Frida Kalo, meksička slikarka bila je zapažena po svojoj nekonvencionalnoj pojavi, uključujući jako naglašene obrve i tanke brčiće koje nije uklanjala, rođena je plavoj kuć, gde se danas nalazi njena urma i njen muzej. Nakon saobraćajne nesreće u kojoj je obogaljena 1925, Kalo je odustala od medicinske karijere i okrenula se slikarstvu.
Slikajući sopstvena iskustva, njeni radovi su često bili šokantni u prikazima bola i teškog života žena. Čak 55 od njenih 143 slike su autoportreti koji sadrže lični simbolizam dopunjen grafičim anatomskim referencama.
"Slikam sebe jer sam osoba koju najbolje poznajem"
Njen dom je bio ukrašen mnogim socrealističkim umetničkim delima, uključujući portrete Karla Marksa, Fridriha Engelsa, Josifa Staljina i Mao Cedunga. Iako je rad Fride Kalo ponekad klasifikovan kao nadrealistički, i ona jeste nekoliko puta izlagala sa evropskim nadrealistima, sama je odbacila takvu kategorizaciju.
Sa šest godina razbolela se od dečje paralize, zbog čega je devet meseci ležala u krevetu i trpela nesnosne bolove. Nakon oporavka, kao posledica bolesti, jedna noga ostala joj je tanja i kraća od druge, zbog čega je neretko bila predmet podsmeha svojih vršnjaka.
"Nikada ne slikam snove ili noćne more. Slikam svoju stvarnost!
Jednog dana dok su se vozili autobusom, doživeli su saobraćajnu nesreću u kojoj je Frida ozbiljno povređena. Nekoliko meseci je provela u bolnici. Ne bi li joj prekratili muke i vreme, roditelji su joj doneli bojice i tako je ona počela da slika, uglavnom autoportrete, pošto u bolnici nije bilo previše inspiracije.
Zahvaljujući nadljudskoj snazi, prkosu i inatu koji su je održali, ponovo je prohodala kada je imala devetnaest godina, ali je za života patila od teških bolova i duže vremenske periode provodila je po bolnicama. Operisana je više od trideset puta, a da bi olakšala patnju, odavala se alkoholu i drogama. Nakon oporavka, kućne finansije su presušile, zbog čega je Frida morala da napusti školu i pronađe posao. Iako samouka, od svih poslova jedino je umela da slika. Na jednoj zabavi upoznala je Dijega Riveru, svog budućeg muža, najvećeg meksičkog slikara, kome je objasnila čime se bavi i pokazala mu svoje slike.
Ubrzo Frida i Dijego se upuštaju u ljubavnu vezu. Venčali su se 1929. godine. Ona je imala samo dvadeset dve godine, a on četrdeset tri. Slavni par je u početku imao nadimak „Slon i golubica“ koji je kasnije zamenjen nadimkom "Lepotica i zver" zbog turbulentnosti njihove veze.
Najčešće se njihov brak ocenjivao kao kontroverzan i neprimeren, jer je uključivao mnoge prevare i razočaranja koje je Frida najbolje uspela da prikaže u svojim slikama. Njihova burna i strastvena veza je ostavila na Fridi veliki trag u pogledu duševne boli i umetničkog stvaranja, pa se zbog toga smatra da je ova veza bila jako podsticajna za nju u umetničkom smislu, jer su upravo u tom periodu nastala njena najbolja autobiografska dela.
U početku, Frida je pokušavala da opravda Dijegove prevare kako bi sebi olakšala, govoreći da je njegova umetnička priroda takva. Kasnije se i ona sama upušta u ljubavne afere, između ostalog i sa Lavom Trockim, ali i sa mnogim ženama. Usled duševene boli, svojevremeno je od besa otvorila žive rane od operacija na koži kako bi patnju premostila na fizičku bol.
Verovatno je zbog toga rekla da je imala dve nesreće u životu, prva je bila saobraćajna a druga Dijego. Kao još jedna nesreća i bol u nizu patnji, za Fridu su bila četiri pobačaja posle kojih su lekari ustanovili da više ne može imati decu.
Pobačaji su bili posledica saobraćajne nesreće koja ju je zadesila sa devetnaest godina. Tri najupečatljivije slike koje imaju najdosledniji prikaz njene patnje koje je osećala zbog ljubavi prema Dijegu zovu se „Ludo zaljubljeni“, „Skraćivanje“ i „Sećanje“.
Sliku Ludo zaljubljeni Frida je naslikala nakon saznanja o aferi između Dijega i njene mlađe sestre Kristine. Zatim delo Skraćivanje je posvećeno isključivo Dijegu zbog koga je odsekla svoju dugu, crnu kosu koju je on obožavao, a kroz sliku Sećanje Frida prikazuje svoje probodeno srce koje leži pored njenih nogu i novu odeću, čime želi da odbaci sve ono što je vezuje za Dijega.
Nakon njihovog razvoda Frida se ponovo teško razbolela i tada opet stupa u vezu sa Dijegom posle čega su se ponovo venčali. Za vreme njene teške bolesti Dijego je bio uz nju sve do njene smrti, ali nije prestajao da se viđa sa drugim ženama, pa se čak spekulisalo o tome da je hteo da se oženi meksičkom glumicom Marijom Feliks.
Godinu dana posle Fridine smrti Dijego je Plavu kuću predao meksičkoj vladi s nadom da je će ta kuća, u kojoj se Frida rodila i provela najveći deo svog života, postati muzej. Inače, njenu smrt Dijego je doživeo kao najgori dan svog života. On umire tri godine posle nje, a njegova poslednja želja je bila da se njegov pepeo pomeša sa Fridinim.
