Biti učiteljica na selu pravi je izazov, pogotovo tamo gde je priroda surova, a vremenski uslovi nepredvidivi. Ali upravo u takvim sredinama đaci dolaze redovno na nastavu bez obzira koliko kilometara treba da prepešače i kakvo je vreme napolju. Tako je i u prijepoljskom selu Кosatica koje je od matične škole udaljeno 11 kilometara.
Škola u ovom selu broji četiri đaka, ove godine u prvi razred poći će jedan dečak, u trećem je jedna devojčica, dok će dve bliznakinje od septembra sesti u četvrtačke klupe. Njihova učiteljica Dušica Golubović do posla svaki dan putuje 15 kilometara, i to joj ne pada teško, jer je, kako kaže, osmeh dece kada dođu na nastavu uverava da škola u ovom selu treba da opstane.
“Stalno sam razmišljala kako da ovoj deci olakšam dolazak i povratak iz škole. Jedno dete putuje sedam kilometara, ostalo troje 2, 5, a kada bi se ova škola zatvorila morali bi do matične škole u Prijepolju putovati 11 kilometara”, priča učiteljica Dušica.
Osim što ih uči prvim slovima i računu, Dušica je ovoj deci vrlo često i drugarica, sa kojom mogu da pričaju o svemu što ih muči i tišti.
“Bliznakinje koje su sada završile treći razred i njihov mlađi brat koji će u septembru biti i jedini prvak, rano su ostali bez majke, o njima brinu otac, baba i deda, divna su deca, ali majku ne može ništa da zameni. Ja se trudim da čim primetim bilo kakvu senku na njihovim licima ili zamišljen pogled, da tu tugu odagnam, koliko mogu da im se nađem, ne samo kao učiteljica”, priča Dušica.
Često je kaže pratila različite konkurse kako bi obezbedila vozilo kojim bi ove mališane prevozila od kuća do škole i nazad.
“Tragajući po internetu za bilo kakvim projektom koji bi mi omogućio da realizujem ovu zamisao, posrećilo mi se”, ističe ona.
Prema njenim rečima uslovi konkursa bili su jasni, a to je značilo da učesnik treba sam da osmisli i kreira inicijativu, koja mora biti vezana za rešavanje ili unapređenje nekog društvenog ili ekonomskog problema u u lokalnoj zajednici, i mora doprineti poboljšavanju kvaliteta života u zajednici u kojoj će inicijativa biti sprovedena.
“Moja ideja za nabavkom terenskog vozila uvrštena je u pet najboljih i na Božić ove godine dobila sam obaveštenje da je odobren iznos od tri hiljade evra. Čim smo otvorili namenski račun krenuli smo u potragu za vozilom. I to smo završili, tražili smo i pronašli auto sa vučom 4 x 4, zbog terena i naročito zimskih uslova”, sa osmehom priča učiteljica Dušica.
Iako se ova školska godina tek završila, Dušica tvrdi da i ona i đaci jedva čekaju septembar, jer će za sve njih to biti novi, lepši početak.
(Kurir.rs/RINA)
NE PROPUSTITE
