Glumica Anita Mančić biće jedna od zvezda ovogodišnjeg Sterijinog pozorja, koje večeras počinje u Novom Sadu.Proslavljena filmska i pozorišna diva u intervjuu za Kurir otkriva da li očekuje petu nagradu u Novom Sadu i kakve utiske nosi s gostovanja iz Prištine, gde je nedavno gostovala s dramom „Romeo i Julija“.- Predstava „Dok nas smrt ne razdvoji“ dobra je i kvalitetna, što je utisak ljudi koji su je gledali. Idemo u Novi Sad da igramo tekst Mire Furlan, jer zaslužuje da bude na Pozorju. Kakvi će rezultati biti i da li ćemo dobiti nagradu, ne zavisi od nas, već od žirija - kaže Anita.Trenutno s Mikijem Manojlovićem radite na pripremi komada s decom koja boluju od Daunovog sindroma. Kada ćete biti premijera?- Ide sporo, a veoma je zanimljivo. Videćemo dokle ćemo stići. Radionice su veoma značajne za njih, čak i da ostanemo samo na svemu tome, sasvim je dovoljno. Ovo je moja najveća uloga i projekat na kojem radim. To su neodoljivi ljudi, i nekako svaki put kad se sretnemo, vidite kako se dešavaju promene kod njih i da su srećni zbog toga što su deo Radionice integracije, koja je njihova druga kuća.Kakve utiske nosite iz Prištine, s gostovanja „Romea i Julije“?- Publika je odlično primila predstavu, što govori da nas razumeju u potpunosti. U Prištini nisam doživela nikakvu neprijatnost, podseća me na svaki drugi grad nekadašnje Jugoslavije.Šta vas je privuklo da uopšte igrate u jednoj ovakvoj podeli?- Privukao me je koncept. Sam proces rada Mikija Manojlovića i vrsta minimalizma baš mi prijaju. Mnogo volim kontakt s publikom. Više mi prijaju manje forme nego neke grandiozne predstave, u kojima nemate dodira s gledaocima.Imate li osećaj da će drama „Romeo i Julija“ jednog dana biti istorijski i politički važna?- Mi uporno odbijamo politiku od sebe. Naša misija je da ljudi koji dođu da je pogledaju razmisle o nečemu što je sasvim dovoljno. Da li će to promeniti odnose Beograda i Prištine? Uvek sam verovala da može, ali nisam sigurna da li je nekad neka predstava napravila veliku promenu.
NerazumevanjePOSAO GLUMCA SE MARGINALIZUJEKako gledate na stanje u srpskoj kulturi?- Meni je žao što se posao glumca marginalizuje. Umetnost i naš kontakt s publikom ne može da bude zabeležen. Kada u samom startu nemate razumevanja za posao i sam sistem ne podržava ono što radimo, dolazi do marginalizacije. Dok ljudi ne budu shvatili šta znači biti glumac, nijedan moj kolega se neće osećati kao neko ko je neophodan i da stvara.
