirene Arijel i princa Erika ovekovečena je u Diznijevom crtaću "Mala Sirena". Dok se ova bajka završava srećnim krajem i venčanjem zaljubljenog para, originalna priča iz pera Hansa Kristijana Andersena je mnogo mračnija.

Primera radi, Arijel ne gubi glas, već joj morska veštica Ursula odseca jezik. Takođe, Arijel ne uspeva da osvoji srce princa, a da bi se spasla, mora da ga ubije. Međutim, ona nema srce da to uradi, pa umire i pretvara se u duha.

IVICA I MARICA: RODITELJI BACE DECU U ŠUMU

Bajka o Ivici i Marici jedna je od popularnijih priča za decu. I glavni negativci u njoj su, po običaju, zla maćeha i veštica. Ali tako je tek od sedmog izdanja bajki braće Grim. U prvom, priča počinje mnogo strašnije nego što bi to bilo ko očekivao - siromašni drvoseča nije imao para da hrani i ženu i dvoje dece - Ivicu i Maricu (Hansel i Gretel na nemačkom) - pa on i supruga odlučuju da decu odvedu duboko u šumu i prepuste ih zverima kako sami ne bi skapali od gladi. Međutim, brat i sestra ostavljajući tragove od mrva i nekoliko puta uspeju da se vrate kući.

Kada ih se roditelji konačno otarase, Ivica i Marica naiđu na kuću od hleba i slatkiša i deo nje pojedu. Tada ih uhvati veštica, koja ih je prvo hranila, a onda rešila da ih žive skuva i pojede. Međutim, Marica uspe da prevari vešticu i spase i brata i sebe. Oni spale vešticu, a onda se kuća ispuni draguljima, pa se oni vrate ocu, koji je patio za njima.

"Majka je u međuvremenu umrla", pišu braća Grim.

Kurir.rs/ Andrija Ivanović

Bonus video: