Tajne službe poput CIA, MI5, KGB ili Mosada uvek imaju tajne programe. Koriste ih da špijuniraju neprijatelje, šire mreže agenata, organizuju ubistva, otmice, državne udare... Ali nekad su ti tajni programi toliko čudni, čak bizarni, da deluje kao da nisu stvarni, već da su plod mašte, nešto ukradeno iz nekog filma o ludim naučnicima spremnim da unište svet.
Najbolji primer toga je program "MK-Ultra": agenti CIA drogirali su i trovali ljude kako bi otkrili način da ih hipnotišu, kontrolišu im i brišu misli, nateraju da priznaju sve što kriju...
STRAH OD SOVJETSKIH SNAGA
- U vreme Korejskog rata verovalo se da su sovjetske snage uspešno koristile serum istine i tehnike ispiranja mozga na ratnim zarobljenicima. Zato je tadašnji direktor CIA Alen Dales i odobrio program "MK-Ultra" 1952. Pod kontrolom doktora Sidnija Gotliba agenti su eksperimentisali sa raznim formama bihevioralnih modifikacija. To što su se fokusirali na transformaciju i kontrolu ličnosti dovelo je do toga da većina teoretičara zavera smatra da je vojna primena eksperimenata bila samo pokriće, a da je pravi cilj kontrola civila. Razvoj narkotika poznatog kao LSD i eksperimentisanje sa njim na agentima CIA, vojnicima, ali i pacijentima s nekim psihičkim oboljenjima bili su deo prve faze projekta ranih pedesetih godina 20. veka. Neki ljudi na kojima se eksperimentisalo, pa i sam Gotlib, bili su korisnici narkotika, pa su pića sa dodatkom LSD često korišćena na žurkama, gde su praćene reakcije ljudi. Većinu pacijenata činili su dobrovoljci, ali je bilo i mnogo slučajeva kada su eksperimenti rađeni na ljudima koji nisu znali da su zamorčići. Tako se izvesni Frenk Olsen ubio nakon psihotične epizode koju je imao jer su mu, bez njegovog znanja, dali LSD - piše Fren Mejson u enciklopediji "Teorije zavere u američkoj istoriji" i navodi da je unutar "MK-Ultra" postojalo 149 potprojekata.
Drogu su tada isprobavali u državnim, medicinskim i obrazovnim ustanovama. Kako se navodi, najozloglašeniji slučaj projekta "MK-Ultra" bio je kada su agenti iznajmljivali stanove u Njujorku i San Francisku i plaćali prostitutkama da u njih dovode obične ljude. Te ljude su zatim drogirali i posmatrali preko dvosmernih ogledala.
- Na početku Hladnog rata, kasnih četrdesetih i ranih pedesetih, CIA je paralisao strah da su komunisti usavršili drogu ili tehniku kojom mogu da kontrolišu ljudski um. Ovo je bio preteran strah, ali je uticao na sve koji su odrastali u ranom 20. veku. Kljukani smo knjigama i filmovima o kontroli uma, o hipnozi ili drogama koje mogu da nateraju ljude da urade bilo šta. I opčinjena tim mitom, CIA ne samo da je verovala da su komunisti došli do svetog grala već da i oni sad moraju to da urade po svaku cenu. Zato je projekat "MK-Ultra" trajao 10 godina, tokom kojih je CIA pokušavala da nađe način da kontroliše ljudske misli. Hteli su da razviju serum istine koji bi naterao zarobljenike da sve priznaju, ali su tražili i tabletu koja bi dovela do toga da ljudi zaborave šta su uradili, a najvažnija je bila tehnika ili droga koja bi omogućila da CIA naredi agentima da izvedu sabotažu ili atentat, ali da onda zaborave ko im je to naredio ili čak i da su to uradili - ispričao je novinar Stiven Kinzer, autor knjige o programu "MK-Ultra", za NPR.org.
BOLNICE I KLINIKE
Ključna droga u programu bio je LSD, koji je 1943. razvio doktor Albert Hofman u "Sandozovoj" laboratoriji u Bazelu, u Švajcarskoj.
