Umetnička zvezda stare Jugoslavije i legenda Beograda Momo Kapor, da je živ, 8. aprila bi slavio 80. rođendan, a u njegovu čast supruga Ljiljana priredila je izložbu „Momo, par lui-meme“ (Momo, o sebi samom) u Domu vojske.
Prvi put u javnosti prikazane su fotografije članova njegove porodice i otkrivena je tajna o kojoj je pisac i slikar nerado govorio.- Momina priča je pomalo biblijska. Detinjstvo je proveo u Sarajevu, gde je išao u školu. U Beogradu je upisao gimnaziju, ali je izbačen i poslednja dva razreda završio je u rodnom gradu. Bio je loš đak. Njegova majka Bojana je poginula 13. aprila 1941. tokom bombardovanja Sarajeva, prekrivši njegovo telo svojim i tako mu spasla život. To je najtužnija i najfantastičnija priča. Prava antička tragedija - kaže Ljiljana Kapor i dodaje:- U kući u kojoj su se krili poginulo je 40 ljudi, a on je jedini preživeo. Poginula je i njegova baka. Tragedija je ostavila žig na njegovoj duši. Momo dugo nije hteo da mi ispriča tu priču. Držao je to u sebi, a prvi put o svojoj majci napisao je knjigu „Hronika izgubljenog grada“. Roman je nastao tokom njegovog boravka na Hilandaru. Boravio je tamo jednu noć, a kao da je proveo ceo život.
Publika će videti poslednju fotografiju s majkom, kao i druge stvari iz njegove privatne arhive.- Na njegovim slika su motivi anđela, devojke i Beograd, a krajem pedesetih dela nisu ličila na ona poznata javnosti. Bio je veoma avangardan. Majku nikad nije slikao. Nije želeo svetsku karijeru. Njujork je najviše voleo nakon Beograda - zaključuje Ljiljana.
Na dan Mominog drugog rođendana uručena je književna nagrada koja nosi njegovo ime.Žiri je doneo odluku da priznanje Zadužbine „Momčilo Momo Kapor“ dodeli Labudu Dragiću za roman „Kukavičja pilad“ u izdanju Srpske književne zadruge.
ČINJENICEMomo je rođen 1937. godine u SarajevuDiplomirao je na slikarstvu 1961.Veliku popularnost stekao je sedamdesetihŽenio se dva puta, Anom i LjiljanomNjegovi romani “Una” i “Knjiga žalbi” su ekranizovaniŽiveo je u Nebojšinoj 18 u Beogradu
