LAPOVO - Odgovoran i težak posao mašinovođe, na srpskim železnicama obavlja nekoliko stotina radnika, od kojih su četiri žene. Sa železničke stanice Lapovo kod Kragujevca, svakoga dana ka odredištima u Srbiji i inostranstvu kreće na desetine teretnih i putiničkih vozova kojima upravlja jedna žena.
Odrasla u železničkoj porodici u blizini stanice u Aleksincu, Ljiljana Zarić je pre petnaest godina postala mašinovođa. Ljubav iz detinjstva, uz oca - otpravnika vozova, postala je stvarnost. Čvrsto je rešila da jednoga dana obuče plavu uniformu.
"Ja i sestra smo baš maštale da se bavimo ovim poslom. Ona je maštala da postane otpravnik vozova, a ja sam maštala da budem mašinovođa", kaže Ljiljana Zarić.
Ljiljana je jedna od četiri žene u Srbiji koja se bavi, ovim, kod nas, tipično muškim poslom. Pravila su ista za sve - kao dama, na železnici nema privilegija.
"Ako neko zaista voli posao kojim se bavi, kaoja, bez obzira što je tipično muški posao, onda će stvarno da ga radi savesno i sa puno ljubavi", dodaje Ljiljana.
U društvu kolege Nenada Radosavljevića već četiri godine sa stanice u Lapovu upravlja teretnim vozovima. Posao je, kaže, takav da je često daleko od porodice. Kolege je opisuju kao vrednu, odgovornu i posvećenu poslu.
"Ljudi očekuju da je sa druge strane muškarac. Kada vide žensku osobu onda potpuno drugačije shvataju i gledaju na sve to", kaže o Ljiljani njen kolega Nenad Radosavljević.
I dok naporno krstari prugama na čelu teretnih vozova, kaže da je to uprkos svemu, pravi posao za nju.
"Svako će za svoj posao da kaže da je težak. Tako ću i ja reći za svoj posao. Ovaj posao zahteva veliku odgovornost", zaključuje Ljiljana, koja je ljubav prema železnicama već prenela i na svog sina.
