Lola Novaković bila je izuzetno popularna šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a kao predstavnica Jugoslavije je 1962. godine s pesmom "Ne pali svetla u sumrak" osvojila četvrto mesto na takmičenju za pesmu Evrovizije.
Učestvovala je i na Opatijskom festivalu 1958. godine s pesmom "Kućica u cveću", a godinu kasnije krenula je na turneju po Bliskom istoku.
U Bejrutu se zadržala do ljeta 1960, a nakon povrataka u Beograd održala je prvi solistički koncert za koji su ulaznice rasprodate u samo dva sata.
Bila je prvi jugoslavenski estradni umetnik koji je gostovao u Rusiji 1960. godine.
Nizali su se uspesi na festivalima – 1961. pobeđuje na Zagrebačkom sa pesmom “Svitanje”, iste godine na Opatijskom opet pobeda-“Jednom u gradu ko zna kom”. Na Zagrebačkom festivalu januara 1962. Lola peva “Ti nisi došao”.. To je bio antologijski nastup, pred publikom i TV kamerama, savladana emocijama, u sred pesme se rasplakala.
To je publiku toliko impresioniralo da dobila aplauz koji je trajao 10 minuta i ostao najduži aplauz na našoj sceni. Naravno, gotovo jednoglasno dodeljena joj je prva nagrada.
Marta 1962. učestvuje na Pesmi Evrovizije sa pesmom “Ne pali svetla u sumrak” i osvaja odlično 4. mesto. Tu je ostavila sjajan utisak, usledio je poziv u Japan, i 1963. Lola provodi šest meseci na turneji po japanskim gradovima i nastupa u televizijskim emisijama.
Na međunarodnom festivalu “Roma canta”, u Rimu, u jakoj konkurenciji 14 pevača, Lola nadmoćno pobeđuje pesmom “Ulica četiri fontane”. Tu pesmu Lola smatra svojom najdražom pobedom u karijeri. U Beogradu je dočekuju kraljevski -još jednom je potvrdila da je najbolja, s pravom najveća zvezda naše zabavne muzike toga doba.
Lolin hit iz 1965. “Kap veselja” proglašen je pesmom godine. 1967. startuje “Pesma leta”, a Lola sa pesmom “Marike” osvaja drugo mesto, odmah iza Mikija Jevremovića i njegovog hita “Pijem”. 1973. – pobeda na “Beogradskom proleću” sa pesmom “Duga topla noć”. 1980. učestvuje na retrospektivi opatijskog festivala sa pesmom “Harmonika” koja je mesecima bila hit u Jugoslaviji.
Lola Novaković ostaje legendarna pevačica koja seća na jedno vreme puno optimizma, nežnosti, emocija, što se u njenim pesmama i oseća. Bila je to karijera jedne istinske dive šezdesetih i sedamdesetih godina. Njene interpretacije su bile i ostale neprevaziđene, nijedna pevačica se nije usuđivala da otpeva njenu pesmu. Cenjena od kolega i od publike, sa svima je bila u dobrim odnosima.
U doba kada je zabavna muzika polako prestajala da bude ono što je bila, kada su se umešali novac i sumnjive vrednosti, kada je žuta štampa počela da osuđuje njen privatni život, Lola se sa svojim suprugom Draganom Antićem povukla, i tek povremeno nastupala u inostranstvu. Tajnovita, poput Grete Garbo, živi van svetlosti pozornica, zauvek ostala u kolektivnom sećanju kao mit.
