Uz ove reči uvek je stizao i opis tek počinjenog ubistva, lokacija leševa ili pretnja novim zločinom. I tako je bilo sve do 1974. Tada je stigla beleška da je „rezultat utakmice Zodijak - policija 37:0” i ubistva su prestala. To naglo povlačenje od neidentifikovanog serijskog ubice stvorilo je mit. Ali on nije jedini, još mnogo njih uspelo je da izbegne pravdu. Svakako je najčuveniji primer toga i prvi moderni serijski ubica - Džek Trbosek, ali ništa manje opasni nisu bili ni Fantom sa Auto-puta, Ubica sa Long ajlanda, Ubica Crvenokosih...
Fascinacija i spekulacije
- Najvažniji razlog naše fascinacije Zodijakom nije u činjenicama koje o tom slučaju znamo, već u onome što ne znamo i što nikad nećemo saznati. Zahvaljujući planu ili sticaju okolnosti, Zodijak je izazvao paniku, a onda je nestao bez traga. I to je ostavilo velike rupe u našem znanju o tom serijskom ubici. Te rupe pokušavamo da ispunimo spekulacijama i teorijama. Međutim, čak i mnogo toga što se smatra pouzdanim informacijama o Zodijaku u stvari su mitovi i legende - pišu Majkl D. Keleher i Dejvid van Najs u knjizi „Zodijak govori: Unutar uma serijskog ubice”.
Bez obzira na to što je prošlo više od pola veka od prvog ubistva, slučaj „Zodijak” i dalje je otvoren u policiji San Franciska. Iako je ubica u pismima novinama tvrdio da je za sobom ostavio 37 žrtava, istražitelji mu zvanično pripisuju „samo” pet ubistava i dva napada između 20. decembra 1968. i 11. oktobra 1969. Takođe, oni veruju da je ubio najmanje još četvoro - dvoje 4. juna 1963, jednu osobu 30. oktobra 1966. i jednu u septembru 1970.
Pet Braun i njegovi zaključci o monstrumima
Ima ih mnogo više nego što nam policija priznaje
l Pet Braun, autor knjige „Ubijanje iz zabave: Unutar uma serijskih ubica”, tvrdi da serijskih ubica ima mnogo više nego što nam to policija priznaje.
- Predstavnici zakona umanjuju prisustvo serijskih ubica jer ne žele paniku u zajednici, niti da ih mediji kritikuju. „Mi, serijske ubice, vaši smo sinovi, vaši supruzi, svuda smo... I biće još mnogo ubijene dece u budućnosti”, govorio je Ted Bandi. Često ih ne primećujemo jer prođu godine između ubistava. Jedna od najstrašnijih ideja o serijskim ubicama jeste ta da mogu da rade u timovima. Timovi ubijaju brutalnije nego pojedinci - piše on.
Kako navodi, kad ljudi pomisle na serijske ubice, pomisle i na silovanje.
- Međutim, serijska ubistva su pitanje moći i kontrole, a seks je samo jedan način da se to postigne. Žene serijske ubice su suptilnije, manipulativnije, a njihove metode su manje nasilne, ali podjednako smrtonosne. Neki ljudi veruju da su dela serijskih ubica toliko zla da ne postoji kulturni uticaj koji bi mogao da bude kriv za to i da su neke genetske anomalije ili abnormalnosti u mozgu razlog zbog kog ubijaju. Drugi veruju da nijedno ljudsko biće nije osuđeno da bude ubica samim rođenjem i da je problem vaspitanje. Treća grupa veruje da je reč o kombinaciji odgoja i nasleđa. Prema FBI, sve serijske ubice su u detinjstvu bile zlostavljane. To zvuči neverovatno - navodi Pet Braun.
Na pitanje da li serijske ubice mogu da prestanu da ubijaju, on kaže:
- Da. Uprkos pretpostavkama da ne mogu da stanu, mnogi od njih baš to urade. Nekad ubistva postanu dosadna, nekada shvate da je rizik prevelik.
Prvo ubistvo
- Najčuveniji kalifornijski serijski ubica jednu od prvih žrtava ubio je 30. oktobra 1966. u Riversajdu. Te večeri u krugu kampusa izbo je Šeri Džo Bejts, 18-godišnju brucoškinju. Policija je tvrdila da joj je prvo ponudio pomoć pri popravci automobila, a onda ju je zgrabio i izbo nožem. Nekoliko dana kasnije lokalne novine dobile su pismo u kojem je, između ostalog, stajalo: „Bejtsova nije prva i neće biti ni poslednja.” Ta pisma još nisu imala čuveni Zodijakov potpis - keltski krst, ali se veruje da je to bio on. Dve godine kasnije, 20. decembra 1968, ubio je još dvoje - Dejvida Faradeja i Beti Lu Džensen. Međutim, policija te zločine nije povezala sve dok Zodijak nije 4. jula 1969. ubio Darlin Ferin i ranio Majkla Magoa. Nakon pucnjave, pozvao je policiju i javio im gde su žrtve, a onda rekao: „Takođe sam ubio ono dvoje klinaca prošle godine.” Krajem meseca ubica je poslao pisma policiji i novinama sa svojim čuvenim znakom i neobičnom porukom. Tako je rođena legenda - piše Majkl Njuton u „Enciklopediji serijskih ubica”.
