Kada su u drugoj polovini januara ove godine u selu Nevade, pored Gornjeg Milanovca, ubijena tri šteneta vlasnika Dragiše Kovačevića, o čemu je Kurir prvi pisao, javnost je odmah izrazila sumnju da će postupak biti opstruiran i da se do krivca neće doći.

Sumnju Milanovčana podgrejavala je činjenica da se odmah saznalo, kako to u manjim mestima obično i biva, da su sumnjivi lovci, jer su kučići ubijeni nedaleko od lovačke čeke, pored seoskog groblja. A lovci su, kako se pričalo, i mnogi viđeniji stanovnici grada pod Rudnikom, ali i mnogi funkcioneri koji direktno ili indirektno mogu da utiču na istragu.

psi-pre-ubistva.jpg
Privatna Arhiva 

I pokazalo se da su sumnje opravdane. Ovih dana je Osnovno javno tužilaštvo u ovom gradu donelo rešenje kojom se odbacuje krivična prijava protiv NN ivršioca iz člana 269 Krivičnog zakonika, za koje je, inače zaprećena i zatvorska kazna.

Tužilaštvo na to svakako ima pravo, i to nije sporno. Sporno je što je većina Milanovčana bila u pravu, kako se sada ispostavlja, iako je slučaj policijski vrlo lako rešiti i to znamo svi mi koji smo, bar jednom u životu, odgledali neku epizodu CSI, kultne serije u kojoj Horejšo Kejn u Majamiju rešava i mnogo kompleksnije slučajeve.

1202-shutter.jpg
Shutterstock 

Dakle, kako bi to rešio neki amater?

Jednostavno, prvo bi uzeo snimke sa nadzornih kamera koje postoje na licu mesta, policijskim rečnikom rečeno. Onda bi uzeo podatke sa baznih stanica mobilne telefonije, da identifikuje ko se sve u spornom trenutku nalazio na tom mestu. Da podsetim čitaoce, u pitanju je selo, a ne London. Onda bi identifikovao ko ima registrovano oružje istog kalibra koji je pronađen na mestu ubistva, i uradio DNK analizu tragova sa opušaka, takođe pronađenih na istom mestu.

dragisa-kovacevic.jpg
Privatna Arhiva 

Kada se ti podaci ukrste i neki poklope jedni sa drugima, lako se dođe do sumnjivca. Tako bi mi, amateri. A sud bi procenjivao da li su podneti dokazi validni i dovoljni za osudu, ili oslobađanje.

Profesionalci to, međutim rade drugačije. Oni nađu čaure i opuške, ali ne urade DNK analizu. Delimično izuzmu snimke dovoljno kasno da neko dobije na vremenu da ključne delove izbriše, pa se silueta ne može razaznati. Ne uzmu podatke sa baznih stanica mobilne telefonije, verovatno jer bi pokazale gde je telefon bio u momentu ubistva, a to se ne bi poklopilo sa iskazom sumnjivaca, koji tvrde da su u to vreme bili negde drugde.

Oduzmu puške, isumnjive pozovu na poligraf. To je onaj aparat što se u narodu zove detektor laži. Ali u rešenju tužilaštvo navede da to nije dokaz, iako je poligrafista konstatovao da je sumnjivac na svih pet pitanja dao lažne odgovore. Da se razumemo, poligraf nije dokaz na sudu, ali jeste dovoljna indicija, što znamo iz prakse. I o tome bi trebalo da odlučuje sud, nakon što ga tužilaštvo, u krivičnoj prijavi, obavesti o prikupljenim dokazima.

I tako, na kraju se, posle tri meseca, dođe do rešenja tužilaštva po kome nema dokaza da se osumnjičeni uputi na sud.

Jedini problem u ovom slučaju je to što je javnost unapred znala kakav će biti ishod. I što se ispostavilo da su građani, zgroženi ubistvom tri nedužna šteneta, bili u pravu.

Kurir/Petar Jeremić