Digitalizacija je uvedena u kompaktnu klasu 1988. godine. Zeleni brojevi umesto analogne instrument table bio je stil kakav nije viđen do tada. To je bio „tipo“, koji je bez problema osvojio najprestižniju titulu evropskog automobila godine. Proizvodnja je trajala do 1995, i od tada se ništa nije dešavalo. Sve do sada!„Fijat“ je oživeo legendu. „Tipo“ ulazi na velika vrata, a ne samo što je velik (dužina 454 cm) već je stilizovan, upravljiv, gabaritan, ali i moćan uz agregat sa testa. Pod haubom je 1,6 „multidžet“ sa 120 konjskih snaga. Deluje prosečno, međutim, vozaču je na raspolaganju 320 Nm momenta. „Tipo“ jednostavno leti kroz grad, jer svaki pritisak na pedalu gasa donosi trenutno ubrzanje. Performanse nisu nauštrb potrošnje, pa se u gradu lako pravi prosek manji od šest litara.Za svaku pohvalu je mekano vešanje, koje odlično pegla rupe i neravnine, dok s druge strane stabilnost nije ugrožena. Komande su mekane, a „Fijat“ je naravno obezbedio i „siti“ mod, dok će sportski nastrojeni vozači zameriti na tome što elektronika ne daje sve povratne informacije sa asfalta.Uz to što se veoma dobro ponaša po asfaltu, novi „tipo“ je veoma privlačan. Sve pohvale dizajnerima jer su podigli haubu, što je donelo vizuelnu robustnost. Zadnja svetla takođe su fazonirana, mada su mišljenja podeljena. Ono što je sigurno jeste to da pod ovom karoserijom ima mesta za petoro putnika i sav prtljag. Sve pohvale za prostranost, kao i gepek od 520 litara! Materijali u kabini su kvalitetni, a tek male površine su od jeftine plastike.U toku je ponuda uz paket „oupening edišn“, koja sa 1,4 beznizcem košta 12.500 evra, mada za dizel s testa, uz jaku opremu, treba odvojiti ne tako malih 17.000 evra. Na kraju, nema mu se ništa ozbiljnije zameriti. Legenda se vratila!