- Kao deo istraživanja droga koje utiču na ljudski um, naučnici CIA postali su svesni postojanja LSD i to je postala opsesija direktora "MK-Ultra". U stvari, Sidni Gotlib slobodno se može smatrati čovekom koji je doneo LSD u Ameriku. Bio je nenamerni kum cele LSD kontrakulture. U ranim pedesetim on je organizovao da CIA plati 240.000 dolara za kupovinu svog LSD proizvedenog u svetu. Doneo ga je u SAD, a onda počeo da ga širi po bolnicama, klinikama, zatvorima i drugim institucijama i preko lažnih fondacija sprovodio istraživanja o tome kako ljudi reaguju na LSD i da li može da se iskoristi za kontrolu uma - navodi Kinzer.
Među ljudima koji su koristili LSD iz CIA su pisac Ken Kizi, autor romana "Let iznad kukavičjeg gnezda", Robert Hanter, tekstopisac benda Grejtful ded, pesnik Alen Ginsberg...
- CIA je donela LSD u Ameriku, a ironija je da je ta droga koju je agencija smatrala ključem kontrole ljudi u stvari pokrenula generacijsku pobunu i naterala ljude da se pobune protiv svega što je CIA smatrala dragim i vrednim odbrane - navodi Kinzer.
MANDŽURIJSKI KANDIDAT: STVARANJE ATENTATORA
- Projekat "MK-Ultra" inspirisao je mnogobrojne zavere, poput "Mandžurijskog kandidata", koja podrazumeva da je moguće osobu programirati tako da postane atentator. Ta teorija je stekla veliku popularnost, pogotovo posle ubistava javnih ličnosti. Zato su se pojavile teze da su Li Harvi Osvald, Sirhan Sirhan i Mark Dejvid Čepman bili žrtve programiranja - piše Fren Mejson.
ZAVISNOST: KAKO SU AGENTI CIA NA LSD AVUKLI I POZNATE PESNIKE I PISCE
Mnogo ljudi je učestvovalo u programima "MK-Ultra", a među njima su slavni pesnik bit generacije Alen Ginsberg, pisac Ken Kizi, tekstopisac Robert Hanter, psiholog i pisac Timoti Liri...
Većina njih nije imala predstavu da učestvuje u projektima koje sprovodi američka obaveštajna agencija.
LAŽNI FILANTROPI
- CIA je formirala lažne filantropske organizacije koje su onda finansirale istraživanja na univerzitetima i koledžima. Univerzitet Stenford je imao program u kom su tražili od volontera da dođu i isprobaju nove supstance. Ljudi koji su učestvovali u tim eksperimentima počeli su da uzimaju LSD i mnogi od njih su u tome uživali. Govorili su prijateljima o tome. Ko su ti ljudi? Ken Kizi, pisac romana "Let iznad kukavičjeg gnezda", dobio je LSD u eksperimentu koji je sponzorisao Sidni Gotlib, u bolnici Menlo park. Toliko je bio oduševljen tom drogom da se zaposlio u bolnici i počeo da krade LSD i deli ga prijateljima. To je osnova za roman "Let iznad kukavičjeg gnezda". I Alen Ginsberg, pesnik koji je smatrao da korišćenje LSD predstavlja veliku avanturu, dobio je LSD u ovim projektima, i to na Univerzitetu Stenford. Naravno, nikad nije čuo za Gotliba. Tu je LSD probao i Robert Hanter, koji je pisao tekstove za rok bendove poput Grejtful deda. On je kasnije postao veliki snabdevač kulture LSD - navodi Stiven Kinzer.
Kako navodi, Timoti Liri je takođe u okviru "MK-Ultra" isprobao LSD i kasnije postao veliki guru ove droge. U okviru tih eksperimenata CIA, Liri je probao i magične pečurke i navikao se na halucinacije.
