Gornji Milanovac - Gubitak staništa i prekomeran lov fazana doveo je do toga da upravo lovci, naravno oni savesni, danas moraju da održavaju ovu vrstu u dovoljnom broju. Među savesnim svakako je Bojan Dobričić, član LU Vojvoda Milan Obrenović iz Gornjeg Milanovca koji u najlepšem svetlu predstavlja lovce cele Srbije.
Sa lovačkim stažom preko dve decenije, Dobričić tvrdi da od prirode ako se uzima, mora i da se vrati pa je pre pet godina u selu Klatičevo nadomak Gornjeg Milanovca počeo da uzgaja fazane.
- Oko sto kvadrata prostora rezervisano je za stotinu fazana i najlepši osećaj je kada dođe vreme da otvorim kapiju i pustim ih u prirodu. Sa gajenjem na ovakav način počeo sam pre pet, šest godina, a ranije sam kupovao odrasle. Sada se prostor volijere koristi za kokoške koje uzgajam i na taj način su zaštićene od lisica”, kaže Bojan.
Da ima vešte i spretne ruke ovaj lovac pokazao je kad je napravio i podigao lovačku čeku, koja može da posluži kao primer.
- Visoka je pet i po metara, imam još četiri koje sam pravio u Lunjevici, a tri sam poklonio u selu Ugrinovce za lov divljih svinja i srndaća. Ovo je prilika da pokažem i dokažem mladim lovcima da sve se može kad se hoće”, kaže Dobričić.
U samoj blizini jedne od čeka koju je Bojan podigao, nalazi se hranilište koje pripada sekciji Klatičevo - Kalimanići - Ljutovnica za krupnu i visoku divljač gde Bojan izbacuje detelinu i tako omogućava divljači da u toku zime lakše dođu do hrane i da zdravija uđu u proleće.
- Srna se pari tokom jula i avgusta, nosi 228 dana, a da bi lakše iznela mlade i ušla u proleće, to je namena jednog od hranilišta. Hranilice za divlje svinje postavio sam u Klatičevu, tri u Boljkovcima, tri u Ugrinovcima kao i četiri hranilice za nisku divljač. Na hranilište se iznosi kukuruz, ječam i trihital, mada najčešće kukuruz u klipu. Tri puta se iznosi i tokom zime pratim na sedmičnom nivou”, kaže Bojan.
Pored hranilice za visoku divljač, Bojan je napravio i četiri hranilice za nisku divljač, i posebno sedam za divlje svinje, kao i solila za srneću divljać. Iako ima mogućnosti da deo hrane za divlje životinje dobije od Lovačkog udruženja „Vojvoda Milan Obrenović”, Bojan to ne želi, jer kako tvrdi, uverenja je da je svaki lovac sposoban da iz sopstvenih sredstava učestvuje i kako kaže pomogne radu svog Udruženja.
- Lovačko udruženje nije firma, daju oni i kupuju, ali ja se trudim da na ovaj način dam svoj doprinos. To nije velika investicija, da tražim dobio bi, ali ja to ne želim. Jednostavno smatram da to treba tako da bude. Neko ide na trke, neko u kladionice, ja sam lovac i volim prirodu i moju Srbiju”, navodi Bojan.
Na pitanje zbog čega sve ovo radi, ovaj entuzijasta, ljubitelj i zaštitinik prirode veći od većine ekologa, ima svoj odgovor.
- Ja verujem da će neko mlađi poći ovim putem kojim mislim da svi treba da idu, koliko budemo čuvali, toliko ćemo imati, a priroda je mnogo zahvalna I mnogo više vraća. Svima će na kraju biti lepo I onima koji nisu lovci. Priroda je prvenstveno kuća divljači i pripada prvenstveno njima, a tek onda čoveku. Ako se tako budemo odnosili prema prirodi, imaćemo šta da ostavimo budućim generacijama”, kaže Bojan.
Kurir.rs/RINA
NE PROPUSTITE
Bonus video:
