Pripadnik Nacionalne garde Amerike Čed Garsija 2005. godine, po povratku iz Iraka, postao je detektiv u kancelariji šerifa okruga Džeferson, u Kentakiju. Vrlo brzo na njegovom stolu završio je nerešeni slučaj ubistva Timotija Heka i Keli Dru, koje se dogodilo četvrt veka ranije.
Novi detektiv nije imao vremena da se odmah potpuno posveti tom slučaju, ali s vremena na vreme pregledao bi dokumenta, dokaze i beleške svih policajaca koji su radili na tom slučaju, a onda sve to organizovao. Pomaka dugo nije bilo, ali onda su otkriveni ostaci DNK ubice, a federalne vlasti su ponudile finansijsku pomoć za rešavanje starih slučajeva, pa je na kraju od šefova tražio da predstavi taj slučaj u televizijskoj emisiji na NBC, što se i dogodilo 2009.
POZIV POSLE EMISIJE
Hek i Druova, žitelji Fort Atkinsona, imali su 19 godina kad su 9. avgusta 1980. otišli na svadbu na imanje Konkord haus kraj Luisvila. Planirali su da se kasnije nađu s prijateljima, ali pošto su oko 23 sata napustili slavlje, više niko ih nije video. Pronađena su samo Timova kola i u njima njegov novčanik sa 67 dolara, kao i jakna. Nekoliko dana kasnije otkrivena je i njihova odeća, a 16. oktobra i njihova tela - Hek je bio izboden u leđa i grudi, dok je Keli silovana i udavljena.
Kad je videla prilog o nerešenim ubistvima na NBC, Ejpril Balasko je počela da razmišlja o ponašanju svog oca Edvarda Edvardsa u vreme tog zločina. Setila se da je vodio porodicu u park u kom su nađena tela, da je radio na imanju Konkord haus, da se u noći ubistva pojavio prljav, blatnjav i s povredom na nosu... Zbog toga je rešila da pozove detektiva Čeda Garsiju.
- Dobro veče. Možda ćete misliti da sam luda. Možda vas šaljem u besmislenu potragu. Ali imam neke informacije za vas, stvari kojih se sećam iz vremena kad sam živela u tom kraju - rekla je ona za podkast Kliring pre nekoliko godina.
Dodala je da je ćerka Edvarda Edvardsa i da misli da je njen otac povezan s dvostrukim ubistvom.
NE PROPUSTITE
PROVERA DNK
- Prvo sam pomislio da je reč o još jednom besmislenom pozivu, jer se javio neko iz druge države ko hoće da optuži svog oca. Ali dok je trajao razgovor, proveravao sam sve na kompjuteru. I njen otac bio je na spisku osumnjičenih, ispitan je dva puta, sve se uklapalo. Nastavio sam istragu i onda smo rešili da proverimo njegov DNK - ispričao je detektiv Garsija za Kliring.
Mesec dana nakon poziva, detektiv je ispitao Edvardsa. On je prvo odbacivao bilo kakvu mogućnost da ima veze sa ubistvima, ali kad je pristao na testiranje DNK, najcrnje sumnje njegove ćerke su dokazane. Nakon toga, on je prvo priznao da je imao seksualni odnos s Keli Dru, ali da je to bilo dobrovoljno, da bi na kraju sve priznao. Osim ta dva ubistva, priznao je i ubistva Bilija Lovana i Džudi Strob 1977. u Nortonu, u Ohaju, kao i ubistvo usvojenog sina Denija Edvardsa u Troju, u Ohaju, 1996.
Edvards je osuđen na dve doživotne kazne za dva dvostruka ubistva, kao i na smrtnu kaznu za Denijevo ubistvo. Međutim, samo mesec dana nakon presude, 7 aprila 2011, Edvard Edvards preminuo je u zatvoru.
ŠARMANTAN
Kako je Ejpril Balasko ispričala za Pipl, njena porodica vodila je nomadski život. Selili su se iz grada u grad na svakih šest meseci ili godinu dana. Uvek na zahtev njenog oca, često i bez upozorenja.