PROMENA ŽIVOTA
Zanimljivo je da je Ken Kizi pre ovih eksperimenata bio talentovani sportista. Smatran je jednim od najboljih rvača u zemlji, ali ga je povreda sprečila da ode na Olimpijske igre. Nastavio je da se bavi američkim fudbalom, pa je zahvaljujući sportu i dobio stipendiju za koledž. Tokom testova u bolnici bio je zatvoren u sobi, davali su mu LSD i terali ga da zapisuje misli, kao i da snima sve što mu padne na pamet. Nakon toga se navukao na drogu, pa je nastavio da je koristi. Nakon što mu je roman "Let iznad kukavičjeg gnezda" doneo slavu i novac, najviše zahvaljujući pravima za snimanje filma, Kizi je kupio imanje u Kaliforniji, gde je sa bitnicima, hipicima i "anđelima pakla" organizovao zabave, na kojima su se zloupotrebljavale psihoaktivne supstance. Tokom 1964. on i grupa nazvana Vesele šaljivdžije putovali su s jednog na drugi kraj Amerike, a svi, uključujući i vozača Nila Kesidija, legende bit generacije, bili su nadrogirani.
Među ljudima koji su učestvovali u "MK-Ultra" je i gangster Džejms Vajti Baldžer. On je izabran dok je robijao u Atlanti.
- Vajti Baldžer je bio dobrovoljac jer su mu rekli da se sprovode eksperimenti koji bi trebalo da dovedu do lečenja šizofrenije. Međutim, on je više od godinu dana kljukan LSD. Kasnije je saznao da testovi nisu imali veze s lečenjem, već da je bio zamorac vlade. Cilj je bio da se ispita dugotrajno dejstvo LSD na ljude i to da li će poludeti oni kojih koriste tu drogu više od godinu dana. On je kasnije ta iskustva opisao kao zastrašujuća. Napisao je: "Bio sam u zatvoru zbog počinjenog zločina, a oni su počinili veći zločin nada mnom" - kaže Kinzer.
DR HARIS IZBEL: KLJUKAO PACIJENTE DROGOM NIJE IM DAO DA SPAVAJU PUNIH 77 DANA
Farmakolog dr Haris Izbel jedan je od naučnika koji su sprovodili jezive eksperimente u okviru projekta "MK-Ultra". On je eksperimentisao na navodnim dobrovoljcima, u stvari pacijentima bolnice Leksington, gde su se lečili zavisnici od narkotika, neki od njih čak i osuđeni zbog zloupotrebe droge.
Kako navodi istraživač Tani M. Linvil u analizi "MK-Ultra", Izbel je zavisnike koristio da na njima isproba nepoznate supstance. Nikom od navodnih dobrovoljaca nije rečeno koju drogu im daje, a nagrađivao ih je narkotikom po njihovom izboru.
U jednom od eksperimenata testirao je 800 psihoaktivnih supstanci, uključujući i LSD, na sedam zatvorenika, svi su bili Afroamerikanci. Držao ih je na lekovima punih 77 dana da vidi kakav će to uticaj imati na njih, a da stvar bude još monstruoznija, sve to vreme im nije dozvoljavao da spavaju. Da ne sklope oči, koristio je elektrošokove.
Ovi eksperimenti nisu doneli nikakve rezultate, a neverovatno zvuči podatak da niko od zamorčića nije preminuo.
NEOBIČNA PRIČA O "SIGURNIM KUĆAMA": PROSTITUTKE DOVODILE I DROGIRALE MUŠTERIJE, AGENTI IH SNIMALI
U CIA se smatralo da je za uspešne eksperimente bilo neophodno da zamorčići ne znaju da su deo eksperimenta.
Kako navodi istraživač Tani M. Linvil, znatiželja istraživača i mogućnost da LSD postane efektivno oružje doveli su do toga da zaobilaženje etičkih standarda postane jedini izbor uspaničene američke kulture. Operacija "Ponoćni klimaks" ili "Potprojekat 3" jedan je od najčuvenijih delova projekta "MK-Ultra".
