Hrvatski pevač Masimo Savić otvoreno je rekao da je prestao da se drogira kako bi svoju ćerku izveo na pravi put i kako bi je poslao na fakultet, a to nije mogao da uradi pod dejstvom narkotika.
Ispričao je kako je prvi put upao u loše društvo kada se vratio u Zadar.
"Po povratku u Zadar, upao sam u loše društvo. Nekoliko drugara kralo je piće i cigarete iz prodavnice, a ja sam čuvao stražu. Nakon šest meseci došla je maca na vratanca, policija je htela sve da nas pohapsi, ali jedan socijalni radnik koji se zove Branimir zauzeo se za mene. Nakon razgovora sa svakim od nas ponaosob zaključio je da se isplati mene da spasava. Bio je u pravu. Puno sam naučio od Branimira i nas dvojica smo i dan-danas prijatelji".
Pevač je rekao da je veoma teško podneo smrt veoma bliskih prijatelja.
Dorijan Grej”Bend „Dorijan Grej“ i album „Sjaj u tami“ nastali su kada sam završavao srednju školu. Te osamdesete su bile najkreativnije godine ne samo u našoj već i u svetskoj muzici. Radio sam i sa EKV čitav jedan album i prijateljevao sam s pokojnim Čavketom iz „Električnog orgazma“ i s Jurom Stublićem i grupom „Film“... Zgodan način da naučiš nešto novo jeste da razmenjuješ svoja iskustva s ljudima iz različitih sredina. Bio sam prenakrcan energijom i pucao sam", ispričao je Masimo za Blic. "Vrlo teško sam prihvatao smrt tih dragih ljudi. Mene su u društvu EKV-a i tih boema zvali grof. Jesam bio za zezanje, bio sam i za eksperimentisanje sa drogom, ali sam uvek vodio računa o higijeni i diskreciji. Uvek sam im govorio: „Nemoj da izgledaš kao dronjak, sredi se, ne moraš stalno svim svojim bićem da pokažeš u kojem si društvu i šta radiš, probaj to nekako elegantnije da uradiš“. S podsmehom su prihvatali te moje reči, ali na kraju je ispalo da sam bio u pravu. Ja sam kroz slalom tih osamdesetih prošao a da nisam ostavio nijedan komad sebe na tim zastavicama. Droga nije bila moj životni izbor, eksperimentisao sam s njom jer je bila u modi, bila je in. Bilo je prvi put. Prvi put su se u Jugoslaviji pojavile i lake i teške droge i nama je sve to bilo neverovatno interesantno, a policija pritom nije znala apsolutno ništa o tome. Bilo je novo i ne može se zameriti nekome ko je hteo da proba, da vidi šta je to i otkrije u čemu je tu stvar. Danas je apsolutno druga priča. Danas se zna šta je droga i nema opravdanja. To što sam ja uspeo svoj život da vratim na pravi kolosek nije moja velika pobeda i veliki uspeh, jer kod mene se nije ni dogodilo veliko oštećenje. Kod drugih kod kojih je oštećenje već nastalo bilo je teško vratiti se na pravi put. Govorim o fizičkom oštećenju, kada bolest zavisnosti već uzme maha. Bilo mi je lako da stanem, jer sam shvatio da je moj prioritet da imam porodicu, da budem otac, i to konzervativan otac. Neko ko je u stanju da svoju ćerku pošalje na fakultet", zaključio je Savić.
