BEOGRAD - Još dvoje mladih plesača iz Srbije dobilo je priliku za usavršavanje u prestižnoj njujorškoj školi The Jacob's Pillow zahvaljujući priznatom brodvejskom koreografu Četu Vokeru koji već sedam godina rado dolazi u Pozorište na Terazijama i podučava igrače džez densu, pevanju, glumi.
Devet članova Pozorišta na Terazijama do sada je pohađalo letnji seminar Jacob's Pillow (Džejkobs pilou) škole, a sledeće godine među đacima iz čitavog sveta biće i balerina Pozorišta na Terazijama Lidija Novaković i mladi umetnik Ivan Marković, koji su kao najbolji polaznici ovogodišnje Vokerove radionice dobili stipendije.
Kada smo pre sedam godina u Pozorištu na Terazijama, na inicijativu časopisa 'Orchestra' (Orkestra), doveli Četa Vokera, započeli smo dug proces sa ciljem da unapredimo obrazovanje u oblasti mjuzikla i približimo ga svetskim standardima i da kao krajnji cilj imamo unapređenje repertoarske politike Pozorišta na Terazijama, zatim da postanemo regionalni centar za obrazovanje i da na kraju dođemo do osnivanja četvrogodišnjih osnovnih studija na FDU u oblasti muzičkog pozorišta, objasnila je autor projekta 11 zemalja Ivana Milovanović.
Projekat 11 zemalja podrazumeva realizaciju praktične i teorijske nastave u oblasti muzičkog pozorišta koju je od 26. septembra do 4. oktobra drugi put vodio renomirani koreograf i pedagog Voker.
Tokom 10 dana 40 profesionalnih i neinstitucionalnih umetnika iz 11 zemelja regiona pohađalo je umetničku radionicu, baziranu na edukativnoj praksi i metodologiji Jacob's Pillow škole, a koja je obuhvatila plesne tehnike džez densa, hip-hopa, step densa, pevanje, glumu, kao i nastavu pedagogije i koreografije.Ivana Ćosić je član Pozorišta na Terazijama 20 godina i prošle godine je dobila stipendiju za školu Jacob's Pillow.
Za mene je odlazak u školu 'Jacob's Pillow' zaista veliko iskustvo, prići Brodveju i to preko velikog čoveka kao što je Voker, doživeti taj njihov proces rada sa velikom grupom đaka iz celog sveta. Ja sam u grupi imala ljude iz Japana, Norveške, Argentine, svake godine su iz drugih zemalja. Svi koji prođu Četovu školu i budu izabrani, oni dožive to jedinstveno iskustvo , oduševljeno je ispričala Ćosić.
Ona je primetila da u Srbiji postoji veliki problem, jer nemamo školu za mjuzikl.Drago mi je što prvi put čujem razgovore na tu temu. Školujemo baletske igrače, igrače za moderan ples, glumce i pevače i to su odvojene škole. Pozorište na Terazijama se jedino bavi mjuziklom i to je jako kompleksna stvar. Potrebno je da svi znamo sve, rekla je ona.
Ćosić je naglasila da u svetu više niko ne pita da li si igrač, glumac ili pevač, bitno je da znaš sve, a onaj koji zna sve i prođe na audiciji, on je dobio posao.
To nama nedostaje ovde u Srbiji. Imamo mnogo talenata, ali ne i institucionalizovanu školu, dodala je.Sa njom se slaže i njena koleginica iz Zagreba Snježana Kovačić koja ističe da Vokerova radionica stvara mrežu poznanstava sa ljudima iz regije, omogućava razmenu i sticanje znanja iz oblasti džeza, hip-hopa, daje širinu koja je potrebna današnjim igračima, koreografima, pedagozima, bez obzira u kom polju deluju.
Potrebno je da svaki plesač zna sve stilove i da svima vlada pođednako dobro kao onim koji smatra svojim domenom, ocenila je Kovačićeva, koja iza sebe ima sedam godina pedagoškog iskustva te joj je prvenstveno bila interesantna metodologija brodvejskog koreografa.
Milovanovićeva je istakla da su ove godine napravili presedan i otvorili vrata pozorišta i neinstitucionalnim igračima.
Mi u redovima tih mladih ljudi imamo često svetske prvake u hip-hopu, brejk densu ili šou densu. Oni zaista neće da idu u baletsku školu i njima to nije ni potrebno. To je jedan stereotip koji smo razbili ove godine, zahvaljujući pozorištu koje je dozvolilo da velika grupa od preko 30 igrača tri dana ima priliku da radi sa Vokerom osnovne tehnike džez densa i savremenog džeza, a sa Džekom Semjuelom Gilom hip-hop u najlepšem maniru Majkla Džeksona, Madone i Bijonse, rekla je glavna urednica i osnivač časopisa Orkestra.
U toj grupi je i Vukan Bjelojević, energičan i vešt 17-godišnji igrač, koji se tri godine bavi hip-hopom, drži školicu, učestvovao je u spotovima, performansima i pohađao kurs u Los Anđelesu, a sada je odlučio da se oproba i u džezu.
Naučio sam dosta o zagrevanju, koje je važno za džez plesača, igramo uz stare pesme, što mi je zanimljivo. Hip-hop je agresivniji od džeza koji nekako opusti mišiće što je meni potrebno, jer treba znati što više stilova , kazao je Bjelojević nakon vežbanja Vokerove koreografije.
Voker, čiji je mjuzikl Pippin dobio ove godine četiri Toni nagrade, laureat priznanja "Fred Aster , ima samo reči hvale za srpske i igrače iz regiona.
Mnogo, mnogo, mnogo energije. Imate ljude koji pevaju i igraju, one koji samo pevaju ili samo igraju. Teško je reći koji su njihovi kvaliteti, hiljade ljudi je na hiljadu različitih nivoa , ocenio je priznati koreograf.Ipak ima i jednu mali zamerku - mnogo pričaju.
Oni imaju potrebu da komuniciraju među sobom i to je odlično, ali ovde, u sali moraju više da slušaju, a manje da pričaju. Ovo je potpuno drugačiji način rada. To nije pravi način, to je samo način na koji ja volim da radim , rekao je Voker.
Ne poznaje mnogo srpsku plesnu scenu, ali kaže da su ljudi koji dolaze na njegove časove fantastični , bez obzira da li su članovi pozorišta, neprofesionalni igrači ili članovi romske grupe Grubb.
A o mogućnostima za buduću saradnju sa polaznicima svoje radionice, Voker kaže: Sve zavisi od novca.Finansijska kriza nije samo vaš problem, moja zemlja je bukvalno zatvorena, mi zapravo nemamo državu. I uvek je u pitanju novac, ne želja, talenat, već finansije, bez obzira u kojoj ste zemlji , bio je iskren Voker.
