Jagodinsko naselje ili kako tamo kažu selo Strižilo jedno je od najpoznatijih sela u Srbiji.
Reč je o bogatom gastarbajterskom vlaškom selu sa vilama, lavovima, grifonima i bazenima, a sad ga je dodatno proslavio i mladoženja Milorad o čijoj se svadbi naveliko priča širom Srbije.
Milorad je na ponos svog sela i familije organizovao veselje koje će se dugo pamtiti i prepričavati - raskošno i puno običaja. Posredi je vlaško-srpska svadba mladenaca koji su oboje rođeni i odrasli u selima koja su udaljena svega šest kilometara jedno od drugog.
Marija je rođena u selu Bagrdan u kojem pretežno živi srpska populacija, dok je mladoženja odrastao u selu Strižilo gde je većinsko vlaško stanovništvo.
Razlika u godinama između mladenaca je veća nego što je uobičajeno u ovom kraju. Mladoženja je stariji čak 16 godina, pa se Milorad seća Marijine mame sa kojom je išao zajedno u školu, objavio je RTS uoči emisije Svadba iz mog kraja predstavljajući mladence.
Mladenci su se već venčali u vreme pandemije, ali su crkveno venčanje i svadbu ostavili za neko srećnije vreme, koje je došlo. Tako da je pozvano preko 600 ljudi na njihovo veselje.
Na snimcima iz vazduha vidi se svo bogatstvo sela Strižilo, tu su raskošne trospratnice, luksuzne vile sa bazenima, skupe kapije, ukrasi sa lavovima...
Zašto se o kumu toliko priča
Najzanimljiviji običaj na njihovom veselju bila je uloga kuma. On nije smeo da progovori ni sa kim, niti da jede ili pije sve dok ne podigne dete sa prostirke. Nakon crkvenog venčanja mlada je prosula kofu vode, bacila sito, dok gosti posle prvog posluženja odlaze svojim kućama i dolaze ponovo tek kroz nekoliko sati.
Kumov ponovni svečani dolazak označava početak velikog veselja. On prolazi kroz celu šatru sa pogačom, koju daruju svi pozvani. Potom je usledio muzički spektakl koji je činilo 15 vrhunskih muzičara.
Kruna veselja bilo je krštenje njihovog deteta koje se rodilo između građanskog i crkvenog venčanja.
Veselje je bilo puno lepih običaja i vlaških i srpskih uključujući i kofu vode, sito, kumovu pogaču, ali i običaj da svatovi kad ručaju idu kući pa opet dođu kasnije popodne.
A evo i tašte
Mlada je bila u raskošnoj venčanici, sa ukrasom u kosi ali joj to nije smetalo da sređuje po kuhinji i pere sudove jer ne trpi nered ni na dan venčanja.
Šatra je bila više od šatre, iz vazduha je izgledala ko spejs šatl, unutra bogato ukrašen u lila i sivim tonovima sa brojnim tortama u istoj jorgovan nijansi.
Mlada je uoči svadbe pokazala i kakvu je sve preobuku spremila pored venčanice!
Trube su grmele, mladoženja nije žalio pa je samo vadio "šuške" i kitio muziku i trubače.
Presrećan što je proslavio početak zajedničkog života sa svojom nevestom, poručio je: Volim moju Srbiju! Čelo mladenačkog stola krasila je srpska trobojka a u sitno vlaško a potom i srpsko kolo uhvatili su se i domaći šeici!
Domaćin svadbe koji je vodio računa da sve bude u redu i da gosti budu zadovoljni bio je Miloradov brat.
Na ražnju je bio vo, a na stolu i prasence sa crvenom mašnicom.
Kurir.rs/RTS/Svadba iz mog kraja
NE PROPUSTITE
