Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) sa velikom žalošću obaveštava javnost da je 4. jula 2025. godine, u 53. godini, preminuo njen član Antun Balaž (Zrenjanin, 27. decembar 1973), jedan od najistaknutijih stručnjaka u oblasti fizike kondenzovane materije, nelinearne dinamike i računarske fizike.
Diplomirao je na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika, 1997. godine, sa prosečnom ocenom 9.93. Na istom fakultetu je magistrirao (2004) i doktorirao (2008) sa tezom „O ubrzavanju konvergencije funkcionalnih integrala“. Dobitnik je nagrade „Prof. dr Ljubomir Ćirković" za najbolji diplomski i magistarski rad, kao i Godišnje nagrade Instituta za fiziku u Beogradu za najbolji magistarski rad (2005). Stručno se usavršavao i studijski boravio na: Slobodnom univerzitetu u Berlinu (Freie Universität Berlin), Tehničkom univerzitetu Kajzerslautern-Landau (Rheinland-Pfälzische Technische Universität Kaiserslautern-Landau), Univerzitetu u Potsdamu (Universität Potsdam), Univerzitetu Duizburg-Esen (Universität Duisburg-Essen), Institutu za napredne studije Delmenhorst (Hanse-Wissenschaftskolleg Delmenhorst) u Nemačkoj i Univerzitetu u Insbruku (Universität Innsbruck) u Austriji.
Tokom poslediplomskih (magistarskih) studija angažovan je u Institutu za fiziku u Beogradu kao stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije, a od 2002. zaposlen je u Institutu, gde je biran u sva naučna zvanja. U zvanje viši naučni saradnik izabran je 2010. godine, a za naučnog savetnika 2015, kada počinje da obavlja dužnost zamenika direktora Instituta za fiziku u Beogradu.
Od 2002. do 2005. godine bio je honorarno angažovan kao asistent za predmete Kvantna teorija polja, Kvantna ektrodinamika i Teorija elementarnih čestica na Fizičkom fakultetu u Beogradu, a od 2009. do 2014. godine kao docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu za predmete Kvantna teorija polja i Numerički metodi u fizici kondenzovanog stanja. Od 2015. godine bio je nastavnik na doktorskim studijama Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu za tada novoformirani predmet Kvantne tečnosti, kao i za predmet Monte Karlo simulacije u fizici na svim smerovima. Od 2022. bio je nastavnik i za predmet Kvantna mehanika složenih sistema na smeru Kvantna, matematička i nanofizika.
Držao je predavanja i organizovao više međunarodnih škola fizike (ICTP; Berlin). Od 2013. do 2015. godine bio je član Veća za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu, a od 2017. godine član Kolegijuma doktorskih studija Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Dao je veliki doprinos koncipiranju i pisanju najbolje ocenjenog projekta OH171017 „Modeliranje i numeričke simulacije složenih višečestičnih sistema“ iz svih nauka na konkursu MPHTP 2010. godine, a od 2015. do 2019. rukovodio je ovim projektom. Rukovodio je učešćem srpskih timova u većem broju EU projekata iz programa FP6, FP7 i Horizont 2020, kao i većim brojem bilateralnih projekata iz fizike sa Nemačkom i Austrijom. Učestvovao je u osnivanju Laboratorije za primenu računara u nauci (2004), a kasnije i nacionalnog Centra izuzetnih vrednosti za izučavanje kompleksnih sistema Instituta za fiziku u Beogradu, kojima je rukovodio od 2015. godine.
Bio je član brojnih stručnih udruženja, među kojima su: Optičko društvo Srbije (od 2011), Evropsko društvo fizičara (od 2011) i Nemačko društvo fizičara (od 2010).
Od 2017. godine bio je član Matičnog naučnog odbora za fiziku pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS, dok je od 2022. obavljao dužnost predsednika Odbora. Član Upravnog odbora Astronomske opservatorije u Beogradu postao je 2010, a funkciju predsednika ovog Upravnog odbora obavljao je od 2014. do 2018. godine. Takođe, bio je član Upravnog odbora European Open Science Cloud (EOSC, od 2021) i Radne grupe SANU za reformu doktorskih studija (od 2023).
Za dopisnog člana Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke SANU izabran je 7. novembra 2024. godine. Bio je kopredsedavajući dve konferencije održane u SANU: Simpozijum fizike kondenzovane materije (2015) i Jedanaeste međunarodne konferencije Balkanske unije fizičara (2022).
Glavna istraživačka tema njegovog naučnog rada u prvom delu karijere bila je primena efektivnih dejstava u funkcionalnom formalizmu u kvantnoj teoriji polja. Godine 2008. započeo je istraživanje iz oblasti ultrahladnih kvantih gasova i time utemljio ovaj istraživački pravac u Srbiji. Na ovom polju ostvario je naučnu saradnju sa više istraživačkih grupa iz Nemačke, Austrije, Rumunije, Brazila i Indije. Doprineo je razvoju računarske fizike i numeričkih simulacija u Srbiji.
Njegova bibliografija broji preko 60 radova objavljenih u međunarodnim časopisima, kao i preko 60 predavanja i saopštenja na međunarodnim konferencijama. Održao je veći broj predavanja po pozivu na univerzitetima i institutima u Nemačkoj, Italiji, SAD, Španiji, Sloveniji, Rumuniji i dr. Prema bazi Web of Science, njegovi radovi su ukupno citirani 1313 puta, a Hiršov indeks iznosi 22. Autor je udžbenika fizike i pratećih zbirki zadataka i eksperimentalnih vežbi za 6. i 7. razred osnovne škole (sa dr Duškom Latasom i dr Nenadom Vukmirovićem). Takođe, autor je mnogih poglavlja u značajnim naučnim monografijama
Pružio je izuzetan doprinos razvoju nauke i obrzovanja u Srbiji, kao i međunarodnoj afirmaciji naše nauke. Njegova svestrana posvećenost napretku nauke u Srbiji, posebno na Institutu za fiziku, dala je vredne rezultate u školovanju značajnog broja mladih naučnika.
Pored pomenutih priznanja, primio je i Godišnju nagradu Instituta za fiziku u Beogradu za naučni rad (2014), kao i Godišnju nagradu Instituta za fiziku u Beogradu za finansijski doprinos ostvaren obezbeđivanjem sredstava međunarodnih projekata (2012, 2013).
Njegov prerani odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupno srpsko društvo i nauku, zaključuju iz SANU.
Video: Sahrana Saše Popovića