Svega tri slike - a izložba impresivna! Jedinstvena. Dve ikone dve nacionalne umetnosti, koji su živeli i stvarali u istom gradu i u isto vreme, a zvanično se nisu poznavali, sad su "zajedno" u Novom Sadu!
"Paja Jovanović i Gustav Klimt. Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja" u Galeriji Matice srpske nesvakidašnji je doživljaj.
Bečka škola
Sjajna ideja da povežu dvojicu izuzetnih, a tako različitih umetnika, koji opet imaju štošta zajedničkog, uspela je zahvaljući dobroj saradnji Galerije s bečkim Umetničko-istorijskim muzejom, odakle je stigla "Dama sa lila šalom" Gustava Klimta, ne tako poznata javnosti pošto je više od stoleća bila u privatnom vlasništvu, ali i s galerijom "Belvedere", koja šalje čuvenu "Bečlijku", jedino delo Paje Jovanovića kod njih. Kako Paja ne bi bio to što jeste bez mlađane životne saputnice, tu je i "Umetnikova supruga Muni" iz zbirke Galerije Matice srpske, da zaokruži priču.
Kroz vrata kitnjastog bečkog salona šešira Oskara Hutera, za ovu priču izmišljenog i lika i prostora, dolazimo do ove tri dame. Prve dve su prvi put u Srbiji.
- Kad smo razmišljali o izložbi koju bismo zajednički realizovali s bečkim muzejima, nije bilo dileme da treba da spojimo Gustava Klimta i Paju Jovanovića, dvojicu velikih umetnika, izlažući ženske portrete, po kojima su obojica ostali upamćeni u istoriji umetnosti. Pričom o ove tri slike i dva umetnika predstavili smo čitavu epohu kraja veka (fin de sciecle), koja je jedan od najizazovnijih i najkreativnijih perioda u evropskoj, a pre svega bečkoj umetnosti - priča dr Snežana Mišić, muzejska savetnica i koautorka izložbe s Nikolom Ivanovićem.
Iako naizgled dva antipoda - Paja Jovanović, protagonista akademskog slikarstva, i Klimt, začetnik bečkog modernizma, odnosno secesije, imaju nešto zajedničko, što upravo i ova dela govore.
- Ako sagledamo njihove životne i stvaralačke puteve, videćemo da su savremenici, da potiču iz sličnih porodica - otac Paje Jovanovića bio je fotograf, a Gustava Klimta zlatar i graver, i da su sklonost ka umetnosti razvijali od najranijeg detinjstva. U gotovo isto vreme u Beču srpski slikar upisuje Akademiju umetnosti, a austrijski Školu za primenjene umetnosti, a završavaju ih 1883. godine, kada započinju svoje umetničke karijere, i vrlo brzo bivaju afirmisani u javnosti. Zanimljivo je da su im startne pozicije iste, a obojica su stekla priznanje u okviru akademskog slikarstva - Klimt kao slikar-dekorater novopodignutih zdanja na Ringštraseu, dok se Paja Jovanović proslavio orijentalnim kompozicijama - navodi Mišićeva.
Obojica kao članovi zvaničnog udruženja bečkih umetnika izlažu u Kunstlerhausu, sve dok se Klimt 1897. sa grupom istomišljenika ne odvaja s idejom da internacionalizuju domaću umetnost, te tako nastaje bečka secesija.
- I potom, ipak, imaju nešto zajedničko - posle 1900. obojica se okreću isključivo portretima, pre svega žena. Klimt je težio modernoj prezentaciji žene, stavljajući akcenat na njen unutrašnji život. Paja je ostao dosledan akademskom idealističkom realizmu, poklanjajući posebnu pažnju aksesoaru i prostoru u koji su dame smeštene, dok je kod Klimta pozadina uglavnom neutralna. Obojica na osnovu fotografija prave portrete i maestralno koriste svetlost, pre svega u isticanju lica - naglašava Mišićeva i podseća da su obojica izlagali na svetskim izložbama u Parizu 1900. i Rimu 1911.
Iako Srbin do kraja života ostaje veran akademizmu, imao je, svestan promena u evropskoj umetnosti, i izlete u modernizam, Klimtov zaštitni znak.
- "Bečlijka" je upravo jedan od tih iskoraka u novo. Nastala 1905, možda je i najviše secesijsko delo Paje Jovanovića, koji je lepu, anonimnu damu prikazao u luksuznom salonu i ekstravagantno obučenu u skladu s modom kraja veka - kaže kustoskinja.
Sliku je 1905. izložio u Kunstlerhausu, kad je država otkupljuje za modernu galeriju u Belvedereu.
Anonimna "Dama sa lila šalom" nastala je oko 1895, u vreme kad Klimt traži novog sebe.
- Neutralna bordo pozadina ističe njeno lepo, svetlo lice plavih očiju, s akcentima crvene na usnama i obrazima. Karakteristično za Klimta - navodi Mišićeva.
Muza i žena Muni
I na kraju, ali nikako poslednja - Muni. Slika iz 1925, koja je četvrt veka kasnije stigla u kolekciju Galerije Matice srpske.
- Paja Jovanović je suprugu prikazao kao mladu elegantnu damu u krajnje jednostavnom enterijeru kako sedi na stolici s rukama prekrštenim u krilu - pokazuje i ističe:
- Gotovo da je neminovno da su se dvojica slikara poznavala, iako ne postoje dokazi za to. A i da se nisu poznavali, svakako su znali jedan za drugog. Uz to treba dodati da je Paja imao svoj atelje na Marijahilferštraseu br. 3, dok je na broju 1 Klimtova dugogodišnja družbenica, Emili Flege, imala modni salon, koji je vrlo moguće posećivala i Pajina supruga Muni.
U 21. veku im se putevi ukrštaju tamo gde niko ne bi očekivao - u Novom Sadu, sve do 18. februara...
Priča koja oživljava slike
Na Marijahilferštrase smešteni su svi likovi ove sjajne priče, izmišljene da oživi tri slike i posetioce odvede u davno prošlo vreme. Ovde šeširdžija Oskar Huter priča da ne nosi plavu boju otkad mu je baka sahranjena u plavoj haljini od somota. Ana Edlinger, kako Nikola Ivanović nadenu ime devojci sa lila šalom, tragična je figura koja je "imala više sličnosti s uličnim mačkama, kojima ljudi jedva da su pridavali značaja, nego s ostalim svetom". Tu je i Berta Knauer, kako nazva slobodnog duha "Bečlijku" - "vlasnicu tri mrtva muža, oba roditelja i slabe bešike zbog preuskih korseta". Bogata udovica stan iznajmljuje i Paji Jovanoviću, a Oskar će poslednji šešir, pre nego što zatvori radnju, napraviti Muni - fini, crni od satena, sa širokim obodom...
NE PROPUSTITE
