Najnovije vesti

MISLE DA SE HRANE ZDRAVO: Najčešće greške koje pravimo misleći da jedemo zdravo
Foto: Promo

zdrava ishrana

MISLE DA SE HRANE ZDRAVO: Najčešće greške koje pravimo misleći da jedemo zdravo

Zabava

Problem je verovanje u različite ,,dijete” i poklanjanje poverenja nestručnim ljudima

Misle da se hrane zdravo. Redovno vežbaju. Imaju dovoljno sna. A, ipak, ne mogu da izgube ni kilogram viška, pa im nije jasno gde zapravo greše? Ovakvih ljudi ima dosta, a najveći problem su zapravo skriveni šećeri u hrani koju oni konzumiraju misleći da jedu nešto što je potpuno zdravo. Na primer, jutro započinju ovsenim kašama sa čokoladom ili punom činijom raznih pahuljica, ne znajući da je za obrok optimalno da u tanjir sipaju svega dve kašike pahuljica. Pomodarstvo je takođe jedna stavki zbog koje ljudi odlučuju da na meniju imaju godži bobice ili čija semenke, a zaboravljaju na orahe, semenke golice, tradicionalno voće i povrće.

Profesor dr Budimka Novaković, dijetoterapeut sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, ističe da je ishrana poslednje dve, tri decenije stalno prisutna u razgovorima građana jer su bolesti koje najviše opterećuju društvo posledica nepravilne ishrane, a različite neproverene informacije obasipaju građane sa svih mogućih strana. Najčešća greška jeste verovanje u različite ,,dijete” i poklanjanje poverenja nestručnim ljudima. Informacije o ishrani treba da potiču od profesionalaca u oblasti ishrane, a u Republici Srbiji to je lekar subspecijalista dijetoterapeut.

foto: Promo

Najčešće zablude

Gde se najčešće greši? Profesorka Novaković naglašava da postoji puno zabluda povezanih sa ishranom i da treba mnogo vremena i prostora da se sve one nabroje. Osnovna zabluda je da se nutritivne promene mogu postići za kratko vreme, a u stvarnosti treba da se sprovode ceo život. Česta zabluda je da je jedna namirnica lekovita ili štetna, a samo ishrana u celini može biti korisna ili oštećujuća po zdravlje. Takvo nabrajanje može ići u nedogled.

Ljudi se često pitaju i da li je zdravije uzimati lajt proizvode ili ne? Da li je bolje konzumirati mleko sa 0,5 odsto masti od onog koji sadrži 2,8?

– Preporuka za unos masti zavisi od uzrasta, fiziološkog stanja, stanja uhranjenosti, zdravstvenog stanja, vrste masti. Prehrambeni proizvodi sa sniženim sadržajem masti ili bez masti su korisni osobama koje imaju zdravstvene probleme – najčešće prekomernu telesnu masu, poremećaj masnih materija u krvi, dijabetes, visok krvi pritisak, kardiovaskularne bolesti, oboljenja digestivnih organa. Određene populacione grupe zahtevaju drugačiji unos masti kako po količini tako i po vrsti masti/ulja (odojčad, deca starosti do tri godine, trudnice, dojilje). Sve navedeno govori da pre odluke za unos prehrambenih proizvoda sa sniženim sadržajem masti ili bez masti treba pitati za svet dijetoterapeuta – dodaje dr Novaković.

Med, šećer i zaslađivači

Jedna od najčešćih dilema je vezana za izbor zaslađivača koje ćemo koristiti prilikom zaslađivanja napitaka. Najčešće se misli da med može da se koristi u neograničenim količinama jer je zdraviji, da je bolje uzimati smeđi šećer od belog I da zaslađivače treba samo povremeno koristiti jer mogu da budu štetni. Stručnjaci kažu: to su zablude!

– Med je prirodni zaslađivač koji u tradicionalnom verovanju ima povoljno dejstvo na zdravlje ljudi što nije tačno. Med je prirodni kalorijski zaslađivač sa visokim glikemijskim indeksom i nije bolji izbor od niskokalorijskih zaslađivača. Učestala zabluda je I da je smeđi šećer zdraviji od belog. Tačno je da smeđi šećer ima iste nutritivne osobine kao i beli šećer i pripada prirodnim kalorijskim zaslađivačima. Smeđi šećer je nerafinisani šećer dok je beli šećer rafinisani šećer – kaže dr Budimka Novaković.

Takođe, treba znati da su niskokalorijski zaslađivači bezbedni za upotrebu, da su prošli sve neophodne kontrole i da su veoma korisni za osobe koje žele da smanje telesnu masu jer smanjuju energetsku vrednost svakodnevne ishrane.

Lokalno gajena hrana – prioritet

Mnogi ljudi pribegavaju kupovini raznih novih proizvoda koji se pojave na tržištu, poput raznih bobica koje se nude u prodavnicama zdrave hrane, a pritom izbegavaju proizvode koji se gaje na nasem podneblju. Isto tako, mnogi smatraju da je zdravije da konzumiraju kokosovo ulje nego maslinovo.

– Osnovni princip nutritivne struke je: konzumirajte lokalno gajenu hranu jer se tako smanjuje rizik za pojavu različitih zdravstvenih problema (dispepsija, disbioza, alergijske pojave). Da li je kokosovo ulje zdraviji izbor od maslinovog je pitanje koje se odnosi na još jednu čestu nutritivnu dezinformaciju među građanima. Kokosovo i palmino ulje su zasićene masti, biohemijski i nutritivno imaju sve osobine zasićenih masti, a nose naziv ulja jer su na sobnoj temperaturi u polutečnom i tečnom stanju. Konzumiranje kokosovog i palminog ulja nije nutritivna preporuka.

foto: Promo

(Promo - tekst / Foto: Promo)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...