Predstava "Staklena menažerija" u režiji Ivane Vujić, koja je premijerno izvedena u subotu na sceni Madlenijanuma, zbog velikog interesovanja publike u aprilu će imati dodatno igranja. Ova porodična drama Tenesija Vilijamsa donosi intimnu priču o njegovoj porodici, ogoljavajući svoje detinjstvo pred publikom.
Svega nekoliko meseci ranije Ivana je na daske koje život znače ponovo postavila komad "Nana". I dok publika sa nestrpljenjem očekuje novo izvođenje čuvenih klasika, rediteljka u razgovoru za Kurir deli impresije sa proba, otkriva čime ju je osvojila ekipa teatra Madlenijanum i osvrće se na aktuelno stanje u kulturi.
Ponovo se vraćate na dobro poznate daske Madlenijanuma. Koliki je bio izazov predstaviti klasik savremenoj publici?
- Nije bilo mnogo teško. Tenesi Vilijams je jedan od najboljih američkih pisaca, koji istražuje dubinu i bavi se smislom života. Cela glumačka ekipa, kao i saradnici koji su radili sa nama, bila jedna bliska porodica. Razumeli smo se jako dobro. Birala sam tekst tako da mi glumci budu inspirativni, ali i ja njima. To je bio jedan radostan rad.
Ekipi ste više puta poželeli radost i sunce. Da li je to ono što nam nedostaje?
- Da. To je najteža kategorija u životu. Teško je pronaći je, jer nije fizička. Morate da uložite mnogo napora da biste se približili sreći i radosti. Ne kažem da ćete je dotaći, ali možete joj se približiti. Taj napor je lagodan. Kada bi se svi malo potrudili, bilo bi nam svima bolje. Samo malo je potrebno da se reši sve. Što bi rekao gospodin Tenesi, najveća stvar u životu je strast i radost, šta ćemo više?
Nedavno ste ponovo postavili kultnu predstavu "Nana". Kako je došlo do obnove saradnje?
- Madlenijanum je mene izabrao. Pozvali su me, pitali šta mislim o tome i ja sam prihvatila. Imamo dobru saradnju i prihvataju moje ideje, što je meni veoma važno. Madlena i njen suprug su toliko ostavili kulturi naše zemlje da to nema cenu. Imali smo u istoriji nekoliko dobrotvora koji su sačuvali stvari od zaborava. Nadam se da ono što radimo danas neće nestati.
Da li je sada bilo lakše postaviti celu ekipu?
- Zapamtite, što više radite, to će stvar biti bolja! Radila sam sa dobrom i posvećenom glumačkom ekipom, koja je bila neumorna i zaslužuju sve moje poštovanje i ljubav.
Kako ocenjujete trenutno stanje u kulturi naše zemlje?
- Uvek treba ulagati više u kulturu i uvek možemo još. Kultura je koren sveta i svakog čoveka. Današnji svet je, kao što znamo, u problemu i da bismo mu pomogli, moramo da ulažemo više u kulturu. Svaki čovek koji dolazi u dodir sa bilo kakvim kulturnim dobrom, slikom, skulpturom, kompozicijom, instalacijom, predstavom, operom ili bilo čim, on će videti promenu. Malim koracima mi možemo da budemo bolji. Nije lako, svako se bori promene, ali nije ni strašno. Čovek treba da zakorači. Kultura nam pomaže da idemo i upoznajemo sami sebe.
NE PROPUSTITE