Dragi, šefe
Pismo koje je stvorilo mit
„Dragi, šefe,
Često čujem da me je policija uhvatila, ali neće me srediti još. Smejao sam se kad su se pravili da su pametni, pa su pričali da su na pravom putu da me uhvate. Šala o kožnoj kecelji bila je pravi napad. Udaraću na kurve i nastaviću da ih sečem sve dok mi ne stave lisice. Poslednji zadatak je bio pravi veliki posao. Nisam dami dao vremena ni da vrisne. Kako će sad da me uhvate? Volim svoj posao i počeću iz početka. Čućete uskoro ponovo o meni i mojim smešnim malim igrama. Sačuvao sam malo crvene stvari tokom poslednjeg posla da njom napišem pismo, ali se zgusnula i sad je kao lepak, pa ne mogu da je koristim. Crveno mastilo je dovoljno, nadam se. Ha-ha. Tokom sledećeg posla odseći ću dami uši i poslati ih policiji, samo iz šale. Zar vi to ne biste uradili? Čuvajte ovo pismo dok ne odradim još malo posla, a onda odustanem. Moj nož je toliko lep i oštar da želim odmah da nastavim da radim ako ima šanse.
Dobra vam sreća.
Iskreno vaš, Džek Trbosek
Ne trudite se da mi date nadimak.
P. S. Nisam mogao da napišem ovo pre nego što sam skinuo crveno mastilo s ruku. Još nemate sreće. Čujem da sad kažete da sam doktor. Ha-ha.”
Šifrovano
U tom pismu policiji Zodijak je poslao kriptogram uz poruku: „Objavite ovo na naslovnoj strani. Ko uspe da razbije šifru, otkriće moje ime.” Par nastavnika iz San Franciska uspeo je u tome posle samo nekoliko dana. Međutim, poruka nije sadržala ime, već čudno objašnjenje ubistava:
- Volim da ubijam ljude jer je to zanimljivije od ubijanja divljači u šumi, jer je čovek najopasnija životinja. Ubistvo je najzanimljivije iskustvo, bolje je i od zabave s devojkom. Najbolji deo svega je što ću kad umrem ponovo da se rodim u raju, a oni koje sam ubio biće moji robovi. Neću vam dati svoje ime jer ćete pokušati da me usporite ili zaustavite moje sakupljanje robova za zagrobni život. EBEORIETEMETHHPITI.
Dan kasnije poslao je još jedno pismo, u kojem je prvi put iskoristio zastrašujuću poruku: „Zodijak govori.”
Posle ubistva taksiste Pola Stajna policija ga je zaustavila, ali je zbog greške u komunikaciji uspeo da im pobegne. Posle toga je rekao i da će promeniti metod prikupljanja robova.
- Nova ubistva izgledaće kao rutinske pljačke, ubistva iz besa, lažna samoubistva... Možda jednog jutra pobijem i svu decu u školskom autobusu - napisao je Zodijak.
Ubica iz zlatne države
Otkriven 30 godina nakon što je prestao
l Neke dugo neidentifikovane ubice ipak dolijaju. Najbolji primer toga je Džozef Džejms Deanđelo ili Ubica iz zlatne države. Ovaj monstrum, inače bivši policajac, ubio je najmanje 13, a silovao više od 50 osoba, i to između 1973. i 1986. Ubijao je parove, a silovao žene i zbog selidbi decenijama nije otkriven. Zanimljivo je da je njegova sudbina zapečaćena na neobičan način - članovi njegove porodice dali su krv za sajt o poreklu i njihova bliskost s DNK koji je ubica ostavio na mestima zločina policiju je dovela do njega 15. juna 2016.
„Kožna kecelja”
Sličnu pomamu kao Zodijak u Kaliforniji krajem 19. veka u Londonu je izazvao jedan drugi ubica - Džek Trbosek. Koljač, čiji identitet nije poznat ni danas, ubio je najmanje pet prostitutki u kvartu Vajtčepel između 31. avgusta i 9. novembra 1888.
