Na Badnje veče Matovići u kuću punu dece, radosti i vriske unose slamu, u slamu stave čokoladice i bombone, orahe i suve šljive, a deca, kao u stara vremena, po slami traže svoje poklončiće.
Ujutru u kuću Matovića, u Buđevu, kraj Sjenice neko od komšija dolazi kao položajnik, donosi radost Božića i čitav taj dan biće u domu pod bregom, zaklonjenom od pešterskih vetrova, radostan i poseban.
Svekrva nas učila
- Moja supruga je Albanka, Vera iz okoline Skadra, i moja snaha Violeta, supruga mog brata Radibora, jeste Albanka, ali Božić se u našoj kući slavi onako kako su ga slavili i moj otac Radosav i moj deda i moj pradeda i svi moji stari. Ništa se tu nije promenilo - ponosno kaže Verin muž Radeta.
U stvari, u kući Matovića, za poslednjih desetak godina, kako se u Buđevo za Radetu udala Vera, a onda i za Radibora Violeta, mnogo toga se promenilo. Kuća je sada puna dece, Vera je Radeti rodila Marka (8) i Miloša (10), Violeta Radiboru blizance Bojanu i Bojana (8) i Stojana (5). Umesto stare kuće, u dvorištu Matovića sada su dve nove kuće, garaža, u garaži džip, kamion, poljoprivredne mašine...
- Nije bilo lako naučiti kako se mesi česnica, ali naučile smo. Svekrva nas učila. I druge običaje smo naučile. U početku nismo znale ni reč srpskog, bilo je teško, sad smo naučile - kaže Vera.
U Buđevu je već 11 godina i već sasvim dobro govori srpski.
- Sad je sve lakše. Moj muž i dever nemaju sestre, svekrva je stara, nismo baš imale od koga da učimo, koga da pitamo šta i kako da uradimo - kaže Violeta, koja je u Buđevu devet godina.
Mali Stojan u pretpraznične dane u kući recituje pesmicu o lukavoj liji, Bojana pesmicu u kojoj se kaže da svako ima neku tajnu, koju je učila u školi, a deca uglas odgovaraju koji je praznik:
- Božić. Dan rođenja Isusa Hrista!
Znaju mali Matovići i da je njihova krsna slava Sveti Nikola, slavili su nedavno, a Vera i Violeta kažu da ih njihova krsna slava podseća na njihovu slavu u Albaniji, na Gospođindan.
- Jedina razlika je što je Sveti Nikola posna slava, a naš Gospođindan je mrsna. Sve ostalo je skoro pa isto - kaže Vera, koja je odrasla u katoličkoj porodici u Albaniji. Posle godina muka i nevolja, i Vera i Violeta dobile su srpsko državljanstvo, deca imaju dečji dodatak, jedino nisu mogle da dobiju materinski dodatak:
Prezivam se Matović
- Jesam iz Albanije, ali sada se prezivam Matović. Moja deca su Srbi, srpski državljani, i ne vidim zašto su nam taj dodatak uskratili. Ovo selo bilo je pusto dok mi nismo došle - sa dosta jeda kaže Vera.
Mali Matovići znaju tek pokoju reč albanskog, a Vera i Violeta kažu da im je teško da pomognu deci oko pesmica, domaćih, jer ne znaju srpski jezik toliko dobro. Mali Miloš zna da će za koju nedelju i Savindan.
- Znam ko je Sveti Sava! To je srpski učitelj i srpski prosvetitelj - ponosno kaže Miloš.
Osmeh
ŠKOLA PUNA ĐAKA
Mali Miloš dobro se seća kako je pre samo koju godinu slavio Božić sa dedom Radosavom, koji je preminuo pre tri godine, kako su po slami tražili čokoladice i bombone.
- Otac je preminuo srećan što se naše ognjište i naša loza neće ugasiti, što ima naslednike - kaže Radeta.
A Vera i Violeta na pitanje jesu li zadovoljne životom u Srbiji, jesu li srećne u Buđevu, umesto rečima, odgovaraju širokim osmesima.
U seoskoj školi u Buđevu, koja je sada puna dece, od 24 đaka 18 su rodile Albanke koje su se udale za Srbe, momke iz ovog i okolnih sela.
Zoran Šaponjić - Foto: Zoran Šaponjić
NE PROPUSTITE
