LOZNICA - Na spomenik Momčilu Gavriću, najmlađem vojniku Prvog svetskog rata, u Parku Breza položeni su venci povodom 118. godišnjice od njegovog rođenja i 31 godine otkako je preminuo.
Vence su položili predstavnici Grada Loznice, Centra za kulturu ‘’Vuk Karadžić“i Vojske Srbije – kasarne ‘’Podnarednik Momčilo Gavrić“ u prigradskom naselju Klupci.
Istorijski čas održao je kustos istoričar Goran Vilić, upravnik Muzeja Jadra, a u ime grada obratio se pomoćnik gradonačelnika Milan Jugović koji je podsetio da je Austrugarska carevina nasnula na Srbiju, ‘’čineći zločine nepojmljive ljudskom razumu, koje su prevashodno pripadnici 42. Domobranske divizije’’.
- Momčilo Gavrić je izgubio porodicu ali je postao sin Drinske divizije, Šestog artiljerijskog puka kojim je komandovao major Stevan Tucović. Postoje dela koja ni jedno vreme ni ideologija ne mogu oterati u zaborav i pomračiti njihovu slavu, a takva su dela Momčila Gavrića. Grad će nastojati da svim velikanima našeg kraja, od vojvode Ante Bogićevića pa do junaka iz poslednjih ratova, osigura večno mesto u lozničkom kraju. Loznica će nastaviti da neguje sećanje na slavnu prošlost i da stalnim ponavljanjem istorijske istine bude brana reviziji istorije – poručio je Jugović.
Podsetimo, pošto je ostao bez porodice Gavrić se priključio srpskoj vojsci na obližnjoj planini Gučevu gde ga je prihvatio Šesti artiljerijski puk Drinske divizije u kojem je ostao do kraja rata. Između svoje osme i dvanaeste godine bio je učesnik svih velikih bitaka, Gučevske, Cerske, Kolubarske, preživeo je povlačenja srpske vojske preko Albanije, učestvovao u proboju Solunskog fronta i borbi na Kajmakčalanu.
Tek kada je list ‘’Politika’’ u januaru 1964. objavio tekst ‘’Gde je podnarednik Momčilo Gavrić’’ saznalo se o njegovom učešću u Velikom ratu, a o ratnoj sudbini svoga oca, koji je i posle rata imao težak životni put, ni njegovi sinovi Branislav i Aleksandar ništa nisu znali.
Prvog maja 1906. Gavrić je rođen u selu Trbušnica kod Loznice, bio je najmlađi kaplar na svetu, ranjen je u proboju Solunskog fronta, a imao je dvanaest godina kada ga je u čin podnarednika unapredio vojvoda Živojin Mišić.
U Englesku odlazi posle rata i tamo je završio gimnaziju. Vratio se u domovinu 1921. i živeo u Beogradu sve do 28. aprila 1993. kada je u 87. godini preminuo. U Loznici od 2018. ima spomenik, jedna ulica na Lagatoru zove se po njemu, a od januara 2020. Gavrićevo ime nosi garnizon u Klupcima.
Kurir.rs/T.Ilić
NE PROPUSTITE
