NEVEROVATNA BORBA ZA MESEC DVE SUPERSILE I Kinezi i Amerikanci planiraju osvajanje lunarne površine pre 2030, GRADIĆE I NASELJA

Svemir je ponovo postao poprište bitke - i Kina i Sjedinjene Američke Države najavile su da će do kraja decenije poslati ljudske posade na površinu Meseca.

Dok je SAD decenijama čuvala dominaciju u orbiti, uspostavljenu lunarnim pohodom 1969, kad je pretekla do tada dominantan Sovjetski Savez, Peking je u nove svemirske pohode uložio ozbiljan novac i još ozbiljniji trud. Zbog toga se čak i u Vašingtonu plaše da će ih do 2045. prestići, a glavna trka vodi se upravo za osvajanje Zemljinog pratioca.

MUDROST I NAUKA

- Kina je inicirala fazu lunarnog sletanja u okviru svog istraživačkog programa za Mesec. Cilj je da prva kineska ljudska posada sleti na Zemljin satelit do 2030. i tamo sprovede naučna istraživanja i povezane tehnološke eksperimente. Cilj je da ovladamo ključnim tehnologijama kao što su let ljudske posade oko Meseca, kratkotrajan boravak na lunarnoj površini, zajednička ljudsko-robotska istraživanja, uzimanje uzoraka, povratak i sposobnost da samostalno istražujemo Mesec. Kinesko sletanje dovešće do velikog napretka u ljudskom istraživanju svemira, produbiće ljudsko razumevanje porekla i razvoja Meseca i Sunčevog sistema, doprineće kineskoj mudrosti u razvoju lunarnih nauka... - rekao je krajem maja Li Sićeng, zamenik direktora Kineske svemirske agencije za programe s ljudskom posadom (CMSA).

Ova poruka, ali i kineska dostignuća u osvajanju orbite poslednjih nekoliko godina - od slanja tajkonauta (kako Kinezi zovu astronaute) u svemir, preko spuštanja rovera na Mesec i Mars, do izgradnje svemirske stanice - nisu nova, pa ne iznenađuje što u Američkoj svemirskoj agenciji (NASA), koja je prvu ljudsku posadu poslala na Mesec još 1969, na to odgovaraju agresivnim najavama novih lunarnih misija.

- Činjenica je da je ovo svemirska trka. Istina je da moramo da se pazimo da Kina ne stigne do Meseca praveći se da to radi zarad naučnih istraživanja. Ali nije nemoguće da nam onda kažu: "Ne dolazite, ovo je naša teritorija" - rekao je za Politiko Bil Nelson, administrator NASA, bivši astronaut i nekadašnji guverner Floride, još početkom godine.

Kao dokaz da to može desi, on navodi primer Južnog kineskog mora, gde je kineska vojska napravila baze i na spornim ostrvima. Nelson nije usamljen u svojim strahovima, pa su i SAD najavile da će u narednih nekoliko godina ponovo poslati ljude na Mesec, koji nisu posetili od 1972, kad je otkazan istorijski program "Apolo".

VELIKI USPON

- Kina bi mogla da pretekne Ameriku u orbiti, osim ako se ne pronađe zajednički cilj za svemir, kao što je to bila trka za Mesec pre više od pola veka. SAD moraju brzo da reaguju kako bi sačuvale svoju prednost nad Pekingom, uključujući korišćenje komercijalnije tehnologije i postavljanje dugoročnih ciljeva. Dok je baza američke svemirske industrije u usponu, kineska je u još većem. Americi nedostaje jasna dugoročna vizija, velika strategija za svemir, kako bi se sačuvalo ekonomsko, tehnološko, socijalno i odbrambeno vođstvo bar još pola veka. Prvi put, ocene su da se čini kako je Kina na putu da do 2045. postane potencijalno dominantna svemirska sila ako se potrebne mere ne preduzmu - navodi se u izveštaju "Stanje svemirske industrijske baze", koju su prošlog avgusta uradili Svemirske snage, Jedinica za defanzivne inovacije Svemirskih snaga i Istraživačka laboratorija vazduhoplovstva.

Ima, doduše, naučnika koji smatraju da situacija nije baš tako napeta kao što deluje.

