Živela je na drvetu preko 2 godine, spavala na improvizovanim platformama, hranila se iz kofi na kanapu: Za sve je postojao jedan razlog koji je uzburkao svet
Aktivistkinja za zaštitu životne sredine, Džulija Hil, provela je preko dve godine živeći na drvetu
Aktivistkinja za zaštitu životne sredine, Džulija Hil, provela je preko dve godine živeći na drvetu i to sve samo da bi ispunila svoj cilj - da spase 1000 godina staru sekvoju koja je trebala da bude posečena.
Džulija je rođena 18. februara 1974. godine u Misuriju, a u svojim dvadesetim godinama priključila se grupi aktivista za zaštitu životne sredine u Severnoj Kaliforniji koji su, tada, bili u jeku protesta sa ciljem da spreče seču džinovskih sekvoja od strane kompanije "Pacific Lumber Company".
Kako je navedeno na portalu "Bright Side", njihovi protesti nisu bili burni već naprotiv. Sve što su radili je sedenje na drveću i rotirali su se na svakih nekoliko dana. Međutim, jednog dana vođe protesta odlučile su da bi najbolje bilo da neko ostane na drvetu celu nedelju, a Džulija je bila jedina koja je pristala na ovaj poduhvat.
Ali, umesto planiranih nedelju dana, Džulija je na drvetu ostala preko dve godine jer se, pre nego što se posela na drvo, zaklela da neće sići dok ne vidi pomak u njenoj misiji.
Ova istrajna devojka živela je na sekvoji, visokoj 54 metra, tačno 738 dana. Kroz krošnje drveta kretala se pomoću improvizovanih platformi, a sve vreme borila se ne samo sa lošim vremenom i uslovima, već i sa opsadom čuvara unajmljenih od strane pomenute kompanije koja je trajala 10 dana. Međutim, Džulija se nije dala slomiti, a svojoj hiljadugodišnjoj miljenici dala je ime Luna.
Sve vreme je imala podršku svojih prijatelja aktivista, ali i fanova koji nisu bili članovi eko organizacije. Zajedničkim snagama donosili su joj hranu i vodu koju je podizala u krošnje pomoću kofe i kanapa. Da priča bude još interesantnija, Džulija je o svakom svom danu obaveštavala javnost pomoću mobilnog telefona na solarnu energiju, a sebe je iz šale čak nazvala "dopisnicom sa grane".
Sav Džulijin trud isplatio se 1999. godine kada je kompanija "Pacific Lumber" konačno odustala od seče sekvoje Lune i preostalih 60 metara drevnog drveća koje se nalazilo oko nje.
Kao što je i bilo za očekivati, Džulijin gest "uperio" je medije na ekološki problem što je ona iskoristila da objasni javno da na svetu postoji još samo 3% drevnih šuma i da im je svima potrebna zaštita.
Nažalost, samo godinu dana nakon Džulijine borbe stara sekvoja Luna načisto je iskasapljena motornom testerom. Kada su mediji upitali Džuliju kako se oseća rekla je da je presečena po sredini kao i njena Luna. Srećom, stručnjaci za drveće su se angažovali i uspeli da pomoću čeličnih nosača fiksiraju sekvoju i Lunin život je spašen. I dalje je, 20 godina kasnije, visoka, zelena i ne prestaje sa rastom.
Zajedno sa Lunom, rasla je i Džulija pa se njen aktivizam proširio do Ekvadoragde je organizovala protest zbog naftovoda koji je uništavao šume Anda. Kao suosnivač neprofitne grupe za društveni aktivizam "Engage Network" objavila je nekoliko knjiga, uključujući i svoje memoare pod nazivom "Nasleđe Lune".
Bonus video:
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija