MESO IZ EPRUVETE SVE POPULARNIJE Da li su veštački odresci i burgeri spas za planetu ili samo novi vid zagađenja koji niko ne želi

Ideja proizvodnje mesa u laboratoriji nije nova - naučnici je spominju, najavljuju i razvijaju od početka 20. veka, a u naučnofantastičnim knjigama i filmovima o budućnosti je sveprisutna: od "Zvezdanih staza", preko "Neuromansera", do "Prostranstva". Ipak, pravi uspesi u stvaranju mesa iz epruvete zabeleženi su tek u prvoj deceniji ovog veka, a 5. avgusta 2013. organizovana je i prva proba goveđeg burgera uzgojenog u laboratoriji.

Prvi goveđi burger iz laboratorije napravio je prof. dr Mark Post, tada sa Univerziteta u Mastrihtu. Kako je tad rekao, napravljen je od desetina milijardi ćelija uzgojenih u laboratoriji. Sam burger od tog mesa za probu na konferenciji za medije u Londonu spremio je kuvar Ričard Makgou, a isprobali su ga kritičari hrane Hani Ruecler i Džoš Šonvold.

- Očekivao sam da tekstura bude mekša... Postoji jak ukus ovde. Prilično je blizu mesu, ali nije tako sočno. Konzistentnost je savršena, ali nedostaju so i biber. Za mene je ovo meso, ne raspada se - rekao je Ruecler, austrijski kritičar, a preneo BBC te 2013.

Njegov kolega Šonvold rekao je da u ustima burgeri imaju ukus mesa.

- Fali mi masnoća, nekako je suvo, ali zaista se čini kao da jedem burger. Ono što je konstantno različito jeste ukus - rekao je on.

Još na tom svojevrsnom reklamnom performansu bio je jasan i glavni problem - burger je bio preskup. Cena tog projekta i jednog burgera bila je 330.000 dolara, što je platio Sergej Brin, koosnivač "Gugla".

Mark Post je ceo proces počinjao vađenjem matičnih ćelija iz mišića krave, a onda ih u laboratoriji uzgajao pomoću različitih nutrijenata i hemikalija kako bi se razmnožavale i razvijale. Tri nedelje kasnije više od milion matičnih ćelija koje se stavljaju u manje posude i tu prerastaju u komade mišića, duge oko centimetar i debele svega nekoliko milimetara. One se zamrzavaju dok ih ne bude dovoljno da se pretvore u burger, a pošto su bele, onda se oboje pomoću cvekle i mioglobina.

PRVI LIDER

Od te demonstracije do danas prošlo je deset godina, a prva zemlja u kojoj je počela prodaja mesa iz epruvete postao je Singapur, i to 2020. Njihov put vrlo brzo sledio je i Izrael, a premijer te zemlje Benjamin Netanjahu još u decembru 2020. postao je prvi svetski lider koji je probao komad ovako nastalog mesa.

- Ukusno je, a može da se jede bez ikakvog osećaja krivice. Ne osećam razliku između ovog i pravog mesa - rekao je on tada, a preneo je sajt Vegnjuz.

Pre samo nekoliko nedelja Netanjahu je ponovo posetio jednu od fabrika za proizvodnju mesa iz laboratorije, a ovog puta je isprobao na taj način proizvedenu ribu.

- Danas smo jeli ribu koja je proizvedena bez ribe, meso proizvedeno bez krava. Ovo je globalna revolucija. Izrael je svetski lider na polju razvoja alternativnih proteina i daćemo sve od sebe da na tom mestu i ostanemo - poručio je izraelski premijer 25. aprila, a preneo je Džerusalem post.

PRVA ZABRANA

Druge zemlje nisu tako sklone eksperimentima sa veštačkim burgerima i šniclama. Prodaja je dozvoljena samo još u delovima SAD, dok su zahtevi za zabranu sve češći. Tako je italijanska desničarska vlada predložila zakon o zabrani proizvodnje i uvoza mesa, ali i druge hrane iz laboratorije, po čemu je prva na svetu.

- Hrana napravljena u laboratoriji potencijalno je opasna po zdravlje ljudi. To je bljuzgavica koja nikad neće moći da ima ukus kao pravo meso. Odbacujemo ideju o standardizovanju proizvoda, pravljenju da svi budu isti kada izađu iz laboratorije, čime se kidaju naše kulturne veze sa zemljom iz koje smo - rekao je Frančesko Lolobriđida, ministar za poljoprivredu i suverenitet hrane u vladi Italije i viši funkcioner desničarske partije Braća Italije.

On je dodao da nisu tačne kritike da u njegovoj zemlji nije moguće održivo stočarstvo i dodao da uzgoj mesa iz laboratorije koristi veliku energiju i nije ništa manje opasan po okolinu od industrije i poljoprivrede.