- Ideja o svemirskoj trci Kine i SAD zvuči ubedljivo kad se ima u vidu širi narativ kineskog uspona, ali pitanje je koliko je tačan. Meni kao profesoru istraživanja svemira i međunarodnih odnosa deluje da je u toku i dalje kompleksna hegemonija jedne države, SAD. Nazivanje stanja u svemiru trkom ukazuje na to da dve zemlje imaju slične kapacitete, ali Amerika je u nekim oblastima svemirskog istraživanja daleko ispred svih. Primera radi, u 2021. američki budžet za svemir bio je oko 59,8 milijardi dolara. Kina je u poslednjih pet godina duplirala potrošnju na to, ali njen budžet je u 2021. bio 16,18 milijardi dolara, što je manje od trećine američkog. Od 5.465 satelita u orbiti, Amerika kontroliše 3.433, dok Kina svega 541 - navodi Svetla Ben-Icak, profesorka istraživanja svemira i međunarodnih odnosa Vazduhoplovnog univerziteta u SAD, za portal Konversejšen, a prenosi Rojters.

SARADNJA

Ipak, Kina je u nekim stvarima, dodaje ona, pretekla SAD.

- U 2021. Peking je imao 55 lansiranja u orbitu, četiri više od Vašingtona. Svemirske stanice su kategorija u kojoj postoje velike razlike. Od devedesetih godina Amerika sa 14 država radi na održavanju Međunarodne svemirske stanice. Ona je velika, sa 16 modula, ali je već stara sa 24 godine i u planu je njeno penzionisanje do 2030. Kineska svemirska stanica Tjengung je novo dete u bloku. Izgradnja je završena krajem prošle godine i ima samo tri modula. Kina nesumnjivo širi svoje delovanje u svemiru i postoji strah da će do 2045. prestići SAD. Glavna razlika je ipak priroda i broj međunarodnih kolaboracija. NASA decenijama razvija saradnju s drugim zemljama i privatnim kompanijama u svemu što radi - od razvoja svemirske tehnologije do slanja ljudi u svemir. I Kina sarađuje s drugima, ali u pitanju je mnogo manji broj zemalja - navodi Svetla Ben-Icak.

Rojters piše da NASA planira da se vrati na površinu Meseca do kraja 2024.

- Kad su astronauti iz programa "Apolo" doneli kamenje sa Meseca, naučnici su bili razočarani što nije bilo nikakvih tragova vode. Mesec je delovao kao pusto mesto. Posle nekoliko decenija naglo je porastao broj onih zainteresovanih za lunarna istraživanja, kao i za otkriće duboko zamrznute vode u kraterima. Odjednom je postavljanje baze na Mesecu postalo i te kako poželjno i potrebno. "Ako želite da ljudi istražuju svemir, voda je najkritičnija stvar. Potrebna nam je da preživimo, a neophodna je i za dobijanje kiseonika. Ali na Mesecu ima još resursa, a voda je samo početak", objašnjava Maheš Anand, profesor planetarnih nauka i istraživanja na britanskom Otvorenom univerzitetu. Američki program "Artemis", lansiran prošle godine, jeste početak plana izgradnje baze na površini Meseca, kao i svemirske stanice oko njega. SAD nisu usamljene u tim planovima, i Kina planira to pre 2030 - navela je agencija.

IMENA BOGINJA

Kina je svoj lunarni program "Chang'e" pokrenula još 2004. godine. Nazvan je po boginji Meseca i u okviru njega već su do Zemljinog satelita slali orbitere, rovere, kao i letelice koje su vraćale uzorke u Kinu. Sledeća faza programa je slanje autonomnih robotskih stanica 2025, 2026. i 2028, a onda bi trebalo da sledi i slanje ljudi na lunarnu površinu do 2030. Ideja je da se 2035 pravi i međunarodna baza na Mesecu, svojevrsno istraživačko naselje, u šta su zasad uključeni i Rusi.

NASA je svoj program "Artemis", pokrenut 2005. pod imenom "Sazvežđe", preimenovala 2017, pa je i on poneo ime po grčkoj boginji Meseca. U programu učestvuju i Japan, Kanada i Evropska unija. Do sada je "Artemis I" obleteo oko Meseca, a plan je da "Artemis II" na sličnu rutu povede i posadu, a da se onda 2025. "Artemis III" spusti na Mesec, a da to 2028. uradi i "Artemis IV", ali sa ciljem da napravi prvu lunarnu stanicu.