CIA je angažovala Džordža Vajta, radnika Federalnog biroa za narkotike, koji je bio spreman da koristi svoju moć bez ikakvih moralnih i etičkih dilema. On je preuredio stanove u San Francisku, a kasnije i Njujorku, tako da imaju tajne sobe, lažna ogledala i opremu za snimanje događaja, a onda su u njima počeli da testiraju LSD, marihuanu i druge droge na ljudima koji nisu ni znali da su deo eksperimenta. Najvažniji deo posla je bio naći ljude koji ne mogu da se povežu sa CIA, pa su tu dolazile prostitutke, zavisnici, kao i drugi kriminalci. Ubrzo su prostitutke postale fokus tih "sigurnih kuća" jer su agenti CIA želeli da vide kako mogu seks da koriste za špijuniranje. Prostitutke su dovodili klijente koji su onda drogirani, pa je njihovo ponašanje praćeno.
- Bio sam misionar, u stvari jeretik, ali sam svim srcem učestvovao u tome jer je bilo zabavno, zabavno, zabavno. Gde drugo bi čistokrvni američki dečak mogao da laže, ubija, vara, krade, siluje...? - napisao je Sidni Gotlib u jednom pismu Džordžu Vajtu opisujući "Potprojekat 3".
"Sigurne kuće" u San Francisku radile su od 1965, a u Njujorku do 1966. Uprkos desetogodišnjem istraživanju, istraživači nisu imali nikakve zaključke.
DR FRENK OLSON: UBIO SE NAKON ŠTO SU GA NADROGIRALI
Priča o dr Frenku Olsonu još jedan je primer ekstremnog eksperimenta u okviru "MK-Ultra".
Sidni Gotlib je u novembru 1953. poveo grupu naučnika iz Divizije za specijalne operacije (SOD) u Fort Detrik da ispita uticaj LSD na one koji ne znaju da su uzeli drogu. Piće tokom skupa je bilo puno LSD, a nakon što ga je popio, Olson je postao nervozan. Prvo je zbog paranoje ćutao o tome, a onda je naglo upao u depresiju, pa je progovorio o tome. Olson je završio u bolnici, ali je u jednom trenutku uspeo da pobegne obezbeđenju i da skoči sa 10. sprata. CIA je zvanično proglasila incident samoubistvom, a za to što se desilo niko nije odgovarao.
JEZIVA SARADNJA: MUČITELJI IZ NACISTIČKIH I JAPANSKIH LOGORA SMRTI OBUČAVALI AGENTE CIA
Projekat MK-Ultra nije nastao sam od sebe, već ima mnogo mračniju pozadinu, tvrdi novinar Stiven Kinzer.
- Jedno od najvećih otkrića do kojeg sam došao istražujući za knjigu o projektu MK-Ultra jeste da je to u suštini nastavak rada iz japanskih i nacističkih koncentracionih logora. Ne samo što je grubo baziran na tim eksperimentima već je CIA unajmila mučitelje iz tih logora da objasne šta su otkrili tokom svojih istraživanja - rekao je on za NPR.org.
Primera radi, navodi, naci doktori su sprovodili eksperimente sa meskalinom u logoru Dahau, pa je CIA bila veoma zainteresovana da, nakon Drugog svetskog rata, otkrije da li meskalin može da se koristi za kontrolu uma.
- To je bio jedan od glavnih delova istraživanja. Zaposlili su nacistike doktore da ih savetuju. Oni su im govorili i o otrovnim gasovima kao što je sarin. Naci doktori su došli u Ameriku, u Fort Dietrich u Merilendu, da savetuju agente CIA i objasne im koliko je ljudima potrebno da ih sarin ubije, da li postoji razlika između toga kako umire dete, novorođenče, starija osoba ili zdrav sredovečni čovek - kaže Kinzer.
On dodaje da su CIA bili potrebni takvi podaci.
- Jedna od najbizarnijih stvari je ta da se na nacističke doktore oslanjao Sidni Gotlib, koji je bio Jevrejin i čiji su roditelji emigrirali iz centralne Evrope početkom 20. veka. Da nisu emigrirali, Gotlib bi sam završio u getu, verovatno u koncentracionom logoru i i sam bi bio subjekat u grotesknim nacističkim eksperimentima. Ipak, nije imao problema da sarađuje sa doktorima koji su izvodili te eksperimente u logorima smrti - navodi Kinzer.
Kurir.rs / Andrija Ivanović
NE PROPUSTITE