- Rekao bi nam da moramo da se selimo u tajnosti jer nas štiti, da tu ima ljudi koji žele da povrede njega ili nas. Umeo je da bude veoma dobar s nama decom. Bio je društven, šarmantan... Ali umeo je i da nas zlostavlja. Kad bi nas zlostavljao, to je bio pakao. Mislim da niko od nas, moje braće i sestara, nije nasledio njegove crte ličnosti. Usadio je poštenje u nas. Možda zato što nije želeo da bilo ko od nas bude sličan njemu. Sada živim sa dva osećaja krivice. Osećam krivicu što ga nisam prijavila ranije i možda spasla neke živote, ali osećam krivicu i što sam prijavila sopstvenog oca - ispričala je ona.
Kad je reč o Edvardu Edvardsu, zanimljivo je da je on dugo pre hapšenja bio kriminalac, kao i da je o tome i sam otvoreno pričao, pa i napisao knjigu "Metamorfoza kriminalca" o vremenu kad je zbog pljački bio na listi deset najtraženijih kriminalaca FBI, kao i o vremenu provedenom u zatvoru s različitim osuđenicima, poput mafijaša Tonija Provenzana, serijskog ubice Čarlsa Mensona i sindikalnog vođe Džimija Hofe.
"OSLEPI, MUČI, UBIJ"
Za razliku od Ejpril Balasko, koja je prijavila oca zbog sumnje da je ubica, deca mnogih serijskih ubica nisu znala ništa o mračnoj strani svojih očeva ili majki. Primer toga je Keri Roson, ćerka Denisa Rejdera, ozloglašenog BTK ubice ("Blind, torture, kill" ili u prevodu "Oslepi, muči, ubij").
Njen otac ubio je 10 ljudi u Vičiti i Park Sitiju u Kanzasu između 1974. i 1991. godine. Nakon toga nije ubijao, ali je 2004. nastavio da šalje pisma policiji, u kojima ih je izazivao, pa je godinu dana kasnije završio iza rešetaka.
- Moj otac Denis Rejder uhapšen je 25. februara 2005. zbog ubistva. U narednim nedeljama saznala sam da je on serijski ubica poznat kao BTK, koji je terorisao moj rodni grad Vičitu pune tri decenije. Kad je pred kamerama priznao da je brutalno ubio osmoro odraslih i dvoje dece, borila sam se da shvatim činjenicu da je prvih 26 godina mog života bilo laž. Da moj otac nije čovek koga sam poznavala. Od hapšenja borila sam se da shvatim istinu o mom ocu. Borila sam se sa sramotom, krivicom, besom i mržnjom. Prihvatila sam činjenicu da sam žrtva zločina od trenutka kad sam bila u majčinoj utrobi - napisala je Keli Roson u knjizi "Ćerka serijskog ubice: Moja priča o veri, ljubavi i borbi".
Za razliku od mnogih serijskih ubica, koji dolaze iz potpuno poremećenih porodica, pa su i sami preživeli svašta pre nego što su rešili da ubijaju druge, koji tokom života nisu mogli da ostvare normalne veze sa drugim ljudima, priča o Rejderu je neverovatna, jer njegova ćerka opisuje porodicu punu ljubavi.
SVETLO I MRAK
- Ljudi koji znaju moje roditelje pre 25. februara 2005. rekli bi da je Denis obožavao suprugu Polu. On bi i danas rekao to isto. Ali morao je da zna da to ne može da traje večno. Neka od mojih najranijih sećanja su o muzici koja je ispunjavala kuću dok su mama i tata plesali. I ja sam ponekad plesala s njim i bila sam sigurna da njegova ljubav prema meni nema granica. U januaru 1974. tata je ubio Džozefa i Džuliju Otero i njihovo dvoje mlađe dece Džouzi (11) i Džoija (9). U aprilu 1974. tata je ubio Ketrin Brajt, a te jeseni poslao je pismo novinama tvrdeći da je ubica i potpisao se kao BTK. Moj brat Brajan došao je na svet u julu 1975. Na pitanje o pauzi u ubistvima, tata je kasnije govorio: "Bili smo porodica. S poslom i bebom, bio sam zauzet." Nastavio je 1977, kad je ubio Širli Vajan Relford, majku troje dece. Dok je mama u decembru 1977. bila u trećem mesecu trudnoće sa mnom, ubio je Nensi Foks. Moj otac je gajio decu, ali je izabrao da ubija majke, dok je čekao rođenje ćerke, ubijao je nečije ćerke. Ubio je još tri puta nakon što sam ja rođena. Ni danas ne mogu da pomirim sliku čoveka koga sam poznavala s njegovim drugim životom. Nakon hapšenja tata je pričao o svojoj sposobnosti da razdvoji svoje dve strane. Bio je to njegov način da razdvoji mrak od svetla. Istina je da je on nastavio da izaziva razaranje, da lišava ljude života i uništava porodice dok je živeo sa svojom porodicom i brinuo o njoj. Potpuno je ludo to što je moj otac uradio - ubio je deset ljudi tokom 17 godina, a onda nastavio da živi sledećih 14 kao da se ništa nije dogodilo - napisala je ona.