- Zabavno je razmišljati o svemiru kao o Divljem zapadu, gde nema nikakvih pravila. Ali nije tako. Postoji sporazum o otvorenom svemiru. Potpisala ga je većina zemalja i njime je određeno ponašanje van Zemlje. Glavna stavka sporazuma je da je svemir za sve. Niko ne može da zauzima teritorije u svemiru, ona je slobodna da je svako istražuje i koristi, a Mesec i sva druga tela u Sunčevom sistemu mogu da se koriste isključivo u mirnodopske svrhe - rekao je za Rojters Mišel Henlon, profesor prava na Univerzitetu u Misisipiju.

SVEMIRSKE AMBICIJE: INDIJA I JAPAN U TRCI

Kina nije jedina svetska sila uz SAD koja ulaže novac u svemirska istraživanja.

- I druge zemlje imaju svemirske ambicije slične kineskim. Indija troši milijarde na svemir i planove da se vrati na Mesec, najverovatnije s Japanom. Južna Koreja, Izrael, Japan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Turska, Nemačka i Evropska unija takođe spremaju nezavisne lunarne misije. Japan je razvio impresivnu tehnologiju, uključujući onu koja omogućava letelicama da priđu asteroidima, uzmu uzorke i vrate ih na Zemlju, što je čak i naprednije od Kine u nekim aspektima - navodi Svetla Ben-Icak, profesorka istraživanja svemira i međunarodnih odnosa Vazduhoplovnog univerziteta u SAD.

LETELICA "ARTEMIS II": ODABRANO ČETVORO ASTRONAUTA

NASA je 3. aprila predstavila četvoro astronauta za posadu letelice "Artemis II", koja bi trebalo da bude lansirana sledeće godine. To su komandir Rid Vajzman, pilot Viktor Glover, specijalista misije Kristina Hamok Kouk i specijalista misije Džeremi Hansen. Oni se neće spustiti na Mesec, već je plan da oblete oko njega, a da se onda vrate na Zemlju. Misija bi trebalo da traje 10 dana.

PROGRAM "APOLO": MESEC OSVOJEN, PA ONDA NAPUŠTEN

Program "Apolo" jedan je od najpoznatijih programa u istoriji američke svemirske agencija NASA, jer su zahvaljujući njemu spustili astronaute na Mesec.

Pokrenut je 1961. godine i u okviru njega bilo je 11 svemirskih letova. U četiri je testirana oprema, a u šest letova su ljudi spušteni na lunarnu površinu i vraćeni odatle. Samo jedan let bio je neuspešan, tj. posada nije stigla do cilja.

Najveći uspeh postignut je 20. jula 1969, kad su se astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin u misiji "Apolo 11" spustili na Mesec. Ukupno 12 astronauta, uključujući i njih dvojicu, prošetalo je površinom Zemljinog satelita. Najvećih problema bilo je tokom misije "Apolo 13", kad je jedva izbegnuta katastrofa.

Ceo program koštao je 28 milijardi dolara (što bi danas bilo 283 milijarde), što je bilo previše i za to vreme, pa je 1972. godine program ukinut.

SVEMIRSKA STANICA TJENGUNG: VEĆ NAPRAVILI "PALATU" U ORBITI

Kineska svemirska agencija napravila je svemirsku stanicu Tjengung, što je trenutno jedna od dve stanice u orbiti. Druga je Međunarodna svemirska stanica.

Tjenging ili u prevodu svemirska palata kulminacija je tri decenije svemirskog programa s ljudskom posadom, piše Rojters. Stanica je duga 55 metara i ima tri modula, koji su lansirani odvojeno, a onda spojeni u svemiru. Ima ukupno 110 kubnih metara prostora i mnogo je manja od MSS, a gotovo da predstavlja kopiju nekadašnje sovjetske svemirske stanice "Mir".

Glavna misija tajkonauta na svemirskoj stanici je ispitivanje života u orbiti. Plan je da ostane tamo najmanje 15 godina, kao i da se svakih šest meseci šalju po dve misije s posadom.

Kurir.rs/Andrija Ivanović