Nažalost, najveći broj ovih veličanstvenih ptica grabljivca nije imao tu sreću da im u pomoć pritekne vlasnik jedne od najvećih farmi sokolova u Evropi, koji već godinama sarađuje sa šeicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
"Pre nekoliko dana pozvao me je Ljubiša Oluški, upravnik lovišta LU “Droplja” iz Čoke, i obavestio da je u okolini Sanada pronašao otrovanog orla belorepana. Odmah sam izašao na teren i ptici pružio pomoć. Sa nama je bio i veteranar Duško Petrović. Kao i kod ljudi, najbitnije je da se ptica ispovraća, da se iz organizma izbaci otrov. Radilo se o odrasloj ženki, koja je pojela otrovanu iznutricu. Ptica je dobila lekove i vitamine. Čim se oporavila pustio sam je da odleti", ispričao je za "Kurir" Tibor Buza.
Njega, ali i Milana Ružića, predsednika Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, veoma raduje što je jedan orao belorepan otrgnut od smrti.
"Veoma je važno što je Tibor ovo uradio, jer se radilo o ženki koja se sigurno gnezdi negde u blizini. Da je uginula, ista sudbina bi zadesila i njene ptiće. U proteklih deset godina pronađeno je više od 60 mrtvih orlova belorepana. Veliko je pitanje koliko je ptica i stradalo, jer su leševi pronađene na njivama, kraj puteva... Znajući da ove ptice, i to uglavnom u Vojvodini, žive u ritovima i pored reka i ribnjaka, ne možemo ni da naslutimo koliko ih je zapravo uginulo", kaže Ružić i otriva kako dolazi do trovanja orlova belorepana.
"Kad žele da se otarase lisica ili šakala, ljudi otrov stavljaju u iznutrice. Sa njima u dodir najpre dolaze ptice, naročito belorepani, jer imaju velik radujus kretanja. Oni uglavnom love, ali neće propustiti priliku da pojedu životinjski leš. Ako je zatrovan, orao će uginuti", pojašnjava Ružić.
U Vojvodini se pari oko 130 parova orlova belorepana, a svako uginuće je nenadoknadiv gubitak.
"Svega jedan od deset orlova belorepana dočeka polnu zrelost , a to je kad napune pet do šest godina. Da u ove krajeve ne dolaze iz okolnih država, naša populacija već bi bila desetkovana", primećuje Ružić.
Sokolar svetskog renomea
Tibor Buza bavi se sokolarstvom tridesetak godina. Stručjak je svetskog renomea. Njegova sokolana se nalazi nedaleko od mosta između Sente i Čoke. Tibor svake godine na put izvede do sto ovih divnih ptica. Kraj poveće zgrade dominira ogroman kavez u kom mlade ptice jačaju krila i uče da lete. On je svojevremeno dresirao i orla Viktora, nekadašnju maskotu naše fudbalske reprezentacije
Furadan još preti
Iako je još pre tri godina država za promet i upotrebu zabranila upotrebu pesticida furadana, najveći uzročnik smrtnosti životinja i dalje preti.
"On je razvijan kao nervni bojni otrov za uništenje ljudi, a tek kasnije je našao primenu u poljoprivredi. O tome se retko priča, ali se trovanja i dalje dešavaju. Stradaju ždralovi, orlovi belorepani, divlje patke, fazani, gačci, vetruške", navodi Ružić.
(S.U.)