"TATINA DEVOJČICA"
Kad je penzionisani ruski policajac Mihail Popkov uhapšen kao serijski ubica nazvan "sibirski vukodlak" ili "angarski manijak", njegovoj ćerki Katji nije bilo lako da poveruje da je silovao i ubio 78 devojčica i žena. U vreme njegovog prvog suđenja, kad su postojali dokazi za samo 22 ubistva, ona je bila čvrsto uz njega.
- Ne verujem u bilo šta od ovog. Uvek sam bila "tatina devojčica". Svih 25 godina mog života bili smo jedno uz drugo. Šetali smo zajedno, vozili bicikl, išli u prodavnicu, on bi me čekao posle škole... Skupljali smo modele automobila da bismo imali isti hobi. Htela sam da budem kriminolog, čitala sam o hapšenjima serijskih ubica i kako ih prepoznaju, tata se ne uklapa u ove kvalifikacije, on ne izgleda kao neki manijak - ispričala je ona za rusku televiziju 2015.
Situacija se, ipak, promenila 2017, kad je pokrenut drugi proces, tokom kog je osuđen za još 56 ubistava. U isto vreme Katja se udala i ostala trudna, pa je počela da preispituje svoje stavove. I dalje je tvrdila da je on uvek bio brižan otac, ali ga je zamolila da razgovara s najboljim psihijatrima kako bi znala da li su njegove osobine koje su ga navele da postane serijski ubica, nasledne i da li će ih ona preneti na svoje dete.
OŽILJCI I SNOVI
Merik Kuklinski, ćerka Ričarda Kuklinskog zvanog Ledeni, osuđenog zbog pet ubistava, nema lepo mišljenje o svom ocu. Kako kaže, od njene pete godine pa do 22, kad je uhapšen, svađe u kući bile su stalne, a njegov bes umeo je da traje satima, pa i danima.
- Nikad nas nije fizički zlostavljao, ali je bio nemilosrdan prema nameštaju, ukrasima, pa i kućnim ljubimcima. Jednom sam zakasnila kući i on je uzeo mog psa, samojeda Princezu, i slomio joj vrat. Tu, preda mnom. Rekao mi je da više ne smem da zakasnim. I nisam. Imala sam deset godina kad mi je rekao da je ubijao ljude u besu. Valjda je znao da sam jedina osoba koja to neće nikome reći. Pričao mi je o mržnji njegovih roditelja, pa i nekim o svojih ubistava. Rekao mi je da je jednom drvenim ofingerom ubio tinejdžera koji je pokušao da ga maltretira. Proganja me to što je moj otac bio veoma, veoma bolestan i pokvaren čovek. Ožiljci su i dalje tu. Često sanjam njegove žrtve, kojima nema ko da pomogne. To je krivica što nisam mogla da ga volim dovoljno da prestane da ubija ljude - ispričala je ona za magazin Go 2016, u vreme premijere filma "Ledeni" o njenom ocu.
METJU RIDŽVEJ: UVEK JE BIO TU ZA MENE
Metju Ridžvej, sin Gerija Ridžveja, "ubice sa Zelene reke" osuđenog za 49 ubistava, svog oca pamti kao brižnog čoveka, koji nikad nije podigao glas, koji je uvek bio uz njega i brinuo o njemu. Istraga je pokazala da je Ridžvej vodio sina kad bi kupio prostitutke koje je kasnije ubijao, kao i da ga je vodio da se igra kraj mesta na koja je bacao tela žrtava.
- Ne sećam se da u bilo kom trenutku nije bio tu za mene - rekao je on detektivima koji su mu uhapsili oca 2001.
STIV HODEL: MOJ OTAC JE ZLO, UBIO JE CRNU DALIJU, A VEROVATNO JE BIO I ZODIJAK
Priča o američkom doktoru Džordžu Hilu Hodelu kao jednom od najopasnijih serijskih ubica već više od 20 godina opseda javnost. Iako nikad nije optužen ni za jedno ubistvo, povezivan je s nekoliko desetina njih, a svakako je najčuvenije ubistvo glumice Elizabet Šort, poznate i kao Crna Dalija. A najzanimljivije u celoj priči je to što ga za ubistva optužuje niko drugi do njegov sin Stiv.
- Moj otac dr Džordž Hil Hodel bio je monstrum. Dok je kao zgodni i uspešni doktor živeo u Holivudu četrdesetih godina, okružen prelepim ženama i slavnim umetnicima kakvi su Men Rej, Džon Hjuston i Henri Miler, on je počinio seriju groznih ubistava. Jedna od njegovih žrtava bila je njegova bivša devojka Elizabet Šort, poznata kao Crna Dalija. Fotografije njenog isečenog tela u travi blizu raskrsnice ulica 39 i Norton postale su centralne u noar istoriji Holivuda. Šezdeset godina kasnije ljudi su i dalje šokirani predumišljajem potrebnim da se počini ovaj zločin. Gledanje u ove fotografije je gledanje u ambis. Ne može čovek da se ne upita: Ko je bolesnik koji je presekao ovu ženu napola? Šta se dešavalo u njegovoj glavi? - napisao je Stiv Hodel u knjizi "Najveće zlo".
Kako tvrdi ovaj bivši policajac i detektiv iz Los Anđelesa, on je imao pet godina u vreme ubistva 1947, a osam kada je njegov otac naglo zatvorio svoju ordinaciju i preselio se u Aziju, nakon što su mu prijatelji iz policije javili da je osumnjičen.
- Niko mi nije rekao da je tata glavni osumnjičeni u seriji ubistava u prečniku od tridesetak kilometara oko naše kuće. Niti da su detektivi otišli toliko daleko da su ozvučili njegovu kancelariju i spavaću sobu. Niti da samo što ga nisu uhapsili u vreme bekstva. Odrastao sam ne znajući za tajne mog oca. Ironija svih ironija je to što sam ja odlučio da postanem detektiv, i to baš u odeljenju za ubistva. To mi je predložila moja prva žena. Kasnije sam saznao da je ona bila očeva devojka. Da li me je ubedila da postanem policajac da bih razotkrio njegove zločine? Možda. Povukao sam se 1986. Tata je umro 13 godina kasnije, u 91. godini. Znao sam veoma malo o njemu. Pregled fotografija koje je ostavio podsetio me je na film o Crnoj Daliji. Moja istraga odvela me je na stranu teritoriju. Kada su tužioci pregledali moje dokaze 2003, proglasili su slučaj Crne Dalije rešenim - piše Hodel.
On navodi da sa ubistvom glumice njegov otac nije stao.
- Tata nije prestao da ubija pedesetih godina. Ali nije ni počeo tek četrdesetih. Znam da je moj otac odgovoran za seriju ubistava u Čikagu (tada su ga zvali "ubica s karminom"), u Manili (gde su ga mediji nazvali "ubica slagalica") i u Kalifornijskom zalivu (gde je sam sebe prozvao Zodijak). To je bizarna, zastrašujuća i nadrealna priča koja menja način na koji razmišljamo o serijskim ubicama - napisao je Hodel.
Stiv Hodel tvrdi da je njegov otac počinio neka od najgroznijih ubistava. Ipak, zvaničnici do sada nisu potvrdili ova njegova otkrića. Zna se da je Džordž Hodel bio ženskaroš i da se kretao u umetničkim krugovima Holivuda. Bio je jedan od osumnjičenih u ubistvu Elizabet Šort i nekoliko svedoka reklo je da ga je videlo s njom. Nikad nije optužen za taj zločin.
Tokom života bio je optužen samo za silovanje ćerke Tamar Hodel, ali je oslobođen.
Kurir.rs/Andrija Ivanović
NE PROPUSTITE
