JAGODINA - Radovi na razminiranju Luke Prahovo su završeni, ali će i dalje ostati problem 23 broda nemačke flote, potopljena 1944. godine u Dunavu, među kojima su četiri sa protivbrodskim minama, za čije je "spasavanje" potrebno 12 miliona evra.
Radovi na razminiranju Luke Prahovo na Dunavu su završeni i ovih dana izvođač radova Kompanija "Sea Terra GmbH Vandlic" iz Nemačke priprema završni izveštaj, ali ostaje problem potopljenih brodova, izjavio je, u direktor Centra za razminiranje Srbije Petar Mihajlović.
Za razminiranje Prahova korišćene su najsavremenije metode geofizičkog i magnetogeometrijskog istraživanja i na tom području je pronađeno 25 granata iz Drugog svetskog rata, a nije pronađena nijedna bomba iz NATO agresije iako su, neposredno uz luku, rezervoaori NIS koji su 1999. godine bombardovani u više navrata, dodao je Mihajlović.
Luka Prahovo je razminirana u saradnji sa Evropskom delegacijom u Beogradu, Ministarstvom saobraćaja i Centrom za razminiranje i te aktivnosti su odnele tri miliona evra.
Pretražena je vodena površina, obala i korito reke u dubini šest metara, kako bi se obezbedila sigurna plovidba i sidrenje velikih brodova, objasnio je Mihajlović.
"Ostaje veliki problem, potopljena nemačka flota 1944. godine, sa 23 broda od koja su četiri napunjena protivbrodskim minama i drugim neeksplodiranim ubojitim sredstvima (NUS)", rekao je Mihajlović.
Reč je o ratnoj floti koja se povlačila iz Crnog mora, a koja je, posle dugotrajnih borbi sa jugoslovenskim partizanima i Crvenom armijom, samopotopljena, podsetio je Mihajlović.
"Procenjeno je da bi vađenje potopljenih brodova, razminiranje njihovog sadržaja i uklanjanja NUS, "koštalo" oko 12.000.000 evra", rekao je Mihajlović. Centar za razminiranje, Ministarstvo saobraćaja i državni organi pokušavaju da sa Evropskom unijom obezbede sredstva za finansiranje ovog veoma složenog, vrlo specifičnog, teškog i skupog projekta, istakao je Mihajlović.
"Ako bi se uklonili brodovi i NUS iz tog dela Đerdapske klisure, olakšala bi se plovidba trgovačkim brodovima, i potpuna bezbednost plovidbe i ne bi strahovali da se desi nesreća ili da će, usled smanjenog vodostaja, neki brod stati i čekati da vodostaj Dunava poraste pa da nastavi plovidbu", rekao je Mihajlović.
On je napomenuo da, kada nivo Dunava na tom mestu padne, vide se kako iz vode vire delovi potopljenih brodova. I razminiranja, planirana za ovu godinu na drugim lokacijama, uslovljena su finansijskim sredstvima, jer Vlada Srbije nema sredstava za ove radove i oslanjamo se na međunarodnu pomoć, dodao je Mihajlović.
"Najveće i najstabilnije donacije za razminiranje u Srbiji su od SAD,Nemačke, Austrije i Irske, koje stižu preko Međunarodne fondacije za jačanje bezbednosti ljudi (ITF) sa kojom Centar ima potpisan Memorandum o razumevanju", rekao je Mihajlović.
U dogovoru sa ITF planiramo u ovoj godini da razminiramo 1,5 miliona kvadratnih metara od kasetne municije i jedan deo lokacija na jugu Srbije od drugih NUS, pre svega opština Bujanovac, Preševo i Kuršumlija gde živi nacionalno mešovito stanovništvo a sa kojim veoma dobro sarađujemo, kazao je on.
Reč je o veoma siromašnom stanovništvu, a kasetna municija i druga NUS koja su tu postavljena blokiraju im i tako skromne resurse, pašnjak i šume, koje ne mogu da koriste, objasnio je Mihajlović.
Nakon razminiranja ovog dela Srbije očekujemo i njegov ekonomski napredak, istakao je Mihajlović i dodao da će Centar pokušati sa Norveškom narodnom pomoći da pribavi dodatna sredstva za čišćenje kasetne municije i u narednom periodu.