- Multinacionalisti ulažu u ovaj sektor, iz njihovog ugla gledanja to je dobar posao jer će povećati profit, a smanjiti cenu hrane i energije - rekao je on pre tri dana, a preneo je Rojters.

RAZVOJ

Stavovi naučnika umeju dosta da se razlikuju po ovom pitanju. Dok neki smatraju da bi ovo "ćelijsko stočarstvo" moglo da bude budućnost, drugi navode da nije ništa manje opasno po ostatak planete od klasičnog stočarstva.

- Meso uzgojeno u laboratoriji ima potencijal da bude mnogo održiviji izvor hrane od one nastale u tradicionalnim uslovima, a pomoglo bi i u sprečavanju širenja različitih bolesti. Naučnici mogu da uzgoje mišićno tkivo životinja u veštačkim uslovima, reprodukujući proces ćelijske regeneracije, koji se i prirodno dešava u mišićima životinja. Ovo se radi pomoću matičnih ćelija, koje su specijalizovane u ćelijskoj podeli - napisala je Silvija Malagoli, postdoktorand sa Univerziteta u Stratklajdu, za Konverzejšn, a preneo je Rojters.

Kako je dodala, za sada su potrebne oko četiri nedelje da se proizvede jedan burger.

- Mnogi drugi životinjski proizvodi, od morskih plodova do mleka, mogu da nastanu u laboratoriji. Trenutno, za stočarstvo se koristi 70 odsto obradivih površina i ogromne količine vode. To bi se moglo povećati u budućnosti. Očekuje se da će potrošnja mesa biti duplirana do 2050, kako bude rasla srednja klasa u Kini, Brazilu, Indiji i Africi. Proizvodnja mesa u laboratorijama mogla bi da koristi mnogo manje zemlje i vode. Istraživanja ukazuju da je 99 odsto manje zemlje potrebno za proizvodnju kilograma mesa iz epruvete nego da se uzgoji na evropskim farmama. Ovaj način uzgoja smanjuje i rizik od razvoja bolesti, a smanjuje i patnju životinja. Meso iz laboratorije ima potencijal da naš sistem proizvodnje hrane postane održiv. Ali, da bi se to dogodilo, potrebno je mnogo političke volje. Ako je suditi po Italiji i zabrani koju uvode, političke volje nema - navela je Malagolijeva.

ALTERNATIVA

Tim naučnika sa odeljenja za tehnologiju hrane Univerziteta Kalifornije u Dejvisu istraživao je uticaj uzgoja mesa u laboratoriji na životnu okolinu.

- Interesovanje za meso uzgojeno u laboratoriji (ACBM) kao ekološki bolju alternativu za proizvodnju hrane sve je veće, ali istraživanje životnog ciklusa trenutnih metoda proizvodnje još nije sprovedeno. ACBM se sada proizvodi u malim količinama i ekonomski je neisplativo, ali kompanije nameravaju da povećaju proizvodnju. Rezultati naših istraživanja pokazuju da bi uticaj na životnu sredinu proizvodnje ACBM mogao da bude drastično veći nego što je tokom standardnog uzgoja mesa - navedeno je u istraživanju naučnika Derika Rajsnera, Junbina Kima, Cuong Ngujena, Džastina Sigela i Edvarda Spanga.

Kako se navodi u saopštenju naučnika, njihovi rezultati još nisu provereni od strane drugih naučnika.

NOVI KORAK: PROIZVODNJA MASNOG TKIVA

Istraživači su uspeli da u laboratoriji proizvedu masno tkivo koje ima sličnu teksturu i ukus kao životinjsko masno tkivo, objavljeno je u magazinu E-lajf.

Kako je navedeno, ovi rezultati ukazuju da bi razvoj ove tehnologije doprineo da meso iz laboratorije ima realističniju strukturu i ukus.

- Naš cilj je da razvijemo jednostavan metod za proizvodnju veće količine masnoće. Kako su to uglavnom ćelije sa malo drugih strukturnih komponenti, mislili smo da bi agregacija ćelija mogla da reprodukuje ukus, nutrijente i teksturu pravog životinjskog mesa. Ovo može da funkcioniše kada se tkivo proizvodi samo za hranu, jer nema potrebe da se ćelije predugo održavaju u životu - rekao je Džon Juen Džunior, istraživač Centra za ćelijsku arhitekturu Univerziteta Tafts, početkom aprila.

Dugo se baš nedostatak masnoće u laboratorijski uzgojenom mesu smatrao jednim od razloga za lošiji ukus.

DVE VRSTE: VEŠTAČKO MESO

Postoje dve vrste veštačkog mesa - ono napravljeno od biljnih proteina i ono napravljeno od ćelija. Prvi se prave od proteina iz, na primer, graška, soje, pečurki... I koristi se gomila aditiva da bi to ličilo na meso. Drugi se prave tako što se izvuku ćelije iz životinje i uzgajaju u laboratoriji.

Kurir.rs/Andrija Ivanović