Sada već slavni "Džoker" ušao je u distribuciju krajem 2019. godine, a zbog pandemije nastale nekoliko meseci kasnije i vrlo ograničenog rada bioskopa po svetu, poslednji je pretpandemijski veliki hit. Istovremeno oko njega su vođene brojne polemike i pratile su ga kontroverze.
Pojavio se u trenutku kad je izgledalo da će Donald Tramp ostati predsednik SAD i kad su tamošnja previranja bila očiglednija nego ikad. Američka desnica je dobro prihvatila film u kome se siromašni klovn krvavo sveti posle prebijanja od bande manjinske grupe i bahatih bogataša s Vol strita, što izazove masovne antisistemske nerede. S druge strane, bilo je bojazni da bi film mogao inspirisati ulično nasilje.
Da li je zaista "Džoker" bio tako zapaljiv i vesnik novih vetrova u Holivudu? Iako je reč o izvanrednom delu i hrabroj odluci da se u dobu akcionih filmova sa superherojima na tu temu snimi drama, rekao bih da je odgovor - "ipak ne".
Važno za razumevanje "Džokera", kako filma, tako i čoveka koji bi trebalo da postane jedan od Betmenovih arhineprijatelja, jeste da na delu imamo tzv. nepouzdanog naratora. Artur Flek jedva sastavlja kraj s krajem i nema novca za uspešno lečenje od neimenovane mentalne bolesti. Lekovi koje dobija ne daju rezultate, kao ni razgovori s psihijatrom, a smanjenje budžeta lišiće ga i toga.
Gledajući emisiju slavnog TV voditelja, Artur zamišlja da je u njoj gost; film gledaocu jasno predočava da je ovaj sklon umišljanju. Kako se njegovo mentalno stanje pogoršava, tako je razlika između stvarnosti i izmaštanog sve nejasnija. Ljubavna veza s komšinicom i njena stalna podrška, kao i oduševljeni aplauz na nastupu amaterskih komičara, ispostaviće se, takođe su izmišljeni, ali Artur toga isprva nije svestan i ti događaji imaju posledice.
Kasnije stvari postaju još nejasnije, jer posle eskalacije nasilja i nereda, film se okončava u mentalnoj bolnici, gde je Džoker (sada ga već tako možemo zvati) dospeo neznano kako. Uzevši sve u obzir, gledalac ima svako pravo da se zapita o tome šta mu je nepouzdani narator ispričao i može, kao u brojnim analizama ovog filma, doći do raznih, često i suprotnih tumačenja.
Bilo je pitanja gde se "Džoker" nalazi u Betmenovom svetu, da li je uopšte reč o "pravom" Džokeru, pošto je kratki susret s Brusom Vejnom, budućim Betmenom, pokazao da među njima postoji neobična razlika u godinama. Bilo je primedbi i na to da je Artur sažaljenja vredan lik i da bi se teško pretvorio u superzlikovca iz stripova. Međutim, ni stripovi o superherojima nemaju jedinstvenu priču. Likovi ginu pa oživljavaju u novim "svetovima", njihove se priče menjaju, kao i kostimi, vreme u kome deluju. Film "Džoker" na svoj način i vrlo originalno postavlja svoje osnove za priču o dva lika iz stripa, tu ničeg spornog nema i razvoj odnosa videće se najverovatnije u najavljenom nastavku.
Ako se po strani ostavi (ne)pouzdanost naratora, "Džoker" ostaje kao zanimljiv i ciničan osvrt na vreme i svet u kome je nastao: ulice prepune đubreta zbog dugotrajnog štrajka oko koga postoje politička trvenja, ulične bande dece bez budućnosti, bahata kvazielita i mediji čiji se zabavni sadržaji sprdaju s tzv. malim čovekom. Narodno nezadovoljstvo je takvo da je jedna iskra dovoljna, međutim ko je prepoznat kao onaj ko ju je bacio?
Po sopstvenim rečima apolitičan, Džoker se sveti nepravednom svetu, u okolini vidi uzrok svih svojih problema, iako je jedan od ključnih sam izazvao ekstremnom neodgovornošću - kad je nastupio u dečjoj bolnici noseći revolver. Anarhičan i nepredvidljiv, Džoker je u saglasju s prethodnim verzijama ovog lika. Ali dilema s početka ovog teksta da li je "Džoker" subverzivni poziv na pobunu postaje jasnija u svetlu gore iznesenih činjenica iz samog filma, bez naknadnih učitavanja. Džoker je lud za sebe, ne za narod.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