Svi engleski i većina evropskih medija tog doba izveštavali su o brutalnim događajima s londonskih ulica, a monstrum koga je policija nazivala „ubica iz Vajtčepela” i „kožna kecelja” upravo je u novinama dobio prepoznatljivo ime. Za sve je krivo navodno pismo samog ubice, nazvano „Dragi, šefe”, za koje se veruje da je novinarska prevara. Misteriju koju i danas pokušavaju da reše mnogi svetski stručnjaci produbilo je to što su ubistva naglo prestala, a Skotland jard nikad nije bio ni na tragu ubice.
- Najstrašniji londonski bauk toliko je popularan da su oko njega stvoreni mitovi i teorije zavere. Prva čuvena teorija nastala je 1928. Prema njoj, Trbosek je u stvari ruski doktor Aleksandar Pedačenko, koji je ubijao po naredbi cara kako bi izazvao paniku u Britaniji. Tokom šezdesetih, najpopularnija je bila teorija o tome da je Džek Trbosek u stvari bio princ Albert Viktor Kristijan Edvard, unuk kraljice Viktorije i drugi naslednik britanskog prestola. Prema tim tvrdnjama, princ Edi se zarazio sifilisom i od toga je poludeo, pa je divljao ulicama Londona, a kraljevska porodica je skrivala tragove - piše Majkl Njuton u knjizi „Enciklopedija teorija zavere”.
Postoji još mnogo teorija o pravom identitetu Džeka Trboseka, a među osumnjičenima su masonske organizacije, advokat Montegju Džon Druit (1857-1888), berberin Severin Klosovski (1865-1903), migrant iz Poljske Aron Kosminski (1865-1919), ruski hirurg Mihail Ostrog (1833-1904), čizmar Džon Pizer (1850-1897)...
Najbizarnija teorija Erika Oriona
Jozef Mengele je Zodijak, Bostonski Davitelj i Ubica sa Antraksom
l Teoretičar zavere Erik Orion ima sigurno najneverovatniju teoriju o Zodijaku. On veruje da se iza tog nadimka krije niko drugi do „anđeo smrti”, doktor Jozef Mengele.
- Američka obaveštajna agencija je lagala. Doktor Mengele je i dalje živ, viđen je u novembru 2001. na večeri Bratstva arijevskih nacija i Kju kluks klana na Floridi u čast Džordža Buša. I tu je nosio prepoznatljivu odoru s kapuljačom i ručni sat „tajmeks” - napisao je Orion sredinom dvehiljaditih.
Kako tvrdi, zloglasni doktor, koji je ubio stotine hiljada ljudi u Aušvicu, nastavio je to da radi u Americi.
- Mengele radi za CIA, pa je samim tim i iznad zakona u Americi. On nikad neće biti uhapšen jer radi za američku vladu. Osim toga, danas izgleda mnogo mlađe nego što bi trebalo zahvaljujući tehnikama koje je usavršio u svojim zloglasnim eksperimentima - zatezanju lica i hormonalnim injekcijama koje podmlađuju. Nije umro u Argentini, kao što mnogi misle, već je sve vreme živeo u SAD i služio za proizvodnju najsmrtonosnijih otrova i oružja. Tokom tog vremena ubijao je ljude i predstavljao se na različite načine. On je bio Zodijak, on je bio Bostonski Davitelj, ali i pravi Ubica sa Antraksom - tvrdi Orion.
Long Ajland
Ubica sa Long Ajlenda jedan je od neuhvaćenih ubica. Pretpostavlja se da je on na području Long Ajlenda od 1996. do 2013. ubio između 10 i 17 ljudi.
Njegove žrtve bile su žene, prostitutke koje je mamio preko sajta Craigslist. Međutim, o samom ubici ne zna se gotovo ništa. Policijske spekulacije su da je reč o belom muškarcu koji ima između 20 i 40 godina s velikim znanjem o policijskim procedurama i operacijama.
Šest žrtava, maloletnih devojaka, ubio je još jedan neuhvaćeni serijski ubica - Fantom sa Auto-puta. On je delovao u okolini američke prestonice Vašingtona 1971. i 1972. Zašto je stao, niko ne zna, ali je poznato da za sobom nije ostavio baš nikakav trag. Slučaj je i dalje otvoren, ali su sva originalna dokumenta izgubljena, pa se smatra da nikad neće ni biti pronađen.
Ubica Crvenokosih delovao u takozvanom biblijskom pojasu SAD - državama Arkanzas, Kentaki, Misisipi, Pensilvanija i Tenesi. Ubijao je od 1978. do 1992. i za sobom ostavio 11 tela. Sve žrtve su bile devojke riđe kose. FBI nije siguran ni da li je reč o jednom serijskom ubici ili paru njih, dok su neki amateri istraživači utvrdili da je ubica bio neimenovani kamiondžija iz Noksvila, ali za to nisu imali stvarnih dokaza.
Autor Andrija Ivanović
NE PROPUSTITE
