Koliko serijskih ubica postoji?
- Mnogo više nego što nam policija priznaje. Često ih ne primećujemo jer prođu godine između ubistava.
Da li postoje žene serijske ubice?
- Kada ljudi pomisle na serijske ubice, pomisle i na silovanje. Međutim, serijska ubistva su pitanje moći i kontrole, a seks je samo jedan način da se to postigne. Žene serijske ubice su suptilnije, manipulativnije, a njihove metode su manje nasilne, ali podjednako smrtonosne.
Da li se udružuju?
- Jedna od najstrašnijih ideja o serijskim ubicama jeste ta da mogu da rade u timovima. Timovi ubijaju brutalnije nego pojedinci.
Da li se neko rodi kao serijski ubica ili to postaje?
- Neki ljudi veruju su dela serijskih ubica toliko zla da ne postoji kulturni uticaj koji bi mogao da bude kriv za to i da su neke genetske anomalije ili abnormalnosti u mozgu razlog zbog kog ubijaju. Drugi veruju da nijedno ljudsko biće nije osuđeno da bude ubica samim rođenjem i da je problem vaspitanje. Treća grupa veruje da je reč o kombinaciji odgoja i nasleđa. Prema FBI, sve serijske ubice su u detinjstvu bile zlostavljane. To zvuči neverovatno.
Da li su serijske ubice geniji?
- Holivud i pisci žele da tako verujemo jer je priča zanimljivija ako je serijski ubica zli genije, a ne idiot. Nisu serijske ubice glupe, ali nisu ni geniji.
Da li su psihotični ili su psihopate?
- Retko su psihotični jer takvo ponašanje upada u oči i lako ga je uhvatiti. S druge strane, psihopate zadaju glavobolju policiji. Oni dobro znaju šta rade, znaju da je to loše, ali uživaju u zločinima i hoće sebi da udovolje. Patološki su lažovi, opsesivni su i umeju da manipulišu ljudima.
Da li sve serijske ubice mokre u krevetu, pale stvari i muče životinje kao deca?
- One koji to rade lako je prepoznati. Međutim, nije to slučaj kod svih. Ipak, svi su deca koja se osećaju kao da nemaju kontrolu nad svojim okruženjem i onda se bore da steknu moć, a često to rade antisocijalnim ponašanjem.
Da li serijske ubice mrze svoje majke?
- Serijske ubice su ljute i ljubomorne na sve koji imaju moć. Često su njihove majke dominantne, tuku ih, pa onda oni žele da ubijaju samo žene. Ipak, odnosi serijskih ubica sa majkama uglavnom nisu različiti od odnosa bilo koje osobe sa majkom. Mnogi od njih čak imaju više problema sa očevima.
Da li su svi seksualno zlostavljani kao deca?
- Neki su bili žrtve ozbiljnog seksualnog zlostavljanja. Mnogi od njih pričaju o zlostavljanju jer žele da ih ljudi sažaljevaju.
Zašto se čini da svi kažu da je ubica „bio normalan čovek“?
- To uglavnom kažu komšije, koje jedva da ih poznaju. S druge strane, oni koji provode više vremena sa njim, kao što su kolege, navode da im je ponašanje uvek bilo jezivo. Prijatelje nemaju jer njihove psihopatske karakteristike nije moguće dugo prikrivati, svi su patološki lažovi, pate od osećaja grandioznosti i tvrde da ih svi mrze, a da su oni uvek u pravu.
Kakvim se poslovima bave?
- Mnogo njih radi u obezbeđenju. Serijske ubice žude da imaju moć i kontrolu, ali retko kad uspeju da se zaposle u policiji, pa završe kao radnici obezbeđenja.
Da li žrtve uvek liče međusobno?
- Obično se misli da je tako, ali nije. Vrlo često su njihove žrtve samo osobe koje im je najlakše da ubiju.
Šta pokreće serijske ubice?
- Neuspeh. Oni su egoistična đubrad koja mrze kad u nečemu ne uspeju. Ipak, neuspeh se dešava zbog defekata njihove ličnosti. Nakon mnogo neuspeha, moguće je da se pokrenu i ubiju kako bi povratili moć i kontrolu.
Koja oružja koriste?
- Serijske ubice retko koriste vatreno oružje. Dejvid Berkovic je izuzetak. Više vole oružje koje im daje osećaj bliskosti - same ruke, noževe, satare, čekiće...
Kada najčešće ubijaju?
- Obično se misli da je to noć, ali nije. Često napadaju i danju jer im je tada lakše da vide plen.
Da li zločin uvek počine na isti način?
- Ne. Filmovi nas ubeđuju da svako od njih ima svoj metod, ali to nije tačno iz više razloga. Nekima je dosadno da ponavljaju isti ritual, neki ga menjaju u zavisnosti od situacije i okruženja, kod nekih metod evoluira.
Da li svi ostavljaju potpis?
- U filmovima je tako, a inspiracija su neki stvarni slučajevi. Ipak, većina to ne radi jer ne želi da bude uhvaćena.
Da li svi uzimaju suvenire?
- Neki da, neki ne.
Da li čuvaju novinske članke o svojim ubistvima?
- Ta ubistva su njihov uspeh i često ih čuvaju kako bi osetili to zadovoljstvo.
Da li osećaju kajanje?
- Osećaju kajanje što su uhvaćeni. Nema tu saosećanja za žrtve ili njihove porodice.
Da li serijske ubice mogu da prestanu da ubijaju?
- Da. Uprkos pretpostavkama da ne mogu da stanu, mnogi od njih baš to urade. Nekad ubistva postanu dosadna, nekada shvate da je rizik prevelik.
Domaće serijske ubice
Kada se spomenu serijske ubice, to uvek deluje kao nešto daleko, nešto što se dešava tamo u Americi ili možda mračnom Londonu, ali nikako na našim prostorima.
Međutim, naravno da je ubica bilo i u Srbiji i Jugoslaviji. Što je najgore, dovoljno je pregledati štampu između dva svetska rata da bi bilo jasno da je brutalnih ubistava u korumpiranoj Kraljevini Jugoslaviji bilo taman kao u Čikagu tog doba, a da su mnogi hajduci godinama ubijali i bežali poterama žandarma.
Primer toga je banatska trovačica Baba Anujka Dee. Za nju se veruje da je arsenom i živom otrovala desetine ljudi tokom 50 godina, a zločine su činile i njene sledbenice.
Zbog burnog perioda u kojem su se menjale granice i države, njena ubistva su prošla neopaženo sve do 1929. godine, kada je osuđena na 15 godina robije, i to zbog pomoći jednoj od sledbenica.
Ljudi vole da govore kako je SFRJ bila bezbedna zemlja bez mnogo ubistava i krađa, ali podaci o broju zločina te tvrdnje lako obaraju. To je i vreme kada je bilo serijskih ubica, a najinteligentnijim i najefikasnijim se smatra Miodrag Stole Trifunović. Ovaj Nišlija bio je poznat i po nazivu „fantom sa Zvezdare“ jer je u Zvezdarskoj šumi 1948. ubio 14 žena. Žrtve je silovao i davio dok im je recitovao svoju poeziju, a uhvatili su ga operativci Ozne. Presudio je sam sebi u zatvoru.
U slično vreme Beogradom je harao i Mitar Sekulić, pa su neka njegova ubistva prvo pripisana Trifunoviću. Uhvaćen je tek 1951, kada mu je jedna žrtva pobegla. U zatvoru je ubijen nakon svađe s cimerima.
(Iz knjige „Ubijanje iz zabave, unutar uma serijskih ubica“ Pati Braun)
NE PROPUSTITE
