NAJSTARIJA SRPKINJA U GNJILANU: Nisu me oterali, ovde je moj dom! Dok je živa na njenoj kući neće se vijoriti albanska zastava

Pokušali su da me prevare i da kažu da je kuća njihova, ali na sudu je dokazano da je moje vlasništvo. Rekla sam da ne idem nigde, ne prodajem i ne dajem svoju dedovinu uprkos pritiscima. Više ne prete

"Još sam živa, noge mi otkazuju, ali pamet me ne izdaje. Evo me u 88. godini, ni bolje ni gore. Pokušali su da me prevare i da kažu da je kuća njihova, ali na sudu je dokazano da je moje vlasništvo. Rekla sam da ne idem nigde, ne prodajem i ne dajem svoju dedovinu uprkos pritiscima. Više ne prete tako često, valjda čekaju da umrem“, priča ova baka.

Ima administrativnih problema, istekla joj je lična krata i morala bi da ode za Vranje da uzme novu, ali ne zna kako će. Penziju prima i dovoljna joj je da nahrani sebe i vernog psa koji joj pravi društvo.

"U kuću ne puštam nikog, nije mi sređeno, ali koliko mogu, toliko pospremim. Ide lepo vreme pa će naši ljudi da mi svrate, da sednemo u dvorište i popričamo. Ne nadam se ničemu, samo nekoj dobroj knjizi“, priča Milena, vidno željna društva.

Kaže da su je Albanci ostavili na miru, ne kamenuju joj kuću, a i grafiti su sve ređi. A bilo je svega od 1999. godine. Nekih stvari, kaže, ne želi ni da se seća, od nekih ju je stid.

Rođena je 18. novembra 1936. u Skoplju, gde su joj tada radili roditelji. Od 1946. je na Kosovu. Kuća u kojoj živi je dedovina po majci sazidana davno i vremenon dograđivana. Nije se udavala, nema dece, ni bližih rođaka.

"Ja sam ti sama, ali ne dam na sebe, neću ni njihovu ličnu kartu, ni da im priznajem državu. Ljudi svašta pričaju o meni, ali drugi dom nemam. Neću da idem jer nemam gde, a neću ni da dam moje da pa stave zastavu Albanije kao što svuda rade“, poručuje ova starica.

Baka Milena Pavićević jedna je od 10-ak Srba koliko ih živi u samom gradu i najstarija je od njih.

Kurir.rs/Novosti